Rastavac godinama odlagao povratak u Vojvodinu, sve do letos: Poverenje u klupski projekat

Iako je s Vojvodinom, kako priznaje, imao „mali milion” razgovora i pregovora da počne s radom, Milan Rastavac (49) odlagao je takvo rešenje. To se, ipak, dogodilo letos kad je prihvatio ponudu predsednika kluba Dragoljuba Zbiljića i, posle pet godina u Grčkoj, prihvatio šefovskog posla u matičnoj sredini.

- Osetio sam da je došao momenat da se vratim u Srbiju, osećaj se poklopio i s ambicijama Vojvodine tako da smo brzo pronašli zajednički jezik – objasnio je popularni Mima. - Sramota me je i da kažem koliko smo puta ranije razgovarali na tu temu, ali se konačno to dogodilo prošlog leta. I, što je posebno bitno iz moje vizure, vratio sam se u trenutku kad mogu najviše da pomognem i iza sebe nešto ostavim.

Šta se to dogodilo da ste promenili odluku i vratili u Novi Sad?

- Uvek me privlače ambicija i izazovi, koji su dovoljno veliki da bi bili za mene prihvatljivi. S druge strane, važno je i  da u nekim dobrim okolnostima budu i ostvarivi. Eto, to se desilo. U razgovoru s gospodinom Zbiljićem, shvatio sam da je dovoljno ambiciozan i može da obezbedi ambijent u kojem ciljevi mogu da se ostvare.

Šta ste očekivali, a šta ste u realnosti zatekli u srpskom fudbalu?

- Imao sam stalni kontakt sa srpskim fudbalom i Vojvodinom, pa sam otprilike znao šta me očekuje. Naravno, postoji tu gomila različitosti u odnosu na profesionalni život u inostranstvu. Ovde je mnogo faktora na koje, kao trener, ne mogu da utičem, a koji imaju relativno veliku težinu.

Koji su to faktori?

- Recimo, to su uslovi za treniranje i igranje. Mislim na kvalitet podloge, odnosno terena. To je nešto što se „napolju” obično ne ubraja u ono što pravi razliku, a ovde je to značajna stavka. U Srbiji, dalje, treneri imaju obavezu da nađu način kako bi određene mlade igrače kooptirali u prvi tim, a u inostranim ligama to se dešava ili prirodnim putem ili se, jednostavno, ne dešava, ali bez obaveza. Ne bih da to pominjem u lošem kontekstu, ali i suđenje predstavlja značajan faktor. Istina je da to svuda postoji, ali je kod nas ono na šta ne možete da utičete. Tu je i rukovođenje klubovima, jer u inostranstvu su uglavnom privatni klubovi, postoji jedan gazda koji utiče na baš sve.

I pored svega, prihvatili ste poziv Vojvodine?

- Zajedno s Zbiljićem i Bajatovićem, bio sam svestan da ulazimo u klub koji ima, pod navodnicima, 300 problema. Sada sam, međutim, siguran da broj nije veći od 100, tako da smo od letos gro-nevolja uspeli da rešimo. Sve poteze vukli smo na duže staze, ne verujem da su svi i prepoznati, ali sam ubeđen da će klubu doneti dobro u narednom periodu.

Nigde se ne očekuje da uspeh dođe preko noći, ali kod nas često je baš takav slučaj. Koliko ta činjenica može da predstavlja remetilački faktor?

- Kod mene u glavi taj problem ne postoji. Znao sam gde dolazim i u šta se upuštam, ali verujem u projekat Vojvodine. Nisam opterećen momentom, niti mislim da zamišljeno treba da uradimo ove godine - sad ili nikad. Jer, takav trenutak ne bi trebalo da postoji. Važno je da dosledno radimo i verujemo u to da sve može da se desi jednog dana. Uprava razmišlja upravo na taj način, ona je jako kvalitetna i ostvariće ono što želi, samo je pitanje trenutka kada će to biti.

Za razliku od mnogo godina unazad, navijači Vojvodine pokazali su strpljenje, toleranciju i pružali su podršku vašem timu. Kako to tumačite?

-  Podrška koju smo imali za mene je bilo najveće iznenađenje. Svi znamo da je sve lako kad ide dobro i kad se pobeđuje. Vojvodina je imala, za Novi Sad, izraženo veliki broj gledalaca i pozitivnu atmosferu praktično u svim susretima. Na to sam ponosan, a nemam posebno objašnjenje zašto je bilo tako. Osim da su ljudi prepoznali našu dobru volju, energiju i želju da radom i požrtvovanjem dođemo do cilja.

I pored toga, jesenji deo takmičenja završili ste na petom mestu?

- Osvojili smo, po meni, relativno dobru poziciju s koje možemo da nastavimo borbu za evroscenu. Ovo je sad samo prolazno vreme, a ono ne nosi  posebnu težinu. U drugom delu takmičenja, planiramo da budemo najbolji baš u momentu kad bude bilo i najvažnije.

Crvena zvezda je konkurent u kupu, a Vojvodina već godinama ne zna za uspeh?

- Tradicije su tu da se ruše. U ovom trenutku, Zvezda je ispred svih klubova u Srbiji. S druge strane, igramo na kartu da nemamo šta da izgubimo, ako bi došlo do duela s Beograđanima. Uz sve, u kupu se najčešće i dešavaju iznenađenja.

Predsednik Zbiljić je najavio da Vojvodina ove zime neće dovoditi novajlije, veruje u postojeći igrački i stručni kadar?

- Predstojeće pripreme imaće posebnu važnost. Želimo da probamo neke stvari koje će biti značajno različite u odnosu na ono što smo radili jesenas i po tome budemo prepoznatljivi. Što se novajlija tiče, nikome više neće biti lako da dođe u Vojvodinu. A kad bude stigao, imaće veliku podršku da se ostvari kao igrač. Napravili smo svoje izbore letos i verujemo u njih.

Kako ocenjujete učinak „orlova” na Mondijalu u Kataru?

- Po potencijalu, mislim da smo bili u određenoj prednosti, jer smo imali veći kontinuitet s igračima, trenerom, igrom kao i po zrelosti igrača. Kao i svi, osećam dozu nezadovoljstva što nismo prošli grupu. Moramo da nastavimo da radimo, jer nam ne preostaje ništa drugo.