Sve se nekako preko noći promenilo u životu i u karijeri Ifeta Đakovca, fudbalskog anonimusa - ispostaviće se superligaške reference - do januara 2021. i dolaska u TSC.
A, onda... buuum!
Nesvakidašnja eksplozija moći, golgeterska i pakerska. Detonacija megatonska od Subotice do Surdulice, letošnja i jesenja; kad je spartanskom naravi i bajkovitim igrama magnetno privlačio pažnju na se, iz utakmice u utakmicu. Otud ne čudi što mu mnogo ostaje; što stoji znatno nad izvikanijim fudbalerima našim. Ne samo na travi već i na vojvođanskom sportskom pijedestalu zavredevši epitet fudbalera godine, u izboru „Dnevnika”. I, ne manje važno: strelca najatraktivnijeg gola u prvom delu šampionata, shodno proceni navijača bačkotopolskog kluba.
A... on, iako karnevalski raspoložen, neporočno i nadasve skromno prihvata divotnu zbilju.
- Hvalospevi gode, samo... kako bi rekli kod nas dole, da se ne uzoholim – uz čujan osmeh poentira na otvaranju razgovora.- Mene i četiri sestre su roditelji odmalena učili da se u uspehu nikad ne ponesemo i ne klonemo u težim situacijama. Čvrsto stojim, poleteo nisam na ponos i veliko zadovoljstvo porodice. I... supruge Maide.
Zadrška, utisak je, umesto – ponajviše?
- (Smeh)... Oženio sam se u maju, taze je sve... i, mnogo lepo.
Naprasna popularnost ume i da zasmeta, neretko?
- Neee... meni prija, ekstra. Ljudi me prepoznaju, pozdrave, zapitkuju, deca slikaju. Osećaj je predivan, pogotovo kad sam u mojoj Sjenici. Sad i staro i mlado se interesuju za Superligu, rezultate TSC-a. Kadgod sretnu, kažu: super si, samo nastavi, svaka čast i to...
„Dole”, dakle, vodu ne pije drevna maksima o crkavanju krava u komšija?
- Taman posla... Zavisti i ljubomore nema, da znam. Sa svima sam u okej odnosima, servilan u pozdravljanju, ljubazan u ophođenju...
Nema nosem paranja neba, dakle?
- Zasad, ne znam za dalje! Šalim se – i, puče od smeha.
BLAŽEN MEĐ` SESTRAMA
Ifet je četvrto dete Safete i Ersana, blaženo međ` sestrama.
- Lejla je najstarija, Berna najmlađa. Dalila, Zerina i ja između ha, ha...
Blago vama?
- Kako nije...
Mezimac?
- Jesam, priznajem...
Neko se bavi(o) sportom?
- Niko, bez mene... doduše, mama je u Makedoniji bila atletičarka.
Kad su već oči uprte u vas, nameće se tvrdnja da ste u Sjenici najveća zvezda?
- Ne, nisam... Jedan je Asmir Kolašinac, rekorder i evropski šampion!
Ali vi ste u usponu, on..?
- Njegovi rezultati su fenomenalni, za sva vremena.
Možda slavnom sugrađaninu pomutite slavu već ove zime povratkom u Partizan?
- Ne znam šta bih rekao, izuzev, rano je i nedefinisano. Mene su kontaktirali, verovatno i klub. Čelni ljudi ništa ne pričaju, zasad.
Pazar tvrde, nema druge?
- Izgleda...
Težina obeštećenja, kao i vazda, presudno uticaće na eventualni transfer u Humsku. S obzirom na validnost ugovora, do juna 2025?
- Ništa novo i već neviđeno u fudbalu, sportu. Svak gledaće prvenstveno sopstveni interes, a najmanje moj – tugaljivo konstatuje.- Svet pogrešno da ne shvati, imponuje interesovanje voljenog mi kluba. Ali, želeo bih odavde u inostranstvo. Smatram se spremnim za odlučujući iskorak u karijeri, igrački i egzistencijalni. Narodski rečeno: pogača i nož su u rukama uprave i, verujem, odabraće najbolje za klub i mene.
Jeste li zadovoljni ponudom Partizana?
- Jesam, ali meni je i ovde prelepo. Stekao sam donekle prepoznatljivo fudbalsko ime, popularnost. I, što bi se reklo: bolje prvi u selu, nego poslednji u gradu ha, ha...
Zašto tako?! Mislite da se ne biste snašli u Partizanu?
- Nije lako, pritisak je stalan i maksimalan. Ne znam... dok ne bih video, osetio. S Banjcem se svojevremeno indentično događalo, nije prešao u Zvezdu i pogodio... možda.
Banjčev primer sledićete, ili..?
- Ne znam... Partizan volim, opet – nedorečeno će Đakovac.
Razjasnimo: mora da ste imali loše iskustvo, u Partizanu?
- Neee...
Teško je poverovati, priznaćete. Ko bi... iz Partizana u četvrtu ligu, iz Beograda u Čajetinu!?
- Nisam želeo da ostanem u Teleoptiku i sedim na klupi. Prednost su imali brojni igrači pod ugovorom s Partizanom, ja neugasivu želju za napredovanjem i iskustvom.
Nisu vas dobro procenili, očevidno?
- Možda... ali, bilo i prošlo.
A, POSLE MAJKE - MAIDA
Dilemu: gde za novogodišnje praznike razrešiće danas, što zna, neće u Sjenicu.
- Skoro sam bio kod mojih, a i što bi ovde rekli: frišak sam u braku – nasmejao se čujno.- Maida ekstra vodi računa o meni, tako da majka ne brine više. Čak mi i kalorije broji, a ja bih sve po redu: pitu zeljanicu, paprike u pavlaci, pršut, sudžuk, mantije... ma, sve odole!
Maida, složio se iz prve, njegov je centar sveta. Kad je već tako, uz kolokvijalni pozdrav: sve najbolje u 2023, i redakcijska želja za uvećanjem porodice.
- Daće bog...
Namučili ste do dolaska u TSC, baš?
- Kako nisam... ali i dobrano ojačao u Čajetini i Tutinu, fudbalski i mentalno. S ove vremenske distance posmatrano, nimalo se ne kajem zbog zaobilaznog puta. Naprotiv. Korak po korak sam išao, sve lepo doživeo prvenstveno zahvaljujući mom radu u trudu.
Efektno okončajmo: sad, ukoliko bi čelnici crno-belih i bili uporniji, moraće da plate masno?
- Sve se u životu okrene i dođe na svoje, kad ste pošteni i vredni. Neko odgore sve gleda i vraća...
Vama i s podebelom kamatom?
- Božja volja...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
