Mokri i širom razvijeni šalovi u boji voljenog kluba prekrili su tribinu, a nije bilo smisla ni da se u produženoj proslavi 70. godišnjice kluba štede baklje.
U cugu, zasijalo ih je pedesetak. Kroz prohladan vazduh, domaćim miljenicima slale su specifičnu toplotu, jasnu ljubavnu poruku... Ekspresno uzvraćenu!
Taman što su zgasnule, iz šteka je na videlo moralo još 30 – peti minut, Katai, Parker, gol i erupcija oduševljenja Delija!
Slađi poklon za rođendan koji svake godine slave uporedo sa svojim, nisu ni mogli da požele. Iako natopljene, desetine zastava postale su lake, nisu prestale da se vijore.
Fascinantna je, istovremeno, bila činjenica da u neugodnoj situaciji snage nije nedostajalo ni uzvicima sa jugoistočne strane.
U sveže napunjenoj, 101. godini postojanja Vojvodine, 500 navijača uzdignutog čela guralo je miljenike napred. Napred su i išli, ali ne dalje od Rajkovićeve barijere, podebljane pesmom Delija.
„Oleeeee”, zagrmelo je sa severa, prekinuvši stihove samo na novi, sladak trenutak. Ekstaza za njih nije marila, Parker je još jednom nadražio grla, osigurao udoban odmor.
A, uoči nastavka, dok su glasne žice skladno vibrirale „U boj, krenite junaci”, precizno se rađala i koreografska perfekcija. Slika srpskog vojnika, natkrila je hiljade crvenih zastavica, kraj kojih su sa obe strane igrale i bele.
„Ustani, nije vreme spavanja”, iz podnožja je stizala poruka, a na vrhu šlag – višeminutni vatromet.
Slika za pamćenje, inspiraciju, ali i simboliku. Upravo uz nju, zasijao je Luka Jović. Zvezdino dete – za emotivnu eksploziju, treći set baklji, jutro sa osmehom bez glasa.
Dvadesetak minuta pre kraju, dok se sever „krio” u novonastalom crvenom blještavilu i belom dimu, već je sve bilo jasno – sedamdeseticu je obasjala ohrabrujuća, vredna trojka.
Poslednji zvižduk, bio je samo poziv saborcima – da je jedni naspram drugih pesmom i proslave.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
