Partizanova pojačanja na skeneru Žurnala – Dijabate ekspresno u srcima Grobara

Fuseni Dijabate – Partizanovo najveće letošnje pojačanje!

Vihorni krilni napadač, kao retko ko, brzopotezno se po dolasku u Humsku uselio u srca Grobara, produkt potpisa na sijaset majstorskih poteza – veštih driblinga, lucidnih asistencija i efektnih golova.

Rođeni Parižanin sa korenima iz Malija najviše je pokazao od svih osam crno-belih novajlija, generalni utisak potvrdivši i statistikom: četiri pogotka (Slovackom 2, Nici i Hamrunu) i šest završnih dodavanja – Rikardu dva protiv AEK-a u Beogradu i u duelu s lučanskom Mladošću, Uroševiću protiv Hamruna na Malti, Markoviću za trijumf nad novosadskom Mladošću i Menigu na gostovanju Radniku. Malo li je?!

Pluseve za dosadašnja izdanja na Topčiderskom brdu zaslužuju i Svetozar Marković, Hamidu Traore, Kristijan Belić i Patrik Andrade – izborenog statusa startera i doprinosa Partizanovom „vaskrsnuću” posle „horor” starta sezone.

Marković je i u novoj epizodi u matičnom klubu ekspresno preuzeo „dizgine” odbrane, začinivši sve preciznim hicem za „trojku” protiv Mladosti na „Karađorđu”: inicijalnoj kapisli za vicešampionov preporod.

Traore, poviše Autokomande na zahtev Gordana Petrića ključnog zahteva – za balans između poslednje i ofanzivne linije, darivao je Parnom valjku određenu stabilnost, bez obzira na primetnu ukočenost ogledanu u izostanku boljih tehničkih rešenja i paseva iz kategorije opasnih. Asistencija Dijabateu u Češkoj – nagoveštaj i konkretnijeg repertoara.

Belić je, čini se, prevazišao očekivanja: izborio se za bonusa broj 1 u konkurenciji Nemanje Jovića i Mihajla Petkovića i, iako ozbiljnog problema s kontrolisanjem agresije (dokaz: crveni karton protiv Slovackog već u 22. minutu?!), značajno uticao na crno-belu ozbiljniju, u formaciji 4-2-3-1, fizionomiju. Doskorašnji mladi srpski reprezentativac proigravanjem Rikarda protiv Kolubare pokazao je da ima štofa i za „nešto više” od zavidne kilometraže i kvarenja igre protivnika.

Andrade je, s druge strane, ostao nedorečen, amplituda u formi – egzekucije Hamrunu u Beogradu i tri asistencije (Lutovcu – protiv Lučana, Dijabateu – protiv Hamruna u Beogradu i Rikardu - protiv Hamruna na Malti), ali i praznog hoda u nekoliko mečeva. Olakšavajuća okolnost: stručni štab mu je polivalentnost iskoristio da u poslednje vreme „krpi i rupe” – pokazatelj da je dobrog psihološkog portreta i devize „tim je na prvom mestu”.

Na kraju, od Aleksandra Filipovića i Zlatana Šehovića mnogo više se očekivalo – desni bek imao je nesreću da se povredi, kolega sa druge strane usud da je Slobodan Urošević, direktan mu konkurent, u životnoj formi. Otud, moraće da imaju strpljenja, baš kao i Andrija Pavlović, još enigmatičan shodno dvomesečnom epitetu rekovalescenta.