Ćiro Blažević: Džaja će sa Terzićem pomoći Zvezdi, garantujem životom

Otvorena telefonska linija Banjaluka – Zagreb. Govori Miroslav Ćiro Blažević, „trener svih trenera“ u Hrvatskoj, ali ne ide...

Onakav borac života, prošao sve i svašta, video i svega i svačega, a glas podrhtava, na granici plača. Ipak se pribrao:

- Prijatelju moj, tvoj je Ćiro zaokružio ravno 80 godina života.

Od tih 80, bar 65 u fudbalu...?

- Ako ne i koju više, fudbal i čarobna lopta, bili su mi sve u životu, od mog Travnika, pa Sarajeva, onda Rijeke, Dinama, Švajcarske, Francuske, Kine, Irana, BiH... jurim kroz život otkako sam na noge stao i još se nisam umorio.

Čega se, između ostalog, setite baš sada, u ovom slavlju?

- Nećeš mi verovati – Miljana Miljanića. Tog velikog čoveka sam toliko cenio i poštovao da ti to rečima ne mogu opisati. Kad bi crtali, nacrtao bih veliko srce, eto, tako ti je to! Baš je bio ljudina.

Veza s Beogradom nikad nije prekinuta?

- Nikada! Čak kad je to bio i jeres, nikada ružnu reč rekao. A i kako bi: Džaja, Cvele, Zeka, Bato, Sani, Šeki, Petko, a pogotovo Miljan, meni su to dragi ljudi ne za ovu priliku ili nepriliku već za celi život.

Među prvima ste javno ustali u odbranu Dragana Džajića kad su ga onako sramno uhapsili?

- Jer se sećaš šta sam ti onda rekao, gotovo sam vrisnuo „braćo Srbi sram vas bilo.“ Džajić je u svetu čuveniji od sve i jednog srpskog političara. On Đoković i Divac. Pakost i zloba ono zlo su doneli, a dobri ljudi kasnije, na sreću sve to odneli. Vidim da se Džaja i danas bori kao lav da pomogne Zvezdi. Neće biti lako, ali u njega verujem. Sa ovim mladim čovekom, da Terzićem, uspeće, garantujem životom.

Vidimo se u Beogradu?

- Rada srca. Prvo idem u Zvezdu, onda u Partizan, pa na Karaburmu, voleo bih da vidim one momke lepotane i prelepe devojke s kojima sam glumio u filmu „Montevideo, Bog te video“. Bilo mi je prelepo, oduševio me je Dragan Bjelogrlić, pravi dasa. Baš kakav sam ja bio u njegovim godinama.