Razgovor sa Veselinom Vujovićem nikad nezanimljiv ni kratak. Rado se odazvao pozivu, kao i uvek. Nije bilo važno ni što je uoči startne utakmice na Svetskom prvenstvu. Vuja je na ovu planetarnu smotru u Poljskoj i Švedskoj doveo Iran.
Iako igra u Krakovu, u Katovicama se Vuja, već video sa Orlovima, praktično ih dočekao u hotelu, po dolasku iz Švedske.
- Igrali smo turnir u Katovicama i ostali da treniramo, juče ujutru smo se preselili u Krakov. Reprezentacija Srbije je stigla u utorak uveče, pre toga i Francuzi, pa Katarani, Slovenija... Sale Brković se čak šalio da moram da pazim, da ne pogrešim reprezentaciju... – u svom stilu će Vuja, nastavljajući priču:
- Posle sam sedeo malo sa našima, smejali smo se sa Cuparom, Đorđićem, Pešmalbekom, Kukićem... popili kafu...
Kakav Vam se osećaj po pitanju Srbije, da li pobeda nad Švedskom u poslednjoj proveri, podiže očekivanja u javnosti, a koja su realna, po Vašoj proceni?
- Mnogo je godina prošlo, nekih neodlazaka na velika takmičenja, učešća, a Srbija prvi put, po mojim kriterijumima, dolazi među reprezentacije koje mogu da naprave iznenađenje, uz još Island i Egipat.
Usledilo je i detaljnije objašnjenje tog stava:
- Reč je o reprezentaciji vođenoj na korektan način. Đerona je napravio dobru hemiju među igračima. Uspeo je u tome da neki igrači koji izgledaju prosečno u svojim klubovima kad dođu u reprezentaciju budu odlični. Grupa su koja veruje da može da dobije svakoga. Imali su najbolju probu za Svetsko prvenstvo – protiv evropskog prvaka, Švedske i uspešno položili. Na taj način su sebi stavili „teret” da sad na moraju da „odgovaraju” za takav rezultat. Njihova grupa i kostur, su jako dobri i prohodni, do velikog rezultata. To nisu reprezentacije koje su strah i trepet, izbegli su Šveđane, Dance, Špance, Francuze... Od svih tih reprezentacija Nemačka u ovom trenutku ima najslabiji rejting.
Kako Vam se čini igrački sastav Orlova?
- U prednosti su povratkom Ilije Abutovića i angažovanjem Pešmalbeka. Zajedno sa Marsenićem dobijen je odbrambeni blok koji je, zajedno sa golmanima (ne znam da li će Banda Milosavljević moći odmah na gol, ali tu je Cupara), garant sigurnosti. Nema te reprezentacije koja može baš tako lako da nadigra tu odbrambenu formaciju koju Srbija može da postavi. To je velika stvar.
AKO NE POBEDIM ČILE, IDEM DA PECAM
Da li je Iran spreman za Svetsko prvenstvo?
- Spreman. Stigao mi je i poslednji igrač konačno. Iran je godinama pod sankcijama evropske zajednice i Amerike, tako da mi je jedan igrač stigao pre dva dana, drugi uoči današnjeg duela sa Čileom. Šta je bio problem niko ne zna. Ambasada nije dala nikakvo objašnjenje zašto baš njih dvojica ne mogu, pa konačno dobiju vize.
Situacija u Iranu je trenutno specifična?
- Trudio sam se sve vreme da ih, na neki način zaštitim, da se ne pojavljuju na društvenim mrežama, da komentarima ne naprave veću štetu. To su mladi ljudi, vrela krv... Dvojica su to uradila i odmah su sklonjena i teško da će ikad igrati za reprezentaciju. Podržali su javno proteste...
Bilo je mnogo priča i oko fudbalera...
- Iran je divna zemlja, dobrih ljudi, bogata. Teheran ima 20 miliona stanovnika, toliko lepih mesta, svega. Bili su kraljevina, a posle islamske revolucije je tako kako je.
Ta dva igrača su Vam važna?
- Jako. Jedan je levo krilo i na toj poziciji je najbolji azijski mladi igrač, a drugi je desni bek, odbrambeno i napadački moj najjači igrač i mnogo mi je nedostajao. Ali, i bez njih dvojice sam zadovoljan kako smo odradili pripreme, utakmice odigrali sa manje ili više uspeha, izgubili od Belgije i Poljske, dobili Maroko i Koreju i to prvi put u istoriji jer su Korejci neprikosnoveni, zajedno sa Katarom, u azijskom delu sveta. Koreja, navodno, ide na Svetsko prvenstvo sa željom da napravi neko iznenađenje. Mi samo da dobijemo Čile, pa da prođemo u drugi krug.
Kažu da ste rekli - ako ne pobedite Čileance, dižete ruke od rukometa?
- Gledajući Čile i šta moja ekipa može, kažem sebi: „E, stvarno ako ne dobijemo, mogu polako za završavam karijeru, idem na pecanje”. Uz sve prognoze, činjenice da su Čileanci učesnici poslednjih sedam, osam svetskih šampionata, uz dužno poštovanje, smatram da možemo da pobedimo. Ta pobeda bi nas odvela u glavnu rundu...
Napadački?
- Za moj ukus previše toga zavisi od Lazara Kukića. Na ranijim takmičenjima se to osećalo, kad on ne odigra dobro, onda nije ni reprezentacija.
Ali, sad je tu i „mlada krv” u liku Stefana Dodića?
- U Zagrebu igra jaaaako dobro. Jedan je od onih faktora koji je, uz promenu trenera, Zagreb doveo do dve, tri pobede u Ligi šampiona. Dakle, Srbija ima sve važne činioce, osovinu koja čini jednu reprezentaciju – golman, pivotmen i srednji bek. Ostale igrače je nekako moguće posložiti, namestiti, ali ako nema jedne od ove tri važne stavke, onda je teško napraviti dobar rezultat. Srbija to ima. Ima i dobru atmosferu... I, na kraju, Đerona je već treću godinu tu. Teoretski, sad bi trebalo da se pokazuje rezultat njegovog rada. Iskreno očekujem da će to tako biti.
Vuja je potom poentirao:
- Ne zavidim odbojkašicama, košarkašima, vaterpolistima na dočecima ispred Skupštine, ali nekako mislim da bi rukomet, konačno, trebalo da se tamo nađe, pa da narod pozdravi i njih, da se vratimo u porodicu sportova na ponos Srbije. To bi bilo jako važno.
KO DOVIJEKA ŽIVI, IMAO SE RAJŠTA I RODITI
Veselinu Vujoviću će Svetsko prvenstvo u Poljskoj i Švedskoj biti ukupno šesto, selektorski treće, sa isto toliko reprezentacija - Srbiju i Crnu Goru je doveo do petom mesta 2005. u Tunisu, Sloveniju 2017. u Francuskoj do bronze. Igrački ima bronzu i, naravno švajcarsko zlato...
- Nije to loš prosek.
Još se niste umorili?
- Nisam. Mada, godine ne praštaju nikome, za šest dana, 18. januara, napuniću 62 godine. U tridesetim kad bi mi rekao neko da ima šezdeset i koju, pomislio bih - ti si jednom nogom u grobu. Sad ne razmišljam tako, ali na kraju krajeva, svi ćemo završiti na istom mestu.
Ali, dela ostaju, to ništa ne može da izbriše:
- Njegoš bi rekao:„Ko dovijeka živi, imao se rajšta i roditi”, jer ako je čovek ostavio neki trag onda je svoju ulogu na ovom svetu ispunio.
Tuniško peto mesto sa Vama i osmina finala u Hrvatskoj, su najbolji plasmani uz četiri preskočene svetske smotre u poslednjih 18 godina...
- To je ozbiljna rezultatska rupa, vremenska, sportska, koju je teško zakrpiti... Sad su se konačno namestile neke stvari da, uz faktor sreće, uvek važan u sportu, a nadamo se da će biti uz Srbiju, to bude to.
Šta selekcije bivših jugoslovenskih republika, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i severna Makedonija mogu u Poljskoj i Švedskoj?
- Hrvatska po pravilu, kad dođu velika takmičenja, bude izmaltretirana povredama. Opet im nedostaje nekoliko jako važnih igrača... Kad je kompletna, pa i kad nije, uvek je ozbiljna i pravi predstavnik balkanskog rukometa. Godinama je zaštitni znak ovog dela sveta. Nadam se da to sad može da bude i Srbija jer se taj rezultat iz Švedske „čuo”. Crna Gora je u Kataru igrala dve ozbiljne utakmice. Slovenija je pobedila i izgubila od Mađarske... Makedonija je napravila smenu generacija... Možda neće napraviti ozbiljan rezultat, ali će svima biti težak protivnik, igraju moderan rukomet, ali toj deci je potrebno vreme. Siguran sam da to makedonska javnost zna i da će imati podršku. Crna Gora ima vrlo izražen patriotski motiv...
Slovenci sa kojima ste osvojili bronzu pre šest godina?
- Provuli se se kroz iglene uši, ispali u baražu od Srbije, ali su dobili vajld kartu i priliku da se pokažu. Međutim, tu je veliki broj otkaza koji nisu objašnjeni, ali su reprezentacija koja može da igra protiv svakoga ukoliko slože karakter i ne budu gubili utakmice i pre nego što počnu jer se to kod njih često dešava. Imaju kvaliteta gledano po pozicijama - otkriće Lige šampiona, Aleksu Vlaha, najboljeg strelca, mog igrača iz Kopra i Zagreba, pa Dejana Bombača, Blaža Janca, Juru Doleneca, Blagotinšeka... Imaju grupu sa domaćinom Poljskom, a tu nikad ne možeš biti favorit, pa Francuzi...
Ostali?
- Mislio sam da Egipat bez Jahije, neće biti pravi, međutim gledao sam iz protiv Francuza. Dobili su ih kompletni uz „sto jada”, a Francuze uvek stavljam među favorite za zlato.
Uz, naravno, Skandinavce i Špance?
- Još će se dugo igrati da bi neko ugrozio te reprezentacije u podeli medalja. U jednom trenutku se učinilo da Portugalija napreduje... Islanđani nemaju ekipu „na kilo i na metar”, ali igraju fantastično, kreću se, brzi su... Međutim, onda dođe trenutak kad stane neki, recimo, Fabregas, dobije loptu, okrene trojicu, da gol i završena priča. Islanđani igraju najlepše. Šveđani mogu više i bolje, nego protiv Srbije. Što se Danaca tiče, ovo je verovatno poslednje takmičenje za Hansena, Laugea i još neke igrače, igraće kao kod kuće, imaće podršku.... Videćemo na kraju kako će sve ispasti – zaključuje Vuja.
U BEOGRADU 20.000 LjUDI NA TRIBINAMA... ŠTA VIŠE HOĆE?
Mnogo se govori i o kovid protokolu, testiranjima na ovom šampionatu, šta kažete na to?
- Apsurdno mi je da te nateraju da se testiraš i ti još to treba da platiš...
U odnosu na iskustva „balona” u Egiptu, potom i potpunog haosa prošle godine u Mađarskoj i Slovačkoj, da li to uopšte treba da se primenjuje?
- Imamo i neka druga takmičenja, poput Evrolige u košarci, gde u Beogradu na svakoj utakmici Zvezde ili Partizana 10,15, 20 hiljada ljudi. Da ne pominjemo Ligu šampiona u fudbalu... Švedska, koorganizator Svetskog prvenstva, uopšte nema kovid mere i sad oni moraju da poštuju nešto što je IHF propisao. `Ajde, ako je to način da se sport zaštiti, dobro, ali imam osećaj, da kad oni otkriju da je neko pozitivan, to je već kasno jer je već zarazio nekog. Šta sad treba da se zbog toga, kao što se dešavalo, neka reprezentacija vrati sa takmičenja?! To je toliko bez veze, a još je smrtnost od kovida, na godišnjem nivou, manja nego od gripa. Vakcinisan sam da se razumemo, ali šta više hoće.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
