Epilog Partizanove vanredne skupštine oličen u molbi predsednika Milorada Vučelića delegatima da ga razreše funkcije („Kriv nisam, odgovoran jesam”) i konsenzus crno-belih poslenika, „igrom slučaja” mu istomišljenika, „Nećemo”, neodoljivo podseća na elegičnu predstavu ili, prevedeno sa engleskog, šou jednog čoveka, međutim...
Shodno retorskoj veštini, pažljivo izabranim tezama i, opšti je zaključak, 50-minutnoj „đavoljoadvokatskoj” odbrani, zaslužuje mesto u odabranim besedama, s pregršt elemenata za izučavanje u akademskim krugovima.
Uostalom...
- Decembra 2014. postao sam član nove uprave FK Partizan i od tada se u njoj na različitim funkcijama nalazim do današnjih dana, uključujući i poslove u Jugoslovenskom sportskom društvu. Zatekli smo blokiran račun kluba za blizu 800 hiljada evra. Dugovale su se četiri plate zaposlenima, šest igračima, imali smo čak i u znak protesta pokušaj samoubistva zaposlenog. Od dve revizorske kuće ustanovljen je dug 15 miliona evra, naknadno je postalo jasno – 23. Samo poreski dug državi iznosio je pet miliona evra, on je, inače, noseći i multiplikovan kamatama, najvećim delom ugrađen u 12 miliona ukupnog duga, plus - dva nova. Posle četiri godine pauze Partizan je dobio generalnog sponzora – Telekom. Od prvog dana rada uprave imali smo svesrdnu pomoć države na čelu sa Aleksandrom Vučićem. To je uslovilo povicima s tribina organizovanih navijačkih grupa: „Vučiću, p.....” Podignut je kredit od banke u vrednosti od milion evra, prethodnih godina polovično isplaćen. Obavljen je transfer igrača i deblokirali smo se, počele su redovne isplate dohodaka da bismo došli do toga da su danas plate zaposlenima i igračima redovne, da je sve ovo što je bilo iza nas sustignuto u hodu. Od tih prvih sredstava, FK je izdvojio 200.000 evra za pomoć KK Partizan. Na prvoj utakmici, 21. februara 2015, dočekalo nas je: „Uprava, napolje”. Te sezone uzeli smo titulu, uz manje - više stalno prisustvo „Uprava, napolje”, što je izostalo u samo završne dve – tri utakmice. Igrali smo finale Kupa Srbije i izgubili, orilo se „Uprava, napolje”. Sezone 2015/16. izgubili smo proleće u Ligi Evrope porazom od Augzburga i posle toga dobrim delom naoružani, što službeno, što privatno, neki od vođa navijača upadaju u prostorije FK Partizan, u hram u Humskoj i fizički se sprovodi slogan - parola „Uprava, napolje.” Zatim slede dalji protesti, pretvaraju se u fizičko nasilje, te tako se bacaju na ložu jaja i poneka kamenica i poznat je fizički napad na generalnog direktora Miloša Vazuru. I sve se ti povici u tabloidnim medijima rimuju kao lozinke u stilu „vita jela, zelen bor”, samo ne tako pitomo, ni nevino.
Pogled po prisutnima, te...
- Sezone 2016/17. osvajamo duplu krunu, sve do poslednje tri utakmice odjekuje „Uprava, napolje”. U svim tim godinama samo govoreći istinu, bez ikakve želje da se ulagajemo, da lažemo i da se udvaramo, naglašavamo sve vreme da nam, preko Telekoma i Dunav osiguranja, pomaže država i Aleksandar Vučić. U Nišu kad osvajamo titulu ori se „Vučiću, p....., ne damo ti titulu”. Da ne govorim koliko je partizanovaca pričalo po medijima, raznim hodnicima... da te povike organizujemo mi iz uprave, pa i ja, posebno, je li, Miloš Vazura ili neki članovi uprave, od kojih su neki profesori univerziteta i da im ne pada napamet, da je to prosto nemoguće. Izgubili smo od Zaglebja uz „Uprava napolje”, osvajamo Kup Srbije 2016, 2017, 2018, 2019. sve uz isti slogan. Za utehu, naš prethodni generalni sekretar i jedan od legendi Partizana – Zečević, Zeka, osvojio je četiri titule zaredom uz „Uprava, napolje” i sve uvrede na njegovo ime. Na taj način je zadržan kontinuitet napada na uprave Partizana i normalno da to bude kad se napravi neki poraz i loš rezultat, ne i kad se osvoji trofej, plus – da se uz psovke pominju deca i članovi porodice, to se dešavalo Zečeviću, sad Vazuri, da se ne govori meni kojem su pokazivali smrtovnicu.
Uzdah, te...
- Sezone 2016/17. imamo grupu Dinamo Kijev, Skenderbeg, Jang bojs, osvajamo drugo mesto i obezbeđujemo proleće u Evropi - prvo posle 2004/05, gubimo u šesnaestini finala od Viktorije Plzelj uz kuriozitet – tad su protiv Partizana navijale tri grupe navijača stvarajući kakofoniju. Potom, 2019. igramo protiv Mančester junajteda briljantnu utakmicu, ori se „Uprava, napolje”. Kad se ori „Uprava, napolje” po Partizanovom porazu 0:4 od Mladosti GAT - to je zasluženo, kad se izgubi od Radnika 1:2 – takođe može da bude zasluženo, ali je kredibilno samo onda kad se uz neuspehe ne viče i uz uspehe.
Vučelić se „zagrevao”:
- Sezona 2021/22 – Liga konferencije: Flora, Gent, Anortozis – drugo mesto i proleće u Evropi, tučemo Spartu Prag i sve do Fejenorda kad ispadamo ori se „Uprava, napolje”. Zatim, 2022/23. smo u grupi sa Kelnom, Nicom i Slovackom, dva puta tučemo Nicu, iza Francuza smo, sa Slovackom smo mogli da prođemo bolje, ori se „Uprava, napolje”. I rimuje se s nizom naslova, lozinka – odziv, nijedne kritike na to nema. Pred poslednju međunarodnu utakmicu posle prezimljavanja u Evropi pobeđujemo Šerif u Moldaviji 1:0, ali uoči revanša imamo demonstracije navijača koji skreću pažnju na „Uprava napolje”, što se razleže i posle vođstva od 1:0. Hoću samo da ukažem na kredibilitet ovog navijanja: ako to isto činite u trijumfima i porazima – onda to nije verodostojno i nešto nije u redu.
I, apostrofirao:
- Za razliku od naših medija i navijača, UEFA kažnjava Partizan - do sada je platio preko milion evra kazni, sa onom od četvrtka – milion i121 hiljadu evru, uz zabrane igranja, bezbroj puta... i to sa teškim optužbama – za rasizam, što nije svojstveno srpskom narodu, da ne govorimo o bakljama, zatvorenim prolazima... Igramo bez publike protiv Videotona plej-of za Ligu Evrope 2017, protiv Dinama Kijeva 2017, Moldea 2019. – dovodimo decu, 20.000 njih od 10 do 15 godina, naravno, tu postoji izgubljena dobit, plus – dovođenje je uvek preko 100.000 evra. Igramo protiv AZ Alkmara, takođe, bez publike, trošak... 2019/20. bez publike opet, Slovacko... gde smo možda mogli pobedom i navijanjem da uzmemo prvo mesto i direktno prođemo u osminu finala. Jedino na tim utakmicama nije bilo „Uprava, napolje”?! Pored toga, Partizan je igrao bez publike čitav niz utakmica domaćeg prvenstva: 2015. Borac, 2016. kup Radnički Niš i Voždovac, 2017. Voždovac i Zemun, 2018. Rad i Spartak, 2019. Radnički Niš i Mačva... Uz sve troškove i uspehe, nalazimo se u ovakvoj situaciji. Nije ovo nikakav spisak žalbi i jedina odgovornost – govorim samo o kredibilnosti, da mediji nisu nikad jasno, glasno, nedvosmisleno osuđivali ovakvo ponašanje.
Nova lavina reči i emocija...
- Odlazimo u Nion i branimo navijače da nije tačno: gotski krst, Pavle Đurišić... naravno, bezuspešno... Vođe navijača Partizana, navijača, inače, koji su u svim arenama otkad je sveta i veka deo podrške, došli smo dotle da su nam se navijači Zvezde na jednom derbiju podsmevali sa „Uprava, napolje”. Često je to bilo, što se naknadno otkrivalo, uz sadejstvo sa delovima policije i vlasti. Mi smo stav usvojili na jednoj skupštini, imamo to posle hapšenja Belivuka i Marka, dakle, posle naoružanih napada na Vazuru, ne pominjući sad imena navijača... Jedan od vođa je tragično poginuo, drugi je u paru sa još jednim vodio južnu tribinu, a onda je otišao zbog ubistva u zatvor. Novi vođa je pre toga bio u zatvoru, kad je izašao, preuzeo je sa još jednim dominantnu grupu navijača. Onda su jednog od vođa ubili, zatim su dvojica otišla uz veliku pompu i spektakl iz zatvora, pa je jedan vođa izašao i pretnjama učestvovao u izborima JSD Partizan. Potom, došli su oni od kojih su neki uhapšeni zbog teških krivičnih dela, a neki su u bekstvu u inostranstvu. Naravno, sve vreme se razleže „Uprava, napolje” i „Vučiću, p.....” Ne stavljam u istu ravan predsednika republike i upravu Partizana, to je različito i ne služi ovo za bilo kakvo pokriće. Ovo je jedna politizacija i, s druge strane, može da bude opravdani bunt. Ali, to se sve ponavlja zakonomerno... Onda, imate javnost koja počinje da optužuje upravu Partizana što nije sprečila formiranje bunkera, što se može čuti na suđenju kriminalnoj grupi. Krivi smo po medijima Vazura i ja što to nismo raščistili i sredili. A, kad je to neko rešio da učini posle smena u vrhu policije, došli su sa 200 automobila i 300 policajaca. Ne postoji niko u medijima i javnosti ko je to relativizovao i rekao: „Tako nije moglo, nije fer...” Uprava je kriva za bunker, a stadion Partizana je svake nedelje, nekad i dva puta, obilazila uredno policija i nikad nije imala nijednu primedbu na bezbednost i opasnosti. Nismo imali razloga da ne verujemo policiji, u više navrata razgovarao sam sa zvaničnicima o tom problemu.... i uvek se orilo: „Uprava, napolje”. To je jedina legalna stvar: „Uprava, napolje”, uz, naravno, podršku.
Gutljaj vode...
- Niko ne može da osuđuje i smatra nelegitimnim da navijači kritikuju posle neuspeha – nakon katastrofalnih poraza to i treba da rade, ali koliko to pogađa upravu... drugo je pitanje. Izostanak navijanja pogađa fudbalere: publika je tu da ih podrži da ne bi doživeli neuspehe. Navijači su faktor uspeha svakog kluba, tako je svuda u svetu, od prvih olimpijskih igara u staroj Atini, preko starog Rima – daješ podršku klubu za koji navijaš i voliš, a ne da to ispoljavaš tako da to košta 100.000 evra istu upravu koja treba da obezbedi plate. Za ove godine, verovatno smo isplatili dva miliona evra, to je dvogodišnje finansiranje omladinske škole i „Teleoptika”. Igrači se osećaju kao figure, daju gol, umesto slavlja – refren „Uprava, napolje”. Kako to deluje na upravu – nebitno, na mene – nebitno i ne previše. Ja kad damo gol i ne znam ko šta viče... Došlo je dotle da deca koja su došla da gledaju Uroševića, Rikarda, Natha, Vujačića... i oni, videsmo protiv Šerifa, skandiraju „Uprava, napolje”. Krivi su igrači, trener, sportski direktor, uprava – naravno, ali šta si ti učinio: da li je slađa ta odgovornost i krivica koja se traži od uprave, ili uspeh kluba koji je, valjda, najvažniji. Pomenemo da smo dobili pomoć države, opet : „Vučiću, p.....” Nikad to nismo rekli na prazno i bez osnova, ta istina je proverljiva, ko porekne bilo koju činjenicu – nikad se više neću pojaviti i govoriti o Partizanu. Suve, gole, činjenice! To je sve, naravno...
Predsednik Partizana nije pomišljao da stane:
- Mi smo, takođe, ove godine obezbedili dva velika sponzora: Ziđin za 1,5 miliona evra u tri rate, s perspektivom da to bude četvorogodišnji ugovor i... još jednog. Sve to uz pomoć Aleksandra Vučića, jasno izrečenog da su sve to državne pare, kao što su od Gaspromnjefta... To neće sprečiti ništa da se viče „Vučiću p....” Omladinska škola je sigurno među pet u Evropi, godišnje nas košta oko 1,1 milion evra. Svakodnevno kroz nju prođe od 350 do 400 dece. Laž je da u nju ništa nije ulagano, iz te škole za vreme mandata ove uprave izašlo je pet reprezentativaca u prvoj postavi reprezentacije Srbije, ukupno – sedam. U Stadion Partizana, lažu, „ništa nije ulagano”. Ova uprava je do sada uložila 2,1 milion evra. U „Teleoptik” - napravili neko terena veštačke trave, dve teretane, promenili čitavu tehniku, televizore, da ne govorim o navodnjavanjima, traktorima... Obezbeđene su kamere za trenažni proces, gledaju se svi treninzi, kao u najvećim evropskim klubovima. Napravili smo novi teren na blatuši s veštačkom travom, pa... količina obroka koje Partizan u toku dana distribuira. Imali smo dogovor, opet – inicirao ga je Aleksandar Vučić, da se uloži u stadion od 12 do 14 milion evra. Prošli smo kroz mnogo instanci, nažalost, došlo je vreme korone, plan je prekinut, nadam se – na kratko. I pored toga je bilo: „Vučiću, p.....”
„Koja” i o ratu za JSD Partizan:
- Od 2015. do oktobra 2022. obaveze Sportskog društva plaćao je FK Partizan, sve zaposlene, režije, grejanja... Nema nijednog kluba u SD koje mi nismo pomogli koliko smo mogli, imajući sve ove probleme. Laži postoje: „nisu ništa ulagali u stadion, u jadnom je stanju, mi smo se dogovorili s državom da u oktobru renovira... Primili smo 15 zaposlenih iz SD koje su sklonili kad su došli na nelegalan način. Prošle sezone sa Aleksandrom Stanojevićem bili smo na plus pet i plus dva u odnosu na večitog rivala, uz „Uprava napolje”. Morao je da ih moli Stanojević sa svojim autoritetom da to prekinu, vršen je verbalni ličn na dvojicu igrača, pola Beograda bilo je oblepljeno sa Aleksandrom u ludačkoj košulji, opet... čulo se „Uprava, napolje”, nikome nije palo napamet da odbrani Stanojevića, umesto toga...
Ulazak u završnicu...
- Osećam veliki ponos zbog dobrih rezultata i onoga što je učinjeno. Partizan je u međunarodnim takmičenjima znatno doprineo evropskom koeficijentu kod UEFA da dva srpska kluba igraju kvalifikacije za Ligu šampiona. Partizan je bio jedini koji je igrao ove godine, mi promovišemo Srbiju, ali... osećam se i te kako odgovornim i delim odgovornost sa svima iz uprave, trenerima i igračima za poslednje rezultate. Osećam i sramotu zbog 0:4, 1:1, 1:2... gubljenja bodova na našem terenu, ali se ne osećam krivim, jer sam sve činio za dobro i iz ljubavi prema Partizanu, nisam izvukao, kao ni svi iz rukovodstva, nikakvu materijalnu korist. Na jednom takvom putovanju zaradio sam koronu, svejedno, vođenje Partizana mi je velika čast. Na izraze: „Lopovi, sede nam u upravi”, mogu samo da kažem sledeće: samo lopovi i kriminalci misle da su svi – lopovi i kriminalci. Niti u upravi sede kriminalci, niti lopovi – ustanovljeno je odlukama pravosudnih organa i policije da su to one vođe navijačkih grupa koji to čine. Mi ne ličimo na njih, niti na većinu navijača. Ovih poslednjih godina članovi uprave Partizana otvorili su bezbroj klubova navijača – u Srbiji, Republici Srpskoj... koliko smo dece doveli i činili da se to omasovi, vrati duh Partizana, ali – to se ne broji, iako je veliki rad. Bar 30 gradova!
Snižen ton i...
- Dakle, lopovi nismo, to su, na našu sreću, na žalost onda – ustanovili svi organi koji su u bezbroj navrata obilazili dokumentaciju Partizana. To nikad nije otkriveno, ne zato što je neko sakrio, već zato što smo bili u toj stvari nevini. Posle korone i četiri, pet meseci oporavka otišao sam odmah u SBPOK da dam izjavu, prisustvovao sam pretresu u našim prostorijama. Sve se pedantno gledalo, prelistavalo i - nije pronađeno ništa. Nikad lično nisam rekao nijednom treneru ili sportskom direktoru da neko igra ili ne igra. Ako su me pitali za mišljenje, rekao sam ga oprezno. Nije to moj posao: već da dam poverenje stručnjacima. Nisam doveo nijednog igrača, nisam se istalio ni sa jednim. Svi koji su došli u Partizan i radili sa vrlo lošim učinkom, upravo im pristižu uplate dugova, koje su imali po ugovoru, a ništa nisu pokazali. Jedan jej bio na bolovanju godinu i po, drugi nije pokazao ništa, ali oni žele da naplate dug. Partizan, otkad sam ovde, nije namestio nijednu utakmicu, nije pokušao da podmiti nijednog sudiju. Kažnjavani smo zbog verbalnog delikta i toga što sam ukazao na probleme sa suđenjem i nameštanjem – izdržao to i platio. U Nionu smo branili baš te navijače, pokušavajući da odbranimo Partizan. Bilo nam je teško u tom stvorenom ambijentu... Prihodovali smo redovno od Evrope osam ili devet miliona, transparentno vršili transfere... Treneri su dolazili i, neki, odlazili, nikad nijedan nije bio oteran, niti smo koristili zvezde, zloupotrebljavali... Odlazili su zbog bolesti, drugih planova, duple krune... Mnogi nam danas prigovaraju da nismo činili ništa za njih...
Visoko dignuta glava, te...
- Hoću da odam svima vama ogromno priznanje na radu, brizi i ljubavi prema Partizanu, ali mi smo, objektivno, neka vrsta 13. praseta u srpskom fudbalu, govorim to zbog onoga što smo našom zaslugom: rezultatima, lošom igrom, ambijentom koji je stvoren oko Partizana... To su objektivne odgovornosti, ali mi smo, ipak, najodgovorniji, ja posebno, bez obzira na plemenite namere. Mi smo našim UEFA koeficijentom obezbedili da nekoliko drugih klubova, dobro organizovanih sa agilnim upravama igraju Evropu i dobiju priliku da poprave koeficijent i ostanemo u evropskim takmičenjima. Nije vaspitano da nam se prigovara iz klubova koji prethodnih godina nemaju nijedan trofej, Dovoljno to mi samokritički uviđamo i znamo. Održali smo sve ovo vreme klub, obavili jako uspešne transfere koji su doneli finansijsku dobit i omogućili da funkcioniše škola, zaposleni dobijaju plate, nismo imali nikakvih drugih skandala. Ali... odjekuje: „Uprava, napolje”, to je eho na sve probleme. To se rimuje s dobrim delom javnosti, da ne govorim šta je sve bilo posle otkrića bunkera na stadionu, o toj količini TV emisija gde se non-stop tvrdilo da ja imam s tim neke veze. Imali smo pritiske da se privatizuje Teleoptik pod teškim pretnjama. O tome sam neposredno obavestio vlasti! Da se kupi od dokazano kriminalne grupe... To istraživačko novinarstvo nikada nije došlo do tih podataka, iako je na dohvat ruke. I to je bilo na dnevnom redu... Pritisci, dovoljno je to dokazano kroz nasilje koje smo neposredno pretrpeli...
I, zaključak:
- Znači, klub niti je propao, ima konsolidovani svoj poreski dug... Nadam se da ćemo da budemo drugi, igramo kvalifikacije za Ligu šampiona, verujem u našu ekipu pod vođstvom Igora Duljaja i Ivice Kralja. Uveren sam da ćemo da igramo u Ligi šampiona ili u Ligi Evrope, to će mnogo da popravi finansijsku situaciju. Sebe smatram izuzetno zaslužnim za vraćanje stadiona u posed Partizana, bio je političkom voljom oduzet, ali... hoću da izdvojim svoju zaslugu. Danas je stadion Partizanov, popraviće ga i renovirati kao Partizanov, to je pre svega – zahvaljujući FK i finansiranjima koje je činio.
Na kraju... ključno:
- Hoću da vas obradujem: danas su uslovi za licencu igranja Partizana u Evropi ispunjeni. Hoću da se ponovo od sveg srca, iskreno, zahvalim Aleksandru Vučiću i državi Srbiji, koja je to svesrdno pomogla. Mogu posle da viču i jedno i drugo, znam da će i dalje da bude „Uprava, napolje”. Ne osećam se krivim, učinio sam sve po meri maksimalnih mogućnosti, osećam veliku odgovornost za situaciju u kojoj se našao Partizan. Velika mi je čast što sam na čelu Partizana i, legalno, SD Partizan i to mi je za 70 godina ljubavi prema Partizanu veliko priznanje, ali... krivice nemam. Zbog velike odgovornosti molim vas da prvo usvojite moj izveštaj uz sve moguće dopune kroz diskusiju i da prihvatite da me razrešite dužnosti FK Partizan. Legalno biran, legalno razrešen. Ostavke nisu deo mog ponašanja... Iskreno vas molim!
Međutim, Skupština je bila jednoglasna – poverenje Miloradu Vučeliću!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
