Aleksa Radanov je u prvih 20 minuta utakmice Srbije i Turske bio verna senka Skotija Vilbekina. Najjednostavnije rečeno – nije mu dao da diše. Bio je njegova verna senka. Radanov je i u finišu meča bio na parketu. Sa istim zadatkom. Ali – ključnu odbranu na genijalnom šuteru odigrao je – Vladimir Lučić!
Na semaforu je 77:76. Do kraja 12,8 sekundi. Lopta u rukama to čudesnog Skotija Vilbekina. Koji je u drugom poluvremenu uspeo da se oslobodi tog strašnog pritiska i zahvaljujući kome je Turska uspevala da osujeti svaki pokušaj našeg tima da se odlepi. Zahvljujući kome se vraćala. I kod koga je lopta bila i u tih poslednjih 12,8 sekundi.
Da će tako biti, znalo je svih osam hiljada ljudi u Pioniru. A posebno Vladimir Lučić...
- Znao sam koliko je bitno da se zaustavi Vilbekin. Jedini način na koji može da mu se parira defanzivno jeste da mu ne ostaviš previše prostora. Trududio sam se da budem u kontaktu i što agresivniji. Na kraju, srećom, promašio je taj floter – prepričavao je kapiten Srbije detalj koji je odlučio pobednika te čudesne utakmice. Vrlo verovatno Srbiju poslao na Svetsko prvenstvo. Tursku – sigurno – ostavio bez istog.
I tok je to pričao, nije menjao boju glasa. Istim tonom, kao da to nije ništa, nizao je reči. A ne da nije ništa. Već je bilo sve! Videlo se to po reakciji navijača, po reakciji igrača, a posebno selektora Svetislava Pešića, koji je posle svega snažno zagrlio i poljubio Lučića.
Uz neku mešavinu radosti i olakšanja, Lučiću se otelo jednostavno...
- Važna pobeda!
Iako je na kraju sve ispalo savršeno, nije bilo „nacrtano“ na tajm-autu koji je prethodio tom napadu Turske. Više je to igra sama „nacrtala“, a naši momci prepoznali „skicu“. I zaigrali prema njoj.
- Nije to bila ideja – otrio nam je Lučić.
Već...
- Turci su odigrali pik enrol sa Kabadžom za koga je u pripremi utakmice uvek bila „svič“ odbrana. To preuzimanje. Tako da smo Luka Mitrović i ja prepoznali da će ići pik i izabrali da je bolje da ja budem sa njim u trenutku pika, da bih preuzeo. Nije bio nikakav dogovor...
Vilbekin jeste nateran na jako težak šut. Ali je uspeo i van balansa da šutira. Lopta je čak i zaigrala na obruču. Lučić, kaže, nije strepeo. Znao je.
- Iskreno, mislio sam da neće biti ni blizu obruča s obzirom da je bio negde iza table, preko četiri ruke... Tako da nisam imao utisak da može da bude blizu da postigne pogotak. Posle sam video da je lopta malo skočila po obruču.
U svakom slučaju, Orlovi su slavili i sada su u odnosu na prethodna dva prozora, u dosta boljoj situaciji. Osim što je pobedila Tursku, na ruku našoj reprezentaciji išao je i trijumf Grčke nad Belgijom. Matematika kaže da nam je za plasman na Svetsko prvenstvo sada dovoljna jedna pobeda u poslednjem prozoru. Recimo – protiv Velike Britanije u Beogradu.
- Bila su ovo dva dobra „prozora“. Prvo onaj pred Evropsko prvenstvo, kada smo ostvarili bitne pobede protiv Grčke i Turske koje su bile u punim sastavima. Zatim, važna pobeda momaka koji su bili tu za utakmicu sa Velikom Britanijom.
I – najvažnija – pobeda nad Turskom.
- Turci su došli u izvanrednom sastavu. Ti momici igraju zajedno i u timovima. Poznaju se bolje nego mi. Dosta su talentovani napadački. Ali, uz sjajnu podršku publike u Pioniru, mislim da smo zasluženo slavili – zaključio je Lučić.
ENERGIJA DOŠLA SA TRIBINA
Mnogo – čak i previše – priča o tome kako igrači za prozore dolaze iz klubova, kako se nema vremena za trening, za uigravanje, da je sve improvizacija...
Ali – činjenica je da je Srbija protiv Turske izgledala dosta dobro, posebno gledajući u tom kontekstu. Nekako je energija bila drugačija. Bolja!
- Ima i do važnosti utakmice – dodao je Lučić.
Još...
- Stvarno mislim da je i publika doprinela toj energiji, apsolutno. U punoj dvorani, uz podršku, lepše je igrati. Navijači izazovu baš taj osećaj da daš maksimum i u trenutku kada možda osećaš neku dozu umora. Mislim da je to prevashodno došlo sa tribina. Ali tu su i važnost utakmice, mentalitet momaka... Mislim da smo se naoštrili kako treba.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
