Sudar Crvene zvezde sa realnošću, Liga šampiona zahteva remont

Crvena zvezda je jako loše odigrala odlučujuću utakmicu u Monte Karlu i eliminacija na taj način iz Lige Evrope ostavlja jasan zaključak da je tim pun igrača koji nisu (više) kvalitet za ovaj nivo i da će rukovodstvo morati da napravi ozbiljan remont kako bi ekipa bila konkurentna u grupnoj fazi Lige šampiona naredne sezone, ukoliko se u prvenstvu sačuva prednost u odnosu na Partizan.

Nema sumnje da aktuelni tim Crvene zvezde ima kvalitet da osvoji titulu u Srbiji i da je poptuno realno da se posle plus sedam bodova u dosadašnjem delu trke to i dogodi, ali i da ne bi imao rezultatski šta da traži u Ligi šampiona. Ne zna se koja je pozicija preča da se popuni kvalitetnijim rešenjem za taj nivo i biće zanimljivo da se vidi hoće li uprava krenuti u tom smeru od zime ili sačekati leto.

Mnogo fudbalera već je dugo tu, a ugovori im ne ističu nego su produženi prvenstveno na osnovu starih zasluga. Ne bi moglo da se kaže da su zasićeni, tačnije je da su ušuškani u komforu velikih zarada za srpske prilike. Problem je što čelnici kluba nisu dovoljno osvežili kadar i previše su se osvrtali na emocije pri donošenju odluka.

Moraće dobro da izvagaju na Marakani, a neće biti iznenađenje da se opredele za varijantu da većini aktuelnih igrača ponude da ostanu sa manjom ulogom u evropskim mečevima, a pokušaju da na njihovim pozicijama dovedu kvalitetnija rešenja. Tio jeste skupa opcija, ali eventualni plasman u Ligu šampion otvorio bi prostor.

Dobar deo igračkog kadra Crvene zvezde ne može da dođe do boljih ugovora u inostranstvu i ne bi trebalo očekivati da idu u smeru rastanka sa klubom,  a nedopustivo je kako su većina delovali na terenu u Monte Karlu.

Krivica za to je i na adresi Miloša Milojevića. Promašio je pri taktičkim odlukama, tu dileme nema. I nije predmet analize njegovih mogućnosti samo meč sa Monakom, nego kompletno vođenje ekipe od kako je preuzeo od Dejana Stankovića nije za visoku ocenu.

Pred sportskim sektorom i pre svega generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem je teška odluka oko trenera. Nije pod upitnikom da li će voditi tim do jesenje pauze, ali u velikoj meri jeste da li ima potencijal da bude Zvezdino rešenje za grupnu fazu Lige šampiona koja je cilj.

Ako se definitivno opredeli za ostanak Milojevića i na proleće, Crvena zvezda će pokazati i veru da je Milojević kalibar da vodi tim i u grupi Lige šampiona. U suprotnom, bez obzira na prednost sa kojom će zimovati, rukovodstvo mora u pauzi da imenuje drugog trenera koji bi počeo da stvara svoju filozofiju, uz prvenstvenu obavezu osvajanja titule.

Približava se vreme ozbiljnih odluka na Marakani, pod pritiskom da prethodne uglavnom nisu imale željeni efekat. Evropska izdanja Crvene zvezde u ovoj sezoni minus su rukovodstva, negde se grešilo u formiranju tima koji je i odlučujuću utakmicu za zimovanje u Evropi kao i plej-of za Ligu šampiona dočekao bez klasičnog defanzivnog veziste među starterima. Lako bi, međutim, bilo kad bi to bio jedini problem.

Zvezda je od zacrtanog hoda ka Ligi šampiona došla u situaciju  da ostane i bez evropskog proleća kroz Ligu konferencije. To je ispod postavljenih standarda prethodnih godina i u neskladu  sa ulaganjem u ovaj tim.