Štulić: Ostvaruju se svi moji snovi

I pored neočekivano slabih rezultata, povremeno i loših igara zbog kojih niški Radnički jesenas nije ispunio  očekivanja navijača, a još manje ambicije rukovodstva kluba, nekolicina pojedinaca skrenula su pažnju fudbalske javnosti u Srbiji.

Jedan od njih je bez ikakvih dilema Nikola Štulić. Napadač tima sa Čaira zablistao je u punom sjaju, obeležio nekoliko mečeva i o njemu se ove zime najviše govori obzirom da se za njega interesuju mnogi domaći i inostrani klubovi.

- Iz kluba mi je početkom decembra javljeno da se pregovara sa češkim prvoligašem oko mog prelaska iz Radničkog. Ne znam ništa više sem da se radi o renomiranom i u Evropi poznatom klubu. Treniram i spremam se za proleće u Radničkom, gde sam definitivno posle dolaska iz Partizana, i počeo da gradim uspešnu karijeru. A da li ću već ove zime otići sa Čaira, ne opterećujem previše. Ukoliko dođe do transfera biće idealno za mene i klub, ali i u suprotnom biće vremena za odlazak u inostranstvo. Ne sumnjam da ću kad-tad da zaigram u nekom od jačih evropskih klubova.

Uprkos lošim rezultatima Radničkog, Nikola je postigao  deset golova u prvenstvu i sa Bibarsom Nathom iz Partizana, na listi strelaca gledaju u leđa samo Milanu  Bojoviću iz lučanske Mladosti i Rikardu, napadaču crno-belih.

- Od kada sam zaigrao fudbal meni su golovi opsesija i kadgod sam na terenu mislim samo na to kako da budem što bliži protivničkoj mreži. Idol mi je Zlatan Ibrahimović, obožavam Roberta Levandovskog i Kristijana Ronalda. Nadam se da ću svu trojicu bar u nečemu u daljoj karijeri dostići, da ću biti uspešan kao oni i jednoga dana biti i ja strah i trepet za protivničke golmane. Na nedavno završenom SP u Kataru i u završnici, pošto naša reprezentacija nije uspela da se posle grupne faze plasira u dalje borbe, navijao sam za Portugaliju baš zbog Ronalda.

Svaki slobodan trenutak Nikola provodi u Beogradu, gde žive njegovi sestra Nikolina i roditelji Ivana i Stanko. Naravno, i devojka Iva.

- Sa porodicom, koja mi je oduvek izuzetna podrška, sam se doselio u Beograd 2012. godine, a počeo sam da treniram par godina ranije u Školi fudbala „Sirmijum” u Sremskoj Mitrovici, gde smo živeli. Za sve do sada što sam postigao najzaslužniji su, nažalost preminuli Dušan Trbojević, koji će zauvek ostati moj čika Trba, i Slađan Šćepović. Oni su me doveli u Partizan. Sarađivao sam veoma dobro sa Draženom Bolićem i Nenadom Brnovićem, i postao prvotimac u Partizanu. Jedan od najlepših trenutaka u dosadašnjoj karijeri svakako je prvenac u crno-belom dresu, na debiju protiv Čukaričkog. Nikada neću da zaboravim ni gol za Radnički, u duelu sa Spartakom, kad sam „skinuo paučinu”.

Za Partizan je Nikola Štulić odigrao 25 utakmica, a tačno pre godinu dana došao je na Čair. U međuvremenu, bio je standardni član svih mlađih selekcija Srbije.