Očekivanja ljudi u Srbiji od Evrolige nikada nisu bila veća zahvaljujući Dejanu Bodirogi

Ljudi u Srbiji možda nikad nisu imali veća očekivanja od Evrolige nego ove jeseni. Među 18 najelitnijih klubova Starog kontinenta su i naši večiti rivali, Crvena zvezda i Partizan, pored Beograda samo još Atina od metropola može da se podiči sa dva kluba. Već su zajedno bili u biranom društvu, ali je prvi put na čelu najkvalitetnije lige Evrope jedan Srbin - Dejan Bodiroga.

Čovek iz sveta košarke, jedna od njenih legendi, kome su sunarodnici  dok ih je razgaljivao igrom za državni tim ispevali stih „Mi imamo svoga Boga, ime mu je Bodiroga“. Došao je svuda omiljeni čovek umesto tvrdoglavog advokata iz Katalonije Đordija Bertomeua, zaglavljenog u finansije, i očekivanja ljudi kojima je košarka na prvom mestu su da će Bodiroga pronaći izlaz iz začaranog kruga. Koji preti da će dalje devastirati košarku. Da će Bodiroga pružiti ruku FIBA i modifikacijom kalendara omogućiti da najbolji Evropljani iz Evrolige tokom sezone zaigraju i za svoje nacionalne reprezentacije u kvalifikacijama za velika takmičenja. Očekivanja su možda prevelika, ali su srazmerna liku i delima Dejana Bodiroge...

Od Evrolige bolje lige, barem kada je u pitanju i rejting  i kvalitet igrača, mahom i trenera - nemamo. Iako je poredak u njoj prilično predvidljiv, zavisi od veličine budžeta i rang lista uloženog novca po klubovima gotovo je preslikana na krajnji plasman. Eventualni izuzeci samo potvrdjuju nepisano pravilo, odavno većih iznenađenja nije bilo, ili ih barem nismo upamtili.

U tom segmentu klubovi iz Srbije nikada nisu mogli da budu konkurentni evropskim gigantima, mada su formirali ekipe sa poprilično inostrane pameti što nagoveštava da se neće zadovoljiti kubertenovskom izrekom „važno je učestvovati“, iako je i samo prisustvo u ekskluzivnom društvu, prvi preduslov za vrhunski rezultat. Od nečega se uvek mora krenuti...crno-bele greje i osvojena titula klupskog prvaka Evrope 1992, najveći domašaj jednog kluba iz Srbije. I to što je na čelu sada kao i tada Želimir Obradović, u međuvremenu izgradio trenersku karijeru kojoj nema uporednika u Evropi – sa 9 titula Evrolige on je odavno njen sinonim.

Pratiće se i Monako Saše Obradovića, Fenerbahče Nemanje Bjelice i Marka Gudurića, Bajern Vladimira Lučića i Ognjena Jaramaza, Efes Vasilija Micića, Barselona Nikole Kalinića, Virtus Miloša Teodosića, Baskonija Vanje Marinkovića..

Evroliga je klasa za sebe, iznad je većine, i samo NBA ima bolje igrače. A za gledanje su najpoželjniji oni najbolji. Zato su Beograd i Srbija privilegovani, svake nedelje imaće evroligašku utakmicu kojoj će moći da prisustvuju. I uživaju, ako njihovi sportski ljubimci zaigraju u skladu sa navijačkim očekivanjima.