Nije to morao ni da kaže. Osmeh na licu Miloša Ninkovića govorio je za sebe. Zadovoljan je u Australiji. U Sidneju, koji mu je već sedam godina dom. U kome se i njegova porodica dobro snašla. Gde mu prija.
Toliko da je između dve sezone učinio „greh”. Odatle je i počeo ovu priču... Dočekao nas je svojevrsnom „kantri klubu” u čuvenom sidnejskom kraju – Brekfest point. Kaže da mu je sve što nudi taj klub, produžilo karijeru. Jer tu ima sve što mu je potrebno za oporavak posle utakmica i treninga. Koji – istina – nisu tako zahtevni kao oni u Evropi.
Svejedno...
Biće ovo posebna sezona za nekadašnjeg igrača Čukaričkog i Crvene zvezde, reprezentativca Srbije.
- Moj bivši klub, u kome sam bio sedam godina, nije verovao da mogu i dalje da igram. Ali ja mislim da još mogu pomognem mlađim igračima, da budu bolji na terenu i van njega. I zbog toga će ovo biti posebna sezona za mene. Mogu reći i da sam motivisaniji više nego ikad.
Zato je ovog leta iz Sidneja prešao u Vestern Sidnej Vonderers. Nije isto, ali na neki način to je kao kad neko promeni dresove beogradskih večitih rivala. Zašto i kako se na to odlučio, Ninković je objasnio:
- Tri meseca sam stalno pitao ljude u Sidneju da mi kažu kakvi su planovi, da li me vide sledeće sezone u klubu... Imam troje dece. Možda razmišljam da se vratim u Srbiju... Stalno su govorili – videćemo šta i kako. Vreme je prolazilo. Na sedam dana pre mog odlaska u Evropu, na odmor, pitao sam ih da li su odlučili. Da mi kažu otvoreno. Da nema ljutnje. Međutim, na odmor sam otišao a da nisam dobio odgovor. Možete da zamiliste kakav mi je bio odmor! Posle četiri dana sam dobio mejl da mogu da ostanem da igramo još godinu dana, samo u slučaju ako dobijem australijski pasoš.
U njegovom glasu se jasno čula ironija dok je pričao... I dalje se kao da se pitao kako je moguće da su mu to rekli. Da odradi tri meseca priprema, pa ako pred sezonu ipak ne dobije pasoš, da mora da zvrši karijeru.
- Tu sam bio sedam godina i nikad državljastvo nije bilo problem?! I rekao sam da neću od toga da mi zavisi da li ću da završim karijeru ili ne.
O povratku u Srbiju
U Sidneju je srećan. Više puta je to pomenuo. Ali, da li razmišlja o povratku u Srbiju? Kaže…
- Imam opciju. Negde u maju, kada još nisam ni znao šta će se desiti, pričao sam sa predsednikom Čukaričkog sa kojim imam odličan odnos. Gde mi je on ponudio da se vratim u Čukarički. Jer ja sam rano otišao iz tog kluba. Nisam odigrao ni celu sezonu. Postojala je ta mogućnost. Ali za sad igram još. Videću. Nikad ne znaš ta može sutra da se desi.
Košarka, Zvezda, Evroliga…
Na utakmicama naših košarkašica na Svetskom prvenstvu u Sidneju nije bio. Iako je košarka sport koji najviše prati. Ali Evroligu, odnosno Zvezdu.
- Košarku najviše pratim, ali teško je zbog vremenske razlike. Iskreno, fudbal i ne toliko. Ovde je NBA negde oko jedan dva sata popodne. Što mi je idealno. Ali, pratim Zvezdu koliko god mogu. ABA liga, Evroliga… - kaže Ninković.
Dodao je…
- Biće jako teško sledeće sezone. Vidim da ima dosta novih igrača, novi je i trener. Partizan je ove godine dosta bolji. Nadam se da ćemo opet osvojiti ABA ligu. To mi je najbitnije. A u Evroligi, šta god da urade, dobro je.
Očigledno je to bio samo nekakva vrsta izgovora...
- Nisam dete! Video sam kroz razgovore sa trenerom koji me poslednjih godinu dana gledao ne kroz to kako ja igram i kako treniram, već koliko imam godina. I to mi je baš smetalo.
Sa druge strane...
- Prvi sastanak kada sam imao sa trenerom Vestern Sidnej Vonderersa, on mi je rekao da ga ne zanima koliko imam godina, već da ću da igram u zavisnosti od toga kako treniram.Tu me na prvu loptu kupio. Prešao sam tamo, a ostao sam u istom stanu. Deca i dalje idu u istu školu. Nisam hteo da idem u neki drugi grad. Za neke je to nenormalan potez, za mene – s obzirom na to da imam porodicu i decu, i šta se sve desilo – je to bio sasvim logičan potez.
Posle svega – razumevanje je dobio i od bivših saigrača...
- Samo su mi rekli: „Kad imaju tako poštovanje prema tebi, kako će tek poštovati nas”. A nije to prvi put. Dešavalo se i ranije, ali ti igrači su imali tu poslednju utakmicu. Meni je krivo... Ipak sam proveo sedam prelepih godina u tom klubu, imao sam stvarno korektan odnos sa navijačima. Voleo bih da sam imao tu priliku da odigram tu poslednju utakmicu. Nažalost, nisam imao. Ne mojom krivicom.
To je pokvarilo tih sedam godina koje je proveo u Sidneju. A tokom kojih je – kaže – bio baš srećan.
- Razlog zašto sam igrao dobro ovde bio je taj što je moja porodica bila presrećna. I ja sam se osećao jako lepo i van terena. Što je jako bitno, jer uvek kažem da nisi srećan van terena, ne možeš da igraš dobro. Sve je bilo fenomenalno. Nekoliko puta sam i produžio ugovor i nikad nisu pitali da li imam državljanstvo – ubacio je.
Nije to morao ni da kaže. Ipak jeste…
- Pogodilo me sve to što se desilo. Stvarno jeste. Bez obzira da li sam igrao dobro ili ne, da se tako ponašaju prema nekome koje proveo u klubu sedam godina… Nažalost, to je danas fudbal. Sve je postalo biznis. Sećam se, kad sam došao govorili su: „Mi smo porodica”… Sve je to lepo dok se osvajaju trofeji. Ali prošle sezone sm završili kao osmi i trener mi je jednom prilikom rekao kako će morati nešto da menja, jer imamo mator tim. A samo sezonu pre toga igrali smo finale, koje smo izgubili, ali ja sam osvojio nagradu za najboljeg igrača lige. Godinu dana posle smo matori. Doduše, tu je bio i kapiten Viliknson, ni sa njim nisu znali šta će. Samo nas dvojica smo otišli na odmor a da nismo znali koji je naš status. To dovoljno govori o odnosu kluba prema igračima.
A navijači? Kakvu reakciju očekuje, upitan je Ninković.
- Nije ni blizu onoga što je kod nas, da pređeš iz Zvezde u Partizan ili obrnuto. Za sad nisam imao nikakve neprijatnosti. Doduše, sezona još nije krenula. Videćemo kad krene, derbi je u šestom kolu. Pa, videćemo. Siugran sam da navijači znaju pravu istinu. Verovatno ima i onih kojima je krivo što sam otišao baš u taj klub, ali i da razumeju da nisam želeo da se selim u neki drugi grad.
Sve ovo ga je još više zabolelo jer su od kluba dolazile neistine…
- Pričali su da su mi ponudili ugovor, da sam odbio da sam otišao u Vestern Sidnej zbog novca… Ne! Šta više! Nikad ne bih otišao iz Sidneja, gde sam bio i legenda, toliko godina u klubu. Zašto bih išao negde gde ću krenuti od nule?! Ali nema veze. To je sve prošlo. Sada sam fokusiran na novi klub koji mi je ukazao neverovatno poštovanje. Iako nisam odigrao ni minut, čak su mi ponudili da ostanem da radim u klubu.
Konkretnije…
- Imamo ugovor godinu plus godinu. Dogovor je da svi posle toga sednemo. Znam da nemam više 20 godina, već 37. Videćemo koliko ću igrati. Pa ćemo posle toga da vidimo da li ćemo nastavili ili ne. Ako ne, da budem u klubu. Nemam ambicije da budem trener, ali u tom sportskom sektoru. Da pomognem oko dovođenja igrača… Jedino to znam i da radim. Od svoje šeste godine igram fudbal. Iskreno, ništa drugo ne znam ni da radim.
I što se tiče navijača, sada će biti drugačije.
- Pošto je to malo na zapadu, tamo su Srbi, Hrvati, Italijani, Južno Amerikanci. Njima je fudbal i dalje broj jedan. Zato i imaju najviše navijača. Moj bivši klub je bio iz centra, tu su ragbi i IFL i dalje na prvom mestu. Oni su imali 20.000 pretplatnih karata prošle ili pretprošle sezone. Ako ove krenemo sa dobrim rezultatima, verujem da će stadion biti pun na svakoj utakmici.
A ambicije…
- Jako velike! Oni pet ili šest godina nisu ušli u plej-of. Što je neverovatno, da u ligi od 11 klubova ne možeš da budeš u šest. Oni imaju jedan od najboljih trening centara u Australiji, navijače… Ali nisu imali rezultate. Čini mi se da sad vlada euforija. Imali smo baš pre nekoliko dana susret sa navijačima. Oseća se euforija, osvajamo, osvajamo… Što naravno treba da nam bude cilj. Ne samo da uđemo u top šest.
Ipak – oprezan je.
- Išao bih korak po korak. U ovoj ligi svako svako svakoga može da pobedi. Totalno je nepredvidiva. Malo brinu povrede. Nekoliko njih neće biti spremno za početka. Ali imamo dobar tim na papiru, ali to moramo da pokažemo na terenu.
Antić je najbolji trener sa kojim sam sarađivao
Setio se i saradnje sa Radomirom Antićem…
- Da nije bilo njega, nikada ne bih zaigrao za reprezentaciju Srbije. Tad je ukrajinska liga bila neatraktivna, niko je nije ni gledao. To je najbolji trener sa kojim sam sarađivao. Neverovatna energija…
Sezona - najlepša i najteža, a titula – najdraža
Ali svako zašto ima svoje zato. Ima i jedno i kod Ninkovića.
- Da sam posle Svetskog prvenstva otišao u Ligu petice, nikad ne bih ispunio svoj san – ne bih igrao za Zvezdu. To je jako bitno…
Ta godina u Zvezdi…
- Meni je to najlepša godina. Iako je bila najteža. Stalno pričam da mi je to bila jedna od najgorih sezona što se tiče same igre. Jer, nekako, kad prvi put igraš za klub koji voliš, onda bi uradio sve, a na kraju ne uradiš ništa.
Ali…
- Sve bih uradio isto. Ne bih ništa menjao! Samo mi je jako žao što ta generacija nije imala priliku da igra kvalifikacije za Evropu.
Iz te sezone pamti mnogo toga… Pre svega…
- To je najdraža titula! Bilo je i pritiska jer je Partizan pre toga šest godina za redom bio šampion. Da su osvojili i te sezone, izjednačili bi se sa nama po broju titula. Nikad neću zaboraviti, kad su navijači došli pre početka prvenstva i rekli ako ova generacija osvoji titulu, staviću vašu sliku pored one generacije iz Barija.
Ta titula je iz mnogo razloga bitna.
- Ne verujem da klub može da dođe u lošije stanje nego što je bio tada. Ali da je Partizan te godine osvojio titulu, ne verujem da bi se nešto bitnije promenilo. Sećam se da smo te godine organizovali i neke večere. Jer su svlačionice bile stare, nismo imali ni normalne tuševe. I za jedno veče smo skupili 20.000 evra. Organizovali da se srede svlačionice… Drago mi je da je posle te godine Zvezda krenula gore i da svake godine igra Evropu.
Čak…
- Sad imate situaciju da igrate grupnu fazu Evropa lige i da su navijači nezadovoljni. Drago mi je da apetiti rastu. Sledeće godine direktno ideš u Ligu šampiona, ako budeš prvak. I dalje ne mogu da verujem da je to moguće.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
