VREMEPLOV – Pandurović: Revanš sa Seltikom pamtiću do smrti

Goran Pandurović bio je golman Partizana u poslednjoj deceniji minulog veka. Branio je gol Jugoslavije u Brazilu krajem 1994. godine, u prvom meču nakon ukidanja sankcija jugoslovenskom sportu. Bio je još član užičke Slobode i francuskog Rena. Kasnije se posvetio trenerskom pozivu.

U Humskoj su otvarali šestere oči kada bi dovodili golmane. Jer, šta uraditi pa ne poniziti slavnog Milutina Šoškića, Ivana Ćurkovića i ostale gorostase među stativama. Poslednjih godina prošlog veka dolazili su i odlazili Ranko Stojić, Rade Zalad, Fahrudin Omerović, da bi Goran Pandurović imao značajno mesto u istoriji crno–belih.

Goran je 2022. ocenio sivom. Nedavno smo izgubili Miodraga Ješića, pa Sinišu Mihajlovića. Ipak, nada se dobru i sreći u 2023. kako svojoj porodici tako svim ljudima dobre volje širom sveta.

- Uvek sam bio optimista. Stara godina bila je crna po sportiste, fudbalere, pogotovo ovo u decembru sa Ješićem i Mihajlovićem. Nadam se da će ova godina da bude mnogo bolja, bar što se tiče zdravstvenog biltena. S druge strane, verujem da može biti dobrih sportskih rezultata - kaže Pandurović.

Rođen je u Kragujevcu 16. jula 1963. Odrastao je u Aranđelovcu, a super dobru golmansku karijeru započeo je u užičkoj Slobodi, gde je proveo četiri godine. Priznaje da ga lepe misli vežu na to doba.

- O tome mogu da pričam samo najlepše. Od početka moje karijere, a relativno kasno sam počeo da se bavim fudbalom, sve je išlo svojim tokom. Do 15. godine lomio sam se da li fudbal ili košarka, možda neki treći sport. Zaista, bio sam talentovan. Na moju sreću, ispostavilo se da sam izabrao pravu sportsku granu, da sam otišao među fudbalere, pa sa ove vremenske distance mogu da kažem da sam prilično zadovoljan. 

Godine 1989. prešao je u Partizan. Branio je mrežu crno-belih u 115 utakmica, čak je postigao i jedan gol, iz jedanaesterca. U dresu Parnog valjka osvojio je dve titule i dva kupa. Nešto mu je, ipak, najdraže.

- Kup takmičenje 1994. nekako mi je najdraže. Igrali smo polufinale protiv Crvene zvezde. Na Marakani smo  izgubili 0:1, a u revanšu dobili 3:1. Onaj čuveni gol Petra Vasiljevića sa 30 metara, sve u finišu meča. Davno je bilo, ali se pamti. Vraća me u lepu prošlost. Naravno, bilo je zanimljivih i evropskih utakmica - prelistava Pandurović po sećanjima.

Niko ne zaboravlja revanš Kupa pobednika kupova i antologijski prenos Jordana Ivanovića sa „Parkheda”. Partizan je u prvom meču u Mostaru pobedio sa 2:1, ali je Seltik u Glazgovu imao čudesnog Đekanovskog. Ipak, Partizan je taj poraz na „Seltik parku” odveo dalje. Crno-beli su tad bili lavljeg srca.

- Utakmica u Škotskoj pečat je moje karijere. Tek sam došao iz Slobode u Partizan, u jesen 1989. U prvom meču, kao domaćini igrali smo u Mostaru, povredio se Fahrudin Omerović, naš vrhunski golman i izvanredni čovek. Uđem u igru negde na početku utakmice, što je bio moj debi za Partizan. Revanš je priča za sebe. Ta utakmica ostala je toliko urezana u pamćenje svih njenih aktera, a ja se sećam skoro svakog detalja. I danas imam audio kasetu prenosa celog meča, briljantnog reportera Radio Beograda Jordana Ivanovića, jer nije bilo televizijskog prenosa. Moraću taj zvuk preneti na nešto modernije, kako bih sačuvao i kako bi se moglo to slušati. Utakmica je bila otvorena sa obe strane, jako dramatična. Nikada u karijeri nisam primio pet golova na jednom meču, ali tada jesam. Na moju i na sreću Partizana prošli smo dalje. Kasnije se govorilo o prolazu i o lepoj utakmici, a to što sam pet puta kapitulirao više niko nije ni spominjao. 

Bio je jedan od junaka utakmice, uprkos brojnim loptama u njegovoj mreži.

- Rezultat je mogao biti 10:6 i 9:8, tek bilo je kako je bilo. Lepa utakmica za gledanje, dosta prilika, pregršt golova. Toliko naboja, čudna atmosfera. Nikada to ni kasnije nisam doživeo. Branio sam na stadionu Crvene zvezde pred 90.000 ljudi, ali nije bilo tako. U Glazgovu, posle utakmice, toliko smo se  radovali da smo zaboravili da je sve završeno i da nema na tribinama više gledalaca. Nama je u glavi tutnjalo i dalje. To se ne zaboravlja.

Branio je gol Partizana i u večitim derbijima. U to vreme okršaji crno i crveno-belih bili su praznici sporta i svečanost za oko, a danas su nešto drugo.

- Delim takvo mišljenje. Sada je to otišlo u nekom drugom pravcu, umešana je i politika i ko zna šta još. Ipak, jednog dana to će morati da stane. Da će se ponovo sve odvijati u sportskom smeru, moramo ići u tom pravcu. Kao što se igra u Nemačkoj ili u Engleskoj. I ranije je bilo nekih zbivanja, klubovi „velike četvorke” bili su malo više zaštićeni u odnosu na druge. Danas, nakon raspada Jugoslavije, mnogo se izgubilo na sportskom planu.

Goran Pandurović karijeru je nastavio u Renu, i u Francuskoj je proveo tri godine.

- Francuzi su u poslednjih 20 ili 30 godina napravili  veliki napredak. Evo šta se sada dešava sa Pari Sen Žermenom, a pre toga Lion je dominirao nekoliko sezona. Oni velikom brzinom jure Nemce i Engleze, da ih sustignu, a preći će ih. Na dobrom su putu. U Renu sam proveo tri godine, čak i tada Francuzi su imali ozbiljnu ligu gde su mogli da dobiju svakog iz njihovog okruženja. Sve je to rezultat dobrog rada njihovog nacionalnog saveza. Fokusirali su se na valjan rad sa mlađim selekcijama, imaju odličnu infrastrukturu, kvalitetne kampove i uspešni rezultati ne mogu da izostanu.

Nije bio bez greške, živ je čovek, ali svrstao se u ponajbolje čuvare mreže koje je Partizan imao. I kada prođe koja godina, decenija, pa i vek, uvek će se govoriti kako je Goran Pandurović gradio sjajnu istoriju Partizana.