OD EFESA, DO EFESA - Kako se između dve meča sa dvostrukim aktuelnim šampionima Evrope promenila sezona Partizana

Od te utakmice se sve okrenulo. Kada je pobedio Efes u Beogradu, Partizan je „postao“ neki drugi tim. Bolji tim. Čvršći, rešeniji, strpljiviji... Pa, zašto da ne i – pametniji. Posebno u ključnim trenucima. Onda kada se lomilo.  

Utakmice koje je do tog trenutka gubio na isti način, sada je počeo da dobija. Na isti način! I da grabi ka gornjoj polovini tabele. Ka mestu koje vodi u plej-of Evrolige.

Ako je pred prvi duel sa Efesom bio uveliko „otpisan“, Valjak je tako došao do toga da je novi meč sa šampionima Evrolige, dvostrukim uzastopnim - jedan od ključnih u borbi za mestom u plej-ofu. Tačnije – za potvrdom mesta u doigravanju pred fajnal-for.

- Potuno je neverovatno – baš te reči iskoristio je Željko Obradović pred put u Istanbul, opisujući trenutni položaj dva tima na tabeli. To da klub koji vodi ima više šanse od protivnika. Ipak je Efes dvostruki uzastopni prvak Evrolige.

I zato...

- Sa mnogo poštovanja samo prišli ovom meču – rekao je trener crno-belih posle te utakmice. Utakmice koju je Partizan ubedljivo dobio. I to kako...

Prvo je sam sebe stavio u poziciju da mora da stiže 17 razlike. Onda je u svakom delu meča imao po jednog junaka. Zek Ledej je bio čovek koji je u drugom periodu vratio Partizan u igru. Samo u tom delu igre ubacio 12 poena. Igrao bez greške.

Treći kvartal obeležio je Aleksa Avramović, tu je već do daha počeo da dolazi i Kevin Panter. Kapiten crno-belih je trpeo jak pritisak odbrane Efesa, što je znalački koristio Džejms Naneli. Bio je sveprisutan, pogađao neke ključne šuteve. O doprinosu Matijasa Lesora nije potrebno ni pričati. Ali ne bi bilo loše pomenuti možda i ključnu rampu Alena Smailagića, kako je poslednji period odigrao na poziciji “četiri”, uz Lesora. I to, sasvim dobro.

Ukratko - gomila minijatura uklopljena je u malo remek delo. Veliku pobedu!

Ako je prva „promenila“ tok Partizanove sezone, ova druga bi mogla da bude snažan vetar u leđa pred njen finiš. Nije tajna da je posle Kupa Koraća Valjak malo „usporio“. Što je bilo potpuno očekivano. Forma tokom sezone varira.

Ali – kada u samo četiri dana, protiv takva dva tima, uspete da se vratite iz dvocifrenog minusa, na kraju slavite dvocifrenom razlikom, onda je to velika stvar.

- Pokazatelj karaktera tima – u glas su govorili crno-beli, pričajući o tome kako su, prvo protiv Zvezde, a onda i od Efesa u ranoj fazi gubili dvocifrenom razlikom.

Protiv večitog rivala su bili u minusu od 20 poena, u 18. minutu, protiv Efesa već u prvoj četvrtini gubili 17.

I – vratili se.

Osim što su im te dve pobede rezultatski bile vrlo značajne, važne su i za – rečima crno-belih – karakter. A posebno jer su došle pred odlučujući deo sezone.

Mada – i o tome već par meseci pričaju u Humskoj – njima je već neko vreme „odlučujući deo sezone“.

- Za nas je plej-of već počeo – rekao je Kevin Panter, još pred gostovanje Bajernu u Minhenu.

A to je bilo 9. februara! Da, toliko već za Partizan traje „plej-of“. Gde svaki sledeći meč može da bude eliminacioni. Ali, oni su nekako dosta dobro izneli sve to. Da bi pobedom protiv Efesa, Partizan sebe stavio u dosta dobru poziciju pred poslednjih pet mečeva. Od toga će četiri igrati u Beogradu, gostovaće samo Monaku, 7. aprila.

Govoriti o tome koliko bi pobeda moglo da bude „dovoljno“, bilo bi vrlo neozbiljno u ovako izjednačenoj Evroligi. Niti se u Humskoj bave nekakvim kalkulacijama. Oni će do kraja ostati u „plej-of“ ritmu. Svesni koliko je težak posao pred njima. Protiv tri rivala od kojih su doživeli neke od najtežih poraza u prvom delu sezone.

Posebno je bolan bio onaj od Olimpijakosa, u Atini. Kada je Partizan bio desetkovan iz više razloga. Pirejci u Štark arenu stižu u petak. Oni su prvi obezbedili plasman u plej-of. Prvi su na tabeli. Mnogo je razloga zašto su ozbiljna pretnja.

Ali – ako Partizan bude igrao na način kako je igrao u Istanbulu – izuzimajući taj „lenji“ start, kako je početak utakmice opisao Obradović – imao bi pravo da razmišlja o pobedi. E to bi onda već bilo nešto! B. Kostreš