Kosanović: Auuu, gde sam došao!? Predsednik se ništa ne pita već Neško, sve!

Čudesama u srpskom fudbalu očevidno nema kraja... Trotačka, kao nakaradni simbol trajnog oblika ovdašnjih loptačkih bizarnosti. Kako drukčije nasloviti brzinski sporazumni raskid čelnika Mladosti i jednog Milorada Kosanovića, posle deset dana takmičarskog egzistiranja na klupi i prekjučerašnjeg remija s Mladošću GAT?! 

Ovom pristaši pobune protivu svega što vređa i potcenjuje inteligenciju, sputava slobodu izbora i ljudsku celovitost trpeljivost „autoriteta” nije herc adut. 

- Laknulo mi je, verujte.

Reklo se ne bi, shodno jektičavoj boji glasa?

- Ručam, možda... zato. Nego, ne bih od ovog pravio famu. Najbitnije da smo se razišli civilizovano, jedni drugima poželeli sve najbolje i svak je otišao svojoj kući.   

Šta vam je zamereno, konkretno?

- Ništa posebno... misle da mogu bez mene lakše da ostanu u ligi. Nisu očito cenili što sam podigao momke, Mladost od ničega postala ekipa koja razume osnovne postulate savremenog fudbala i ne gubi. Da ne pričam o starosnoj dobi igrača između 36 i 40 godina, dvojici devetnaestogodišnjaka. Tek o polovini povređenih i uvređenih, a doterali smo prekjuče do 16-17 spremnih za ozbiljan fudbal. Nije i GAT bezvezan tim, kupio je od letos „sto” igrača. S Napretkom smo remizirali, direktno uticali da umesto u plej-ofu takmičenje nastavi u plej-autu.

Zaključak se nameće o neskladu između ambicija i vrednosti tima?

- Mladost nema kvalitet u završnici, otud – panika! Svet ne bih pogrešno da shvati, Mladost nije bio moj izbor. Tim sam nevoljno preuzeo na višenedeljni nagovor prijatelja, da bude crnje, ubrzo uvideo gde sam došao!  

Toliko je loše?

- Mladost ima dobru infrastrukturu i podmladak, ne i mnogo znanja. 

Čudi, sve i svja u klubu je preiskusni Nenad – Neško Milovanović?

- Dobro... 

Kako ste sarađivali?

- Normalno... Ja sam bio trener, on što jeste. Mešao se nije, a možda je hteo. Eee, to ne dam! Ne što se ovako zovem, nego svak ima sopstvene poglede na fudbal. Druge nikad ne slušam već isključivo radim po svom i uvek budem jedini odgovoran za igru, rezultate. Trenere sam tome učio u školi FS Srbije, ali nisu ukapirali... mnogi.   

Predsednik Vladimir Đorđević je novinarima kazao da vas izuzetno ceni, što nije u saglasju sa smenom. Oprostite, sa sporazumnim raskidom? 

- Đorđević se ništa ne pita već Neško, sve! On je tamo i dobro jutro i dobar dan i dobro veče!

Zašto se onda nije oglasio Milovanović?

- Nije smeo – čujno se nasmejao.- Da jeste, morao bi da odgovori na mnoga pitanja.  

Mislite, kad je ovako nešto uradio vama kako su tek prolazili manje poznatiji i uspešniji treneri?

- Ha, ha... Dno smo dotakli, pričam već godinama. Mene, rekoh na početku, najmanje boli odlazak iz Lučana. Nisam više u mraku, ne moram da razmišljam šta drugi misle i poistovećujem s tim. Krivo mi je što sam nakon dugog ubeđivanja drugova pristao da odem tamo i pomognem, a sad njih nigde nema!

Niste se čuli?!

- Ma, jok... Jesam s jednim, dan uoči utakmice s Mladošću GAT. Dojavio je u stilu: gotov si, ako ne budeš pobedio! K`o da igram, ja – zacenio se, umesto zaključka.