Zvezdin početni prihod 20-21 milion, plus ulaznice

Posle analize da je Crvena zvezda blizu trećeg šešira na žrebu za Ligu šampiona, logično je pitanje – koliko to novca donosi izvesnom prvaku Srbije? Trenutno je nemoguće precizno odrediti jer zavisi od raspleta kvalifikacija i u nekoliko prvenstava, ali okvirna računica kaže da bi osnovni prihod (bez ulaznica i marketinga) bio oko 20-21 miliona evra.

Svakom učesniku grupne faze Lige šampiona, kao osnovni prihod, sleduje 15,64 miliona, a na to će se dodati i bonus na osnovu desetogodišnjeg učinka u evropskim takmičenjima. Najslabiji na toj tabeli od 32 kluba u elitnom takmičenju dobiće 1.137.000 evra, pretposlednji duplo više, sa tri će se množiti zarada 30. na skali, sve do Reala iz Madrida kojem će, kao i svake godine zbog dobrih rezultata, pripasti dodatno 36.384.000.

Postoji razlika između koeficijenta za šešire i bodova za navedeni bonus. U prvom slučaju se gleda petogodišnji učinak, u drugom puna decenija. To ne odgovara Crvenoj zvezdi. Računanje vrednosti u kraćem vremenskom periodu donosi joj 41. mesto na UEFA listi, a dužem je na 57. poziciji.

Na praktičnom primeru to znači da bi Crvena zvezda na žrebu bila u šeširu ispred Seltika, Monaka i Olimpik Marselja, ali bi dobila manje novca jer su oni u desetogodišnjem obračunu bolji.

Kad su u pitanju Real Sosijedad ili Betis iz Španije i Union Berlin ili Frajburg iz Nemačke, koji bi mogli do Lige šampiona, oni imaju slabiji destogodišnji učinak. Potpuno je realno da dva od ova četiri kluba budu u eliti, pa bi u startu crveno-beli imali 3,4 miliona evra i čekali rasplet u kvalifikacijama koji će im verovatno doneti barem još 2,2 miliona.

Zvezdi bi odgovaralo i da Dnipro-1 bude šampion u Ukrajini (ta zemlja ima direktno mesto u Ligi šampiona ako osvajač aktuelnog takmičenja obezbedi mesto preko prvenstva), ali nije realno da do trofeja ne dođe Šahtjor. Eventualno iznenađenje bi dopisalo još 1,13 miliona.

Postoji još nekoliko situacija u ligama širom Evrope koje bi Zvezdi mogle da dopisuju po 1.137.000. U Engleskoj bi do četvrtog mesta mogao da dođe Njukasl. To nije potpuno realno, ali ni nemoguće.

U Francuskoj bi moglo da se dogodi da Olimpik ili Monako ne uđu u prva tri i jedan od ta dva kluba izgubi trku od Lansa, ta varijanta Zvezdi odgovara u finansijskom smislu.

U Nemačkoj je najbolja varijanta da Union Berlin i Frajburg dođu do trećeg i četvrtog mesta, ali to je baš u domenu senzacije. Čak je realno i da oba kluba ne uđu u Ligu šampiona i da se tu nađu Lajpcig i Ajntraht.

Iz kvalifikacija sa staze šampiona, Crvenoj zvezdi ne bi odgovaralo da uđu Ludogorec, Slavija iz Praga, Galatasaraj, Dinamo iz Zagreba, Olimpijakos i Kopenhagen .

Pitanje je, međutim, da li će Ludogorec i igrati kvalifikacije za Ligu šampiona jer bi prvak mogao da postane CSKA sa slabijim koeficijentom od Zvezde, takođe u Češkoj Plzenj i Sparta mogu da se plasiraju ispred Slavije (to takođe odgovara Zvezdi), a u Danskoj bi Nordsejalnd mogao da iznenadi favorita sa Parken stadiona. U Grčkoj bi do trofeja mogli da stignu Panatinaikos ili AEK.

Zvezdi bi odgovaralo da sa staze šampiona prođu Genk, Jang bojs, Karabag, Makabi Haifa, Apoel ili bilo koji drugi kiparski klub, Ferencvaroš, Slovan iz Bratislave, Kluž, Molde...

I sa staze pratilaca je moguće da jedan klub od dva koja ulaze u Ligu šampiona ima slabiji desetogodišnji učinak od Crvene zvezde, ali tu je baš zamršena situacija za kalkulacije. Na primer, realno je i odgovarajuće za Zvezdu da tim putem do elite stigne Rendžers.

Kad se sve realno sagleda, zaključak je da bi Crvena zvezda od bonusa za desetogodišnji evropski učinak trebalo da dobije 5,6 miliona evra, eventualno 6,8. Ukupno bi startni prihod bio oko 21.000.000. N. Stamenić