DA SE NE ZABORAVI - Srbin vitez Kameruna

Rože Mila, legendarni napadač Kameruna, uoči katarske premijere Lavova sa Švajcarskom bio je u centru pažnje: Đani Infantino, predsednik FIFA, uručio mu je priznanje namenjeno najstarijem strelcu u istoriji svetskih prvenstava. „Zelena devetka”, autentične proslave – plesa uz korner zastavicu, 29. juna 1994. na Mondijalu u SAD imao je 42 godine i 39 dana kad je autorizovao počasni gol protiv Rusije (1:6).

Mila je globalnu slavu stekao na SP u Italiji 1990, međutim, na veliku scenu „lansiran” je u Španiji 1982, na premijernom učešću Kameruna na planetarnoj smotri.

S potpisom Srbina – Mladenovčanina Branka Žutića!

Interesantno: od 33 selektora u istoriji afričke selekcije – četvorica su bili Jugosloveni: Vladimir Beara (1973-1975), Ivan Ridanović (1976-1979), Branko Žutić (1980-1982) i Radivoje Ognjanović (1982-1984)!

Svi su ostavili neizbrisiv trag, Ognjanović je bio najzaslužniji za prvi Kup afričkih nacija 1984, ali...

Jugoslovenska štampa dve godine ranije, u trenu kad se od Miljanićeve čete s Pižonom, Sušićem, Šurjakom, Vujovićem, Zajecom, Šljivom... očekivalo da zadivi svet, bila je preplavljena naslovima o jednom, igrom sudbine, Šumadincu: „Jugosloven – vitez Kameruna”, „Naš stručnjak režirao senzaciju”, „Fudbalski vitez iz Mladenovca”, „Odlikovan jugoslovenski trener Žutić”...

Povod: plasman Kameruna na SP i – državno odlikovanje za izvanredne zasluge „autoru” trijumfa nad Malavijem, Zimbabveom, Zairom i Marokom.

- U Afriku sam otišao 1975. Počeo sam u Gani, s Kotokom bio šampion. Bio sam selektor Togoa, godinu radio u Nigeriji, odakle sam otišao u Kamerun – autorima knjige „75 godina mladenovačkog fudbala”, Milosavu B. Vlajiću i Miloradu Jankoviću, otkrio je Branko Žutić.

Veliki gospodin („za vreme utakmice pokazivao veliku hladnokrvnost, retko kad je ustajao s klupe i ne pamti se kad je uputio protest sudiji”) rođen je 1932. u Carevom Selu kod Delčeva u Makedoniji, gde mu je otac Sava, izvorni Ličanin i žandarmerijski narednik, bio na službi. Žutići su se u Mladenovac doselili 1941, pobegavši iz Štikade kod Gračaca dan pre nego što su ustaše upale u selo, međutim, majka Jelena, domaćica, 1944. ostala je sama s dvoje dece (Branko imao brata Vojislava) pošto je „pater familijas” uoči nailaska komunista emigrirao u Englesku.

Paralelno drugovanje s knjigom i loptom, začinjeno profesurom po lekcijama na DIF-u i uplivom u trenerske vode (OFK Mladenovac triput uveo u Srpsku ligu, Pelister u Republičku), u FS Jugoslavije znali su da cene.

- U Beograd je došao sekretar FS Kameruna i tražio trenera, u martu 1980. ponovo sam otišao u Afriku. Prvi posao bio mi je da selektiram tim povodom turnira avionskih kompanija na nivou kontinenta. Primetio sam da nemamo golgetera, pronašao sam ga i desilo se da baš on odluči finale. Da li su to zapazili - ne znam, ali te godine postao sam selektor Kameruna i trener najjačeg kluba Kanon – jezdio je kočijom sećanja Žutić, u razgovoru za mladenovački „Pečat”.

I, tek se „zagrevao”:

- U sledeće dve godine ostvario sam svoja tri najveća uspeha: sa Kanonom osvojio Kup šampiona Afrike, uveo Kamerun u Kup nacija Afrike i odveo ga na SP u Španiji 1982. Utakmice reprezentacije u Jaundeu pratilo je 120.000 gledalaca. Predsednik Kameruna je napravio prijem i nagradio igrače, meni uručio „Orden viteza za izvanredne zasluge”. Ministru sporta pomenuo sam da bi možda trebalo pojačati stručni štab sa nekim trenerom koji je već bio na svetskom prvenstvu. Tad su počele kombinacije iz kojih sam ja, na kraju, ispao, tako da je Kamerun u Španiji vodio Žan Vensan, Francuz koji po rezultatima nije bio ništa bolji od mene. Kad smo bili u Španiji, selektor Maroka - čuveni Fonten, mi reče: „Da si znao da će drugi da vodi tvoj tim, sigurno me ne bi eliminisao”.

Žutić je, ipak, imao s čim da se ponosi... za vjeki vjekov:

- Kamerun koji sam ja stvorio, na čelu sa Milom, bio je iznenađenje u Španiji. Italija, na kraju svetski šampion, eliminisala ga je zahvaljujući boljoj gol razlici.

„Vitez Kameruna” otišao je u legendu 2003, prateći do sudnjeg dana fudbalska dešavanja u gradu pod Kosmajem. Iz braka s Ljiljom ima sina Nikolu, sutra kad Lavovi izađu na crtu Srbiji u Al Vakri privilegije da kaže: „Moj otac ih je odveo na prvi Mondijal i lansirao Rožea Milu.”