Nestala teritorija veličine Srbije

Svet od ponedeljka ujutru preplavljuju tragične fotografije, snimci i vesti iz Turske posle razornog zemljotresa na jugu zemlje. Broj žrtava je premašio 15.000, a povećava se iz dana u dan.

Stao je, naravno, i fudbal. Takmičenja u svim sportovima države na Bosforu prekinuta su na dve nedelje.

Danijel Aleksić od malobrojnih srpskih igrača u Turskoj ima najduži staž. Nekadašnja nada Vojvodine i uspešni reprezentativac mlađih selekcija Srbije počeo je petu sezonu u Bašakšehiru.

- Sve je od početka ove nedelje palo u drugi plan posle razornog zemljotresa. Ne razmišlja se i ne priča ni o čemu drugom sem o posledicama tragičnog zemljotresa i pomoći iz svih krajeva sveta. Nećemo igrati ovog vikenda, prvenstvo će se nastaviti narednog, naravno tamo gde bude moglo da se igra, Gazijantep i Hata praktično više ne postoje kao gradovi. Marko Jevtović je rekao da se vraća za Srbiju i ne zna kad se vraća u Tursku. Videćemo da li će za nedelju dana uspeti da se sve organizuje – kaže Aleksić u telefonskom razgovoru za naš list.

Trenirate li redovno ovih dana?

- Pauziramo trenutno dva dana, jer nećemo imati obaveze krajem nedelje. Malo deluje nerealno u ovoj situaciji da ćemo se relativno brzo vratiti na teren, ali...

Kako vama deluje sve što se desilo?

- Ljudi u Srbiji verovatno nisu svesni kakve su razmere tragedije. Mi ovde imamo više informacija. Srušene su građevine u mestima čija je teritorija kao cela Srbija, milioni ljudi ostali su bez kuća. Rušile su se zgrade od 10-15 spratova, stravično...

Igrali ste u Malatiji, gde se takođe prebrojavaju žrtve zemljotresa...

- Poznajem dosta ljudi iz Malatije, igrao sam godinu dana tamo. Nije to bilo davno, pre tri i po godine. Čujem se s nekim bivšim klupskim drugovima, čuo sam da im je golman poginuo, da se trener traži. Žao mi je, biće im potrebno mnogo vremena da se oporave.

Jeste li osetili potres u Istanbulu?

- Ne, nimalo. Zvuči čudno, ali zaista nismo dok nisu počele da stižu vesti. Dosta smo daleko od mesta tragedije, osetilo se na Kipru i u Izraelu, ali cela Turska je u crnom, proglašena je sedmodnevna žalost. Zemlja je jedinstvena, ima i podršku celog sveta ovih dana i potrajaće još dugo.

Vašem klubu je sve dobro išlo pre zemljotresa...

- Da, treći smo u šampionatu, četvrtfinalisti kupa, čekamo rivala u osmini finala Lige konferencije. Bili smo dobri i prošle sezone posle jednog lošeg prvenstva, odmah nakon osvojene titule 2020.

Postigli ste i pet golova na 21 utakmici...

- Dobra brojka, obzirom da više ne igram na mestu napadača već klasičnog veznog, osmicu. Više i nema klasičnih podela u fudbalu, ofanzivci pogotovo praktično mogu da igraju na svakoj poziciji. Imamo odličnog trenera Emrea Belezoglua. On je veliko ime turskog fudbala, drži sve pod kontrolom, stabilni smo kao klub.

Rekli ste i ranije da vam je u Turskoj lepše nego u Švajcarskoj gde ste se najduže zadržali posle Srbije?

- Da sam na početku inostrane karijere opet bih izabrao Tursku. Igrao sam u pet, šest liga, ali ovde mi se najviše dopalo. Dosta je velikih gradova, igrao se ozbiljan fudbal. Ostaću do 2025. dokle mi traje ugovor, videćemo posle, imaću 34 godine, ne zamišljam sebe da igramo do 40 – istakao je Danijel Aleksić.