PETA LIČNA: Obradović - jedan i jedini

Košarka u kojoj se uživa, posle mnogo godina, pa i decenija, dovela je u dvoranu Bogdana Diklića, Dragana Bjelogrlića i Zorana Kostića Caneta. Uz njih i još 20 hiljada ljudi svake ili svake druge nedelje puni Arenu, kao da su Rolinstonsi na oproštajnoj turneji.

Ništa ne uspeva kao uspeh, potvrđuje to i Partizanov slučaj. Blaženstvo se proširilo među grobarima davno pre nego što su ušli u TOP 8, prvi put posle mnogo, mnogo godina. Za taj uspeh, jedini i isključivi krivac je Željko Obradović. Naravno deo kolača pripada i igračima koje je odabrao i od osrednjih sa tržišta učinio zvezdama kojima se iz nedelje u nedelju oduševljava publika širom Evrope. Zasluge naravno ima i njegov tim saradnika.

Ali u osnovi svega je Obradovićev magnetizam. Koji je kao centripetalna sila okupio sve njih da idu ka istom cilju, privukao navijače ne samo iz Beograda i Srbije, svih bivših jugoslovenskih republika, sa raznih strana Evrope i sveta.

Zahvaljujući njegovoj harizmi Partizanove utakmice su kao rok koncerti najvećih svetskih grupa za koje se traži karta više nekoliko meseci pre nego što su na programu. Panter, Eksum, Naneli, Ledej, Lesor, Avramović,..., sjajni su članovi, ali Željko Obradović je za crno-beli bend isto što i Mik Džeger za Rolingstonse, Adonis Remos za njegov orkestar...

I da trebalo mu je vremena da naštimuje orkestar, svako ko poznaje sport zna da je potrebno vremena, strpljenja, pa i sreće da se dođe do velikih rezultata. I nisu samo povrede odužile čekanje na uspeh, trebalo je i da ostali segmenti kluba shvate kako da prepoznaju njegove signale, da ga prate i da je njihov zadatak da obezbede „ozvučenje, osvetljenje, ton majstore i scenografiju” kako bi Obradović sa bendom na terenu izveo hitove koji navijače bacaju u trans.

Partizan je napravio ogroman uspeh, sa ovakvom igrom ne bi bilo iznenađenje ako se budu podizali i čarteri za Kaunas. Jer, kao što reče Nikola Peković – Obradović je velemajstor plej-ofa. Tu je na svom terenu. Jedan od preduslova da se to dogodi je da se ne podigne euforija, koju nije lako obuzdati.

Ako neko može to da učini, onda je to Željko Obradović. Jedan i jedini - ne samo po broju titula, finala i uspeha.