Stevanović: Bilo je trenera koji su me lagali, pričali jedno, a radili drugo

Nemanja Stevanović imao je trnovit put do velike fudbaske scene.

Sudbina je htela da se pred Vaskrs ponovo ustali pred golom Partizana, u koji je stigao 2016. zahvaljujući Ivanu Tomiću.

U intervjuu za „Telegraf“ otkrio je ko mu je ukazao najveće poverenje u crno-belom taboru u kome se od njegovog dolaska promenilo osam trenera.

- Partizan je veliki klub, konkurencija je uvek velika i stalno su neke trzavice, to je naprosto način života. Recimo, Tomić me je doveo, ali smo sarađivali samo dva dana i on je napustio klupu. Kod Marka Nikolića sam upisao sedam utakmica uz to finale Kupa koje se i danas prepričava, a priliku sam dobio pošto se Filip Kljajić povredio... Kada vratim film, Stanojević je bio jedini čovek koji je bio iskren do kraja. Bilo je trenera koji su me lagali, pričali jedno, a radili drugo.

Seća se prvog razgovora sa Stanojevićem...

- Bio je to njegov prvi dan u klubu i pozvao me je na stastanak zajedno sa trenerom golmana Nemanjom Jovšićem. Rekao mi je bez ustezanja da neću braniti nijedan meč u tih prvih mesec dana, jer želi prvo da me vidi na treningu, da vidi kakav sam, pa će shodno tome doneti dalje odluke. Ustao sam i pružio mu ruku, jer sam verovao u sebe, ali sam, zbog načina na koji je sve to izgovorio, poverovao i njemu istog trenutka. Radio sam na treninzima veoma motivisano, posle čega me je pozvao i saopštio da će mi pružiti priliku u Kupu. Bilo je dobro, pa smo opet imali sastanak i rekao mi je da ću ponovo dobiti priliku u Kupu i ponovo je bilo dobro. Novi sastanak – dobiću prostora i u prvenstvu i tek to mi je dalo krila. Mislim da je prelomni momenat bio odbranjeni jedanaesterac u Subotici, u nadoknadi vremena, gde smo sačuvali pobedu i, ispostavilo se, započeli dugu seriju pobeda. Izborio sam se za njegovo poverenje, ali je to bilo uzajamno, zato sam bio spreman da idem i u vatru za njega.

Stevanović je na zimskim pripremama 2021. teško povredio rame, ali to mu nije ugrozilo status kod trenera Stanojevića.

- Pružio mi je podršku, rekao da ne brinem i da se samo oporavim kako treba, da je to najvažnije. Vratio sam se sledećeg leta, desio se Soči, jedanaesterci... Upisao sam 27 mečeva od onoga “nećeš braniti nijedam meč dok ne vidim kakav si na treningu”. Stanojević je čovek koji je vrednovao rad na treninzima, što si zasluživao, to si dobijao. Osetio je da sam posvećen Partizanu, da li bio na tribini, klupi ili na terenu uvek sam bio uz tim i klub hiljadu posto, a Sale je to vrednovao. Zato sam mu zahvalan i verujem, čak i pored tog finala Kupa iz 2017. godine, da je njegov dolazak zapravo prelomni trenutak za mene u Partizanu. Ko zna šta bi bilo da nije došao, da li bih dobio šansu u kontinuitetu, da li bi produžio ugovor...