Crno-beli dobro pamte sve: Godine su prošle, ali poruka je ista – Atinjani, hvala, ovo vam nikada nećemo zaboraviti!

- Tribine su bile solidno popunjene. Na njima je bilo više od 15.000 gledalaca, a među njima i oko 50 onih koji su došli iz Atine. Namerno ne kažemo navijača AEK-a, jer tog 7. aprila 1999. godine oni koji su došli na stadion u Humskoj nisu se delili na pristalice Partizana i grčkog tima, već su svi zajedno bili ujedinjeni da celom svetu pošalju samo jednu poruku – Zaustavite rat, prekinite bombardovanje.

Situacija je bila takva, bombe su već više od dve nedelje padale po teritoriju cele tadašnje Jugoslavije, pa su gosti iz Atine u Beograd putovali avionom do Budimpešte, a potom autobusom do hrama fudbala. Tu su na platou ispred istočne tribine, zajedno sa delegacijom Partizana, zasadili drvo masline kao simbol mira i večnog prijateljstva dva kluba.

I ne samo to, igrači i funkcioneri AEK-a su u Beograd doneli i humanitarnu pomoć u vidu lekova, odeće i drugih potrepština najugroženijima, a tamošnja televizija je Partizanu platila 300.000 tadašnjih nemačkih maraka za TV prava i taj iznos je odmah prosleđen u fond pomoći žrtvama agresije NATO alijanse.

Igrači oba tima su na grudima nosili iscrtane mete, što je u ono vreme bio simbol otpora, a susret je počeo minutom ćutanja u znak poštovanja prema svim žrtvama nastradalim u tom suludo napadu.

Utakmica solidarnosti, jedinstvena, ne samo u riznici ova dva kluba, već i u istoriji fudbala završena je, ili bolje reći, prekinuta je pri rezultatu 1:1 nakon nešto više od 60 minuta igre, kada su gledaoci utrčali na teren mašući srpskim, grčkim i navijačkim zastavama. To je bio trk prkosa i inata, protkan željom da se pošalje slika u svet da na kraju 20. i na pragu 21. veka mora da se zaustavi ludilo zvano bombardovanje.

Pokušao je sudija Dejan Delević da isprazni teren kako bi omogućio igračima da odigraju preostalih pola sata meča, ali za tako nešto nisu postojali uslovi. Na kraju krajeva, nije ni bilo potrebe, jer slika zagrljenih navijača dva kluba kako kliču Grčkoj i Srbiji, slaveći mir, bila je toliko jaka i jasna da je bio greota pokvariti je.

Parni valjak je na toj utakmici predvodio trener Ljubiša Tumbaković, a goste Oleg Blohin, a klubovi su nastupali u sledećim sastavima:

PARTIZAN: Nikola Damjanac, Vuk Rašović, Branko Savić, Milan Stojanoski, Aleksandar Stanojević, Aleksandar Vuković, Vladimir Ivić, Saša Ilić, Đorđe Tomić, Nenad Bjeković Junior, Mateja Kežman, Marjan Gerasimovski, Igor Duljaj, Ivica Iliev, Darko Tešović, Zoltan Sabo, Ljubiša Ranković i Goran Obradović.

AEK: Atmacidis, M. Mihailidis, K. Kurkunas, Kopicis, Kostenoglu, Babunski, Milovanović, Savevski, Kasapis, Maladenis, Kalicakis, Zubulis, Nikolaidis.

Ήταν Μεγάλη Τετάρτη 7 Απριλίου του 1999, όταν η ΑΕΚ άφησε άφωνη όλη τη διεθνή κοινή γνώμη με την απόφασή της να ταξιδέψει στο βομβαρδιζόμενο από το ΝΑΤΟ Βελιγράδι και να δώσει φιλικό αγώνα με την Παρτιζάν.https://t.co/Vl4gVnO1pl#onthisday #aekhistory #aekfc pic.twitter.com/W8inJ6zMOq

— AEK F.C. (@AEK_FC_OFFICIAL) April 7, 2023