Najuspešniji bugarski klub, CSKA iz Sofije, vaskrsao je dolaskom Saše Ilića. Legenda Partizana i nekadašnji trener Čukaričkog vodi Armejce ka 32. tituli šampiona. Prethodnu su osvojili pre 15 godina.
Za Uskrs u Bugarskoj neće biti fudbala. Armejci će na Veliki ponedeljak ugostiti Levski u derbiju kola koji može da nagovesti i poredak na kraju prvog dela prvenstva.
- Prilično se „zakuvalo“ - kaže Ilić: - Niko nije očekivao ovakvu završnicu. Iskreno, nisam ni ja. Nismo još ni blizu osvajanja titule, ali svakom utakmicom se približavamo.
Šta će biti presudno u šampionskoj trci?
- Do kraja prvog dela je ostlao pet utakmica, a onda ćemo igrati još pet u plej-ofu. U 28. kolu nam dolazi Ludogorec i od te utakmice će mnogo da zavisi plej-of. Važno nam je da ostanemo na prvom mestu, u tom slučaju bićemo domaćini Ludogorecu i u plej-ofu. Možemo sami da povećamo šanse za osvajanje titule, iskoristićemo ih ako smo tim koji je šampionskog kalibra.
Rezultati pokazuju da ste se očigledno dobro snašli u prvoj pečalbarskoj sezoni u trenerskoj karijeri...
- Pošteno da kažem, nije bilo teško. Sličan smo narod, dobro se razumemo, volimo fudbal na isti način... Bugarska liga je slična našoj, kvalitet se polako povećava napretkom nekoliko klubova koji su iza dominantnog Ludogoreca.
Izgleda da niste ni morali da odlazite iz Srbije...
- Mnogi mi znači dolazak u CSKA. Veliko je iskustvo, a tek sam na početku trenerske karijere. Što se kaže, borba neprestana. U ovom poslu nikad ništa nije sigurno. Plan ponekad uspe, ponekad ne uspe. Kroz sve to brzo prolazim. Ne znam kako će se završiti ova sezona, ali znam da sam za ovih deset meseci u CSKA naučio mnoge lekcije.
Otkud u CSKA? Delovalo je da ste preko noći prihvatili ponudu za posao...
- I bilo je skoro preko noći. U leto prošle godine predloženo mi je da razgovaram sa vlasnicima CSKA. Nismo dugo pričali. Kad sam odlučio da radim kao trener znao sam da neću moći da biram poslove. Ne moram da prihvatam baš svaku ponudu, ali moram da radim. CSKA je izgledao kao lepa prilika. Izgleda da sam dobro procenio.
Pre malo više od godinu dana, 11. aprila 2022, napustili ste Čukarički pod dosta neobičnim okolnostima. Kako sada vidite taj period karijere?
- Ne bih se na to vraćao. Dosta se zna o tome. U svakom slučaju i to je bilo vredno iskustvo.
Da se vratimo na CSKA. Šta je recept za uspeh?
- Stabilnost forme. Možda nemamo najbolji tim i nismo igrali najbolje utakmice, ali smo imali najmanje oscilacija. U oktobru smo izgubili u gostima Ludogorecu, od tada smo na 14 utakmica ostvarili 12 pobeda i dva nerešena rezultata. Nismo najubedljiviji tim, ali osvajamo bodove.
Da li vam je pomoglo to što se niste plasirali u Ligu konferencije?
- Bilo je u bugarskim medijima priče o tome. Možda nam je pomoglo, ako je tako žao mi je. Voleo bih da igramo u svakom takmičenju. Bili smo blizu plasmana u Ligu konferencije, ali smo posustali u poslednjih deset minuta revanša protiv Bazela. Ispali smo golom u nadoknadi vremena. Žao mi je što nismo uspeli. Bili bismo bolji tim da smo mogli da igramo još evropskih utakmica.
Na žalost ništa ni od „duple krune“. Ispali ste u četvrtfinalu od Černog mora.
- Ne znam šta nam se desilo. Vodili smo na poluvremenu i sve prosuli. Mnogo sam se razočarao. Volim da igram svako takmičenje. Svako se razlikuje, donosi različite emocije. Mislim da smo propustili lepu šansu da osvojimo Kup.
Možda Kup, ipak, osvoji CSKA, ali onaj što ima dodatak „1948“. Šta u klubu kažu na „imenjaka“?
- Baš će biti zanimljivo ako mi osvojimo titulu, a CSKA 1948 osvoji Kup. Bilo je nekih rasprava ko je pravi CSKA. To bi bilo kao da se zbog neke svađe u upravi Paritzan, ne daj bože, podeli na dva kluba. Taj „1948“ se smatrao pravim CSKA i tražio je sve trofeje koje je klub osvojio. Problem je rešen, „moj“ CSKA je pobedio i sad se zna koji je pravi, pa su nestale razmirice. Navijači su ostali uz nas, drugi CSKA ima mnogo manje publike, pa kad igramo nema tenzija.
Kakvi su vaši planovi u CSKA?
- Potpisao sam ugovor na dve sezone. Dogovor je da pokušamo da klub podignemo na viši nivo. Prvu sezonu privodim kraju. Videćemo kakva će biti, da li će na kraju biti. A posle... Ko zna? U ovom poslu nikad ne znaš šta nosi sutra - završio je Saša Ilić.
SRPSKA STRUKA
Bugarski fudbal se ponovo okrenuo srpskoj struci. Saša Ilić je na klupi CSKA, a Zlatomir Zagorčić vodi sofijsku Slaviju. Mladen Krstajić je od prošle godine selektor Bugarske.
- Krstajić je uzeo „vruć krompir“. Bugari su kao i mi, očekuju rezultate preko noći. Krstajić je podmlatio ekipu s namerom da napravi tim koji će duže godina biti na okupu. Nema baš veliku pomoć. Mnogo je stranaca u klubovima. Verujem da će Krstajić uraditi dobar posao.
Nadavno se u Bugarsku vratio i Ljupko Petrović, ponovo je u Liteksu.
- Čuo sam se sa Ljupkom. Veliki je trener. Veoma ga poštuju u Bugarskoj. Jedan je od retkih koji je radio u tri najveća bugarska kluba, u CSKA, Levskom i Liteksu. Sa Liteksom je osvojio Kup 2004, a sad je preuzeo obavezu da zadrži u drugoj ligi. Ne sumnjam da će uspeti - kaže Ilić.
OSUĐEN NA SARADNIKE
Sa Ilićem u stručnom štabu CSKA su Milorad Peković, Veličko Kaplanović, kondicioni trener Darko Obradović i analitičar Bojan Milinković.
- Osuđeni smo jedni na druge. Mnogo vremena provodimo zajedno. Družimo se i u slobodno vreme, kad nemamo utakmice. Mnogo razgovaramo o fudbalu. Mi nikada ne odmaramo od fudbala - kaže Ilić o saradnicima.
FUDBALSKE PRIČE SA STOIČKOVIM
Manjinski suvlasnik CSKA je legendarni Hristo Stoičkov. Nekadašnji reprezentativac Bugarske, bivši igrač Barselone, poseduje 20 odsto kluba u kome je igrao od 1984. do 1990.
- Sve staje kad se Stoičkov pojavi. Najveće je ime bugarskog fudbala. Živi u Majamiju, pa je retko u Sofiji. Sreli smo se dva puta, dugo razgovarali o fudbalu. Priče sa njim su fantastične. Došao je na jedan trening, dugo razgovarao sa celom ekipom. Ne meša se u rad kluba, ali sve prati i sve zna - kaže Ilić.
MALO SRPSKIH IGRAČA
Ilić otkriva šta ga je najviše iznenadilo u bugarskom fudbalu.
- Pamtim da je nekada skoro svaki bugarski klub imao bar jednog našeg igrača. Sada nas nema. Lazar Tufegdžić je kod nas u CSKA, Veljko Jelenković je u Slaviji, Miloš Petrović je u Lokomotivi iz Plovdiva, Zoran Lambulić je u Beroeu i to je sve. Čudno mi je to. Mislim da ima mesta za naše igrače u bugarskoj ligi. S druge strane, Bugarska je u Evropskoj uniji i mislio sam da će biti više igrača iz Rumunije, Slovačke... Ima ih, ali najviše je Južnoamerikanaca i Afrikanaca. Lako dolaze, a dobro igraju, pa privlače zemljake - objašnjava Ilić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
