UPOREDNI INTERVJU - Novosadski divovi, Luka Mitrović i Nikola Milutinov

Dvojica klinaca, čak ni iz istog kraja u Novom Sadu, upisala su se u identičnu školu košarke i potom jedan za drugim, jedan pored drugog i jedan protiv drugog koračali kroz život oživljavajući dečačke snove.

Pri tom, tek su počeli.

Luka Mitrović, 21 godina, 205 santimetara, Crvena zvezda.

Nikola Milutinov, 20 godina, 212 santimetara, Partizan.

Rivali, veliki talenti, biseri srpske košarke, obožavani među saigračima i navijačima... I, iznad svega, prijatelji.

Ako su Partizan i Zvezda blagosloveni što imaju takve momke u svojim redovima, šta reći za Srbiju koja ih ima, i koja će ih godinama imati, obojicu. Do tada, do njihovog susreta u dresu sa državnim grbom, radovaće se samo jedan od njih.

Koji? Odlučivaće uzbudljivi finiš sezone.

Ranije je bio običaj da iz manjih mesta igrači dolaze u Novi Sad da se afirmišu. Vi ste Novosađani, a put do afirmacije vodio vas je kroz Banat.

MILUTINOV: Novi Sad je oduvek bio istinski košarkaški centar kroz koji je prošao veliki broj asova. Međutim, u trenutku kada je meni prišao Hemofarm, u Vršcu su bili neuporedivo bolji uslovi za razvoj mladih igrača. Bio je to pun pogodak za sve nas, pre svega za one koji su provodili najviše vreme radeći sa Žaretom Vučurovićem, što je bio moj slučaj.

MITROVIĆ: Kao klinac koji je počinjao da trenira imao sam priliku da gledam jaku Vojvodinu  potpuno ravnopravnu sa Partizanom, Crvenom zvezdom učesnikom Jadranske liga. Poznato je da je Novi Sad kao košarkaški centar, kako je vreme prolazilo, sve više slabio zbog finansijskih problema. Više nije bio toliko atraktivan. Hemofarm je ponudio lepu priču, zanimljivu priliku, odličan rad sa mlađim kategorijama, posebno rad sa Žaretom Vučurovićem. Pokazalo se da je to bio najbolji mogući izbor.

Koliko vam je značio rad sa Žarkom Vučurovićem?

MILUTINOV: Žare me je video na regionalnom turniru. Prve tri ekipe su prolazile na državno, a naša škola košarke je uspela da se kvalifikuje. Zbog njega sam otišao u Vršac. I Luka mi je rekao da je fantastičan pedagog, da sa njim može da se priča ne samo o košarci, već i o drugim životnim pitanjima. Mnogo mi je značio sam rad sa njim, na terenu i van njega. Sve vreme sam radio pod Žaretovim nadzorom, retko sam bio u prvom timu Hemofarma.

MITROVIĆ: Posle Novog Sada, manjeg kluba i treniranja četiri, pet puta nedeljno, po školskim salama otišao sam u mnogo ozbiljniji sistem. Do tada su dva treninga dnevno bila misaona imenica za mene. Jedan od glavnih razloga što sam se opredelio za Vršac je što je iste godine iz Mege došao Vučurović. Od ljudi koji su imali prilike da rade sa njim sam čuo sve najlepše o njemu. Posle sam se i uverio. Zna da se postavi sa mladima. Kao roditelj je, svaki savet , bio je dobronameran. Ne volim da izdvajam trenere sa kojima sam radio, ali kod Žareta sam se suočio sa ozbiljnijom košarkom i napredovao.

Šta bi vas više usrećilo - odlazak u NBA ili osvajanje zlatnih medalja sa reprezentacijom?

MILUTINOV: Svima je reprezentacija na prvom mestu. Voleo bih da dospem među 12 igrača, da budem deo prvog tima i osvojim medalju. Ipak je to san. NBA predstavlja ogroman uspeh u nečijoj karijeri, što se negde poklapa i sa ulaskom u reprezentaciju. Ali, ako bih morao da biram – medalja sa Srbijom.

MITROVIĆ: Definitivno uspesi sa reprezentacijom, jer sam zbog toga i počeo da treniram. Iskreno, nisam sebe nikad video u NBA. Voleo bih, naravno, da probam i vidim kako sve to izgleda, ali mislim da se ne uklapam. U mlađim kategorijama sam na sreću imao priliku da vidim kako izgleda osvajanje medalja. Mogu samo da zamislim koliko je velika stvar uraditi isto sa seniorskom reprezentacijom.

U dogledno vreme očekuje se da vas dvojica, kao u Kadetu i Hemofarmu, zajedno budete stub u reketu reprezentacije. Koliko će vam značiti to što ste se „upoznali u dušu” u tinejdžerskim danima?

MILUTINOV: Mnogo bih voleo da se nađem uopšte na širem spisku, kamoli u užem krugu igrača. Do tog nivoa bi tek trebalo da stignem. Ako do toga dođe, sigurno bi mi mnogo značilo što sam igrao sa Lukom i u Novom Sadu i u Vršcu. Dobro se poznajemo, odlično smo sarađivali.

MITROVIĆ: Iskreno se nadam da ćemo imati ponovo prilike da igramo zajedno. Voleli bismo da to bude u državnom timu. Poznajem Nikolu dugo, znam njegove kvalitete i ne sumnjam da će u skorije vreme naći mesto u reprezentaciji.

Ko je trenutno kvalitetniji Zvezda ili Partizan?

MILUTINOV: Zvezda nas je dobila u poslednjem derbiju, znači ona je u ovom trenutku i kvalitetnija. Ali, imamo još mnogo utakmica u kojima ćemo probati da pokažemo suprotno.

MITROVIĆ: Uuuh, provokativno pitanje. Mislim da smo po dosadašnjim rezultatima u Jadranskoj i Evroligi pokazali da možemo sebe da nazovemo najkvalitetnijom ekipom na ovim prostorima.

Prednosti Partizana/Zvezde u derbiju?

MILUTINOV: Ne znam baš šta smem da kažem a da ne spada u taktiku (smeh). Naravno da je Bobi Marjanović njihova glavna prednost, izuzetno je visok i dobar, svima je teško da ga sačuvaju, moraju da se posebno koncentrišu na njega. To daje prednost Zvezdi u odnosu na sve. Što se naših prednosti tiče... Idemo dalje sa pitanjima.

MITROVIĆ: Igrali smo već dva meča. Mislim da imamo dublji sastav nego komšije, u svakom trenutku ko se nađe na parketu, može da odgovori svim zahtevima ekipe i trenera i može da unese dodatnu, novu energiju. Upravo to nam je donosilo prevagu, ne samo protiv Partizana, nego protiv većine ekipa sa kojima smo igrali.