Stefan Mitrović će pamtiti čitavog života proteklu godinu, jer je u njoj debitovao za reprezentaciju Srbije i postigao evropski prvenac za nekadašnjeg šampiona sveta i Evrope. Deo snova vihornog krila je ostvaren, sledeći su osvajanje duple krune, potom i igranje u Ligi šampiona sa Crvenom zvezdom.
- Protekla godina mi je najlepša u životu. Potpisao sam za Zvezdu, debitovao za Srbiju, bio deo tima u Evropi i šampionatu. Sve je išlo po planu, da sam zamišljao, pitanje da li bi moglo bolje. Svestan sam da bi učešće na nedavno održanom Mondijalu u Kataru bilo i previše – skromno će mlada nada srpskog fudbala i Crvene zvezde Stefan Mitrović.
Barem minimalno žalite što niste kao Strahinja Eraković predstavljali Zvezdu u Kataru?
- Bio sam na širem spisku od 35 igrača. Postojala je velika šansa da bude pozvan. Kad sam video da nisam među putnicima na Mondijal, jedino sam mogao da nastavim da treniram još jače. Bio sam veliki navijač Srbije. Nismo imali sreće da prođemo grupu. Verujem da ćemo uspešno završiti kvalifikacije za Prvenstvo Evrope i na završnom turniru imati zapaženu ulogu.
Da li je bilo poziva iz državnog tima Kanade da pojačate njihove redove?
- Selektor Džon Herdman zvao me je telefonom četiri puta. Fino smo razgovarali, dao mi je vreme da odlučim. U međuvremenu je stigao poziv Srbije. Na prvom mestu mi je bilo da igram za Srbiju, nisam imao dilemu, jer kad Piksi pozove ne sme da se odbije. Odluka nije bila laka odrastao sam u Kanadi, skoro ceo život igrao tamo.
Kako je biti fudbaler u Kanadi da li se dešavalo da vam govore što ne trčite za jajastom loptom ili pakom?
- U Severnoj Americi fudbal nije u fokusu, kao u Evropi. Posle 16. godine u Kanadi, ako niste u Vankuveru, Montrealu ili Torontu, nemate gde da ozbiljno igrate. Upisao sam koledž u Klivlend stejtu, smer sportski menadžment. To mi nije bilo prvi cilj, uvek sam hteo da budem profesionalni fudbaler. Menadžer Raša Bebić je predložio da dođem u Srbiju – Niš, prihvatio sam predlog i nisam pogrešio.
Niste prošli na draftu 2018?
- Bio sam jedini Srbin u kampa najboljih mladih kanadskih fudbalera, odakle treneri biraju za MLS. Nisu me odabrali, bio sam ljut, nisam navikao da ne prođem probe. Majka me je utešila rečima: „Ko zna zašto je to dobro, sigurno neki drugi plan za tebe...“
Prvi klub u Srbiji bio vam je Radnički iz Niša?
- Došao sam na probu sa 17 godine. Posle pet-šest dana svideo sam se svima u klubu. Trenirao sam sa prvim timom, a igrao za omladince, kako je vreme prolazilo dobijao sam sve veću šansu u seniorima.
U Srbiji su vas trenirali Tomislav Sivić, Dejan Stanković i Miloš Milojević?
- Sivić me je voleo kao igrača, a ja njega kao trenera. Imali smo odličan odnos. Radnički je tad igrao baš napadački fudbal, imali smo sjajne ofanzivce, neverovatno brze, perfektno smo sarađivali. Kod Stankovića i Milojevića je uvek mnogo discipline, na svakom treningu morate da dajete maksimum. Slične imaju zahteve, sarađivali su, pa nije bilo mnogo taktičkih promena.
Paklena konkurencija sačekala vas je Crvenoj zvezdi u vidu Kataija i Ivanića?
- Bio sam spreman da se borim sa dvojicom najkvalitetnijih igrača u Super ligi. Obojica imaju od mene daleko bolju efikasnost, pokazuju klasu i kad im ne ide, znaju potez pre kad dobiju loptu. To sve moram da unapredim.
Na kojoj poziciji vam više odgovora da igrate?
- Više mi odgovara levo krilo, volim da uđem unutra na šut. Navikao sam da igram na obe strane. U Ligi Evrope sam skoro sve mečeve proveo na desnoj strani.
Postigli ste jesenas pet golova, jeste li zadovoljni?
- Nisam zadovoljan, mogao sam da dam mnogo više golova. Ipak, teško je da se da gol u Super ligi, svi se brane igraju u bloku, praktično bunker. Samo se čini da možeš da se prošetaš do gola. Nadam se da ću da eksplodiram u nastavku prvenstva, ali i više asistiram. Na evropskim mečevima imam više prostora, igra se brže, tempo je jači, mogu više da driblam. Dao sam dva gola Ferencvarošu i jedan Pjuniku.
Pamti se i prepričava vaš beg uz aut liniju u Budimpešti protiv Ferencvaroša?
- Kad sam stigao loptu bio mi je u mislima samo gol. Imao sam sreće da lopta od stative uđe u gol. To mi je najlepši gol u životu.
U fudbalu se broje trofeji, vi ih još nemate na kontu?
- Želim da osvojim duplu krunu i da uradim nešto važno za Zvezdu, da me navijači pamte i tako postanem model mlađim igračima, kao što sam ih imam u saigračima.
Prvi trofej – titula, na dohvat je ruke, skoro da je nedostižna stečena prednost od deset bodova?
- Moramo da budemo oprezni i ne dozvolimo da dođe do opuštanja. Sve ćemo učiniti da ponovimo prošlu sezonu. Slažem se da će bodovna prednost da otvori mogućnost da veću šansu na proleće dobije grupa mlađih igrača kojima pripadam.
Do kraja prvenstva na Marakani dva puta dočekaćete Partizan, možda to bude prilika da još više pobegnete večitom rivalu?
- Verujem da možemo da ih dva puta pobedimo. Time bismo još više potvrdili pehar namenjen najboljem timu u Srbiji. Bilo bi fantastično da trijumf ukrasim golom.
Kruna sezone bio bi direktan plasman u Ligu šampiona sa prve pozicije Super lige?
- Kao dete nisam propuštao da gledam utorkom i sredom Ligu šampiona. Cilj mi je bio da postanem fudbaler Crvene zvezde, ali i zaigram na najvećem evropskom nivou, što ću nadam se sa saigračima uspeti da dosanjam.
UVEK NAĐEM NOVČIĆ U ČESNICI
Mitrović je u decembru bio na zasluženoj odmoru u Kanadi. Vreme je provodio sa majkom Tanjom, godinu i po dana mlađim bratom Markom, bakom Verom i dekom Draganom.
- Tokom božićnih praznika biću sa ocem Ivanom kod bake Bilje i deke Bore u Kruševcu. Izvlačićemo novčić iz pogače.
Ko je srećnije brat ili vi u pronalasku novčića?
- Više sam ja izvlačio novčić iz česnice. Prati me sreća.
Da li ste išli u seču badnjaka?
- Prvi put pre nekoliko godina. Krenuo sam rano ujutru sa drugarima iz sela u šumu. Toliko veliku granu sam isekao da sam je jedva doneo u kuću. Prilegao sam da odmorim i odmah sam se uspavao. Tog dana nisam morao da idem u teretanu.
ENGLESKI KAO MATERNjI
Stefan Mitrović sada gotovo perfektno govori srpski jezik.
- Kad sam bio mali učio sam sa tatom engleski, a sa majkom srpski. Zahvalan sam im, jer su me terali da učim oba jezika. Još nisam perfektan u srpskom, ali ide na bolje. Ranije kad sam davao intervjue imao sam tremu. Meni je ipak prvi jezik engleski.
RONALDO PRE MESIJA
Mitrović je na Mondijalu u Kataru pored Srbije, navijao i za Portugaliju.
- Ronaldov sam fan. Osim Srbije želeo sam da Portugalija osvoji Mondijal. Mesi i Argentina su zasluženo osvojili pehar, bilo je to najbolje finale koje sam gledao. Uprkos velikom uspehu čudesnog Argentinca i dalje mi je draži Ronaldo.
SVEŽA VOZAČKA DOZVOLA
Sa posebnim zadovoljstvom i osmehom govorio je Mitrović o nedavno položenom vozačkom ispitu.
- Položio sam u Kanadi za vozačku, sad posedujem njihovu dozvolu i sa njom mogu da vozim i u Srbiji.
Šta je bilo najteže tokom časova, ubaciti u prvu ili uraditi „vagu” na nizbrdici?
- Ništa od navedenog. Tamo je automatik svaki auto, mnogo je lakše da se položi.
U novoj godini moraćete da se ponovite četvorotočkašom?
- Saobraćaj u Beogradu je katastrofa, parkirati ludnica, konstantna gužva. Zbog toga je najbezbedniji automatik. Nisam se još odlučio koji model i marka automobila.
PITAĆU KATIJA DA IZVODIM SLOBODNjAKE
U mlađim kategorijama Mitrović se nije libio da izvodi slobodne udarce, na ozbiljnije pokušaje u seniorskom fudbalu još čeka.
- Kad sam bio klinac imao sam odličan osećaj slobodnjake. Kako su godine prolazile, imao sam sve više starijih saigrača, tako da nisam dobijao priliku da okušam udarac. Nadam se da ću u budućnosti opet šutirati. Pitaću Katija i Kangu da mi dozvole da izvedem koji.
ZVEZDA U HAMILTONU
Hamilton Srbija podržavaju navijači srpskih korena iz istoimenog grada, tako da je Mitrović glavna faca kad se pojavi, jer igra za Crvenu zvezdu.
- Sad me drugačije gledaju, nisam navikao na popularnost. Na ulici mi traže autogram. Morao sam mnogo Zvezdinih dresova da odnesem. Ipak, ne mogu svima kojima sam obećao da ispunim želju, ali trudim se da ih podelim što više – otkriva krilo Crvene zvezde.
TRENIRAO I TENIS
Mitrović je posle Hamilton Srbija, igrao za Sofli, akademiju Đivova i Nijagari Empajer.
- Do 12 godine trenirao sam tenis, ali se opredelio za fudbal.
DžUNIOR MITROVIĆ
Dragan Stojković, selektor Srbije, za septembarski okršaj sa Švedskom u Ligi nacija pored Stefana Mitrovića, imao je na raspolaganju još dvojicu sa istim prezimenom. U napadačkom redu asa Fulama Aleksandra Mitrovića, dok je u odbrambenoj liniji bio još jedan Stefan Mitrović, štoper Hetafea.
- Na početku je bilo smešno. Kad god je neko govorio Mitre, uvek smo se sva trojica okretali, jer nismo znali kome se izdaje naredba na treningu. Usledila su dozivanja Stefane, Aco, pa opet Mitre... Dok me trener Kinoši nije prozvao Džunior Mitrović. I tako je ostalo.
I UEFA je imala posla „preko glave”?
- Na dresu mi je pisalo Stefan, a ne Mitrović. Čudno je da sam imao samo ime na leđima. Iskusniji prezimenjaci su pored prezimena imali inicijale S i A.
ŠAMPIONSKI TORONTO ZA UŽIVANjE
Mitrović je imao zadovoljstvo da uživo prati šampionski pohod Toronto Raptorsa iz 2019. godine. To je bila za kanadskog predstavnika premijerna titula u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.
- Bio sam na nekoliko utakmica plej-ofa te sezone. Toronto je imao težak zadatak, jer je Golden stejt u tom momentu imao jedan od najjačih timova u istoriji. Kad su osvojili titulu u gradu je bila ludnica. Uživao sam u potezima De Rouzana, Lenarda...
Da li ste prisustvovali mečevima KK Crvena zvezda?
- Kako da ne. Sad je Zvezda na argentinski pogon. Mnogo očekujem od Vildoze i Kampaca. Kad god mogu odem u Pionir. Atmosfera koju prave navijači Zvezde i Toronta ne mogu da se porede, ovde je deset puta bolja.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
