Tema Žurnala - nedostatak bekova, Sivić: Da smo ikad analizirali neuspehe, možda bismo stizali i do uspeha

Prekaljenost u trenerskom poslu Tomislav Sivić autoritativno dokazuje već dve decenije, jesenas i u pančevačkom Železničaru impresivnom serijom od deset utakmica bez poraza i bezmalo prepolovljenom bodovnom razlikom između njegovog tima i lidera IMT-a.

Istovetnim entuzijazmom i znanjem je hirurški precizno secirao bradavičastu ovdašnju bekovsku stvarnost, uz podsećanje na predugo trajanje.

- Selektor mlade reprezentacije sam bio 2016, sad je 2022. I tad smo kuburili s bekovima, imali jedino Gajića i Antonova. Problem, dakle, nije od juče već je poodavno – alarmantan! Što je pitanje mnogih pitanja za stručni odbor ili trenersku organizaciju, ako i postoje - sarkastično će u centar srži.- `Ajd i da razumem neimanje „desetke”, ali bekova?!

Pojedini bi trebalo višegodišnjim strukovnim apsurdom da se pozabave, konstatovao je i napomenuo:  

- Da smo ikad analizirali neuspeh na velikom takmičenju, možda bismo na sledećem igrali u eliminacionoj fazi. Ne, nekako uvek smo se bavili marginalnim stvarima poput poroznosti kampa reprezentativaca, biranja kapitena, ide ili ne selektorov sin... I, odjednom spoznamo da nemamo bekove - godinama!?

Modeliranje bekova i preostalih pozicija nije mukotrpan posao, kompetentnim i ostvarenim trenerima.

- Selektiranje i usmeravanje nije teško, razumljivo, ako se bavite ozbiljno strukom. Proniknete u evropski i svetski fudbalski trend, uporedite s našim i dobrano potrudite u ranoj selekciji igrača. Tako da je rađeno, ne bismo u reprezentaciji imali samo jednog brzog igrača – Radonjića. I, kako onda da igramo s velesilama kad nas stisnu u zadnjoj trećini, kako da dođemo do gola? Taksijem!

Nije sve i na struci, ima i do detinjeg zanosa i atraktivnijih mesta u timu.

- Složio bih se, svi bi da daju i nameštaju golove... Donekle, doduše. Rana selekcija bi trebalo da bude drukčija, vođenje dečaka i igračko formiranje od 15. do najkasnije 19. godine daleko umešnije. Uz valjanu procenu pozicione predodređenosti, potom usku specijalizaciju putem individualnih i, razumljivo, grupnih treninga. Obrni-okreni i vratili bismo se na početak priče o kompetentnima u selektivnoj i kvalitativnoj proceni. Iako niko nije bezgrešan, ipak, treneri sa 20 ili 30 godina u fudbalu retko kad omanu u prognozi i ne pogode s igračem.