SRAMOTA, BLAGO REČENO: Radnički nije proslavio stogodišnjicu od osnivanja kluba

Nekoliko poslednjih godina u Nišu, odnosno na jugu i jugoistoku Srbije, neprestano se govorilo kako se čeka proleće 2023. i obeležavanje retkog jubileja u srpskom sportu – veka fudbala u Nišu i ovim delovima naše zemlje. Jer će, kako se godinama i  mesecima u prošlosti obećavalo Radnički obeležiti stogodišnjicu od osnivanja. Bukvalno nije bilo nijednog skupa i događaja gde se o tom jubileju nije govorilo, i da se sa velikim oduševljenjem nije planiralo održavanje svečane akademije, susreta generacija, dodela priznanja, bogat kulturno-umetnički program!? Najavljivani su, takođe revijalni susreti sa inostranim klubovima...

Razlozi za tako ambiciozan plan obeležavanja veka Radničkog pronađeni su u prošlosti, u tih 100 godina postojanja i rada niškog kluba. Generacije i generacije uspešnih sportista, na hiljade mladih koji su proneli slavu sportskog i fudbalskog Niša svetskim meridijanima, zlatnim su slovima upisani u istoriji dvomilenijumskog grada bogate i nezaboravne i istorijske, ali i kulturne i sportske baštine i naše države. Nebrojeno je pojedinaca koji su igrama u dresu Radničkog uspeli da se domognu i mesta u državnim reprezentacijama, mnogo je njih uspelo da napravi svetski uspešne karijere u inostranstvu, a da ni tada, daleko od rodnog kraja nisu zaboravili Srbiju, nekada Jugoslaviju, Radnički i stadion na Čairu, navijače i svoj Niš.

I vraćali se u grad na Nišavi, na Čair i svoj klub, ovenčani svetskom slavom, ali nikada ne prestajući da se diče činjenicom da su ponikli u Radničkom.

Klub je imao najsvetlije trenutke na domaćoj i međunarodnoj sceni, što nije uspevalo većem broju konkurenata. Za nezaborav je, pored svega drugog, da je početkom osamdesetih godina širom Evrope, upravo zbog uspeha Nišlija u Kupu UEFA lansirana krilatica „Kude je taj Niš”, jer je Radnički u pravom smislu reči harao Starim kontinentom.

Trajao je Radnički, plenio istorijom, bogatstvom u sportu koje se nikada neće zaboraviti, istrajao je ceo vek i nijednog trenutka nije zaboravljen 23. april 1923. godine, kad je klub osnovan.

Ovog proleća, međutim, kad se zaista sa velikim nestrpljenjem među građanima Niša i okoline, svakako najviše među pristalicama kluba sa Čaira očekivalo da će se vek postojanja Radničkog obeležiti onako kako priliči gradu i ovom delu Srbije, meraklijski i za puno srce i dušu – ništa.

Prethodnih mesec dana jedino su navijači kluba sa Čaira, popularne Meraklije, organizovane navijačke grupe od 1989. godine, a koja se apsolutno razlikuje od sličnih širom Srbije poznatih po incidentima i nesportskim ispadima, smogli snage da nešto prirede povodom velikog jubileja. Meraklije su prvo pre nekoliko nedelja organizovale susret sa ostalim navijačima i igračima Radničkog na Čairu, uz nezaboravan vatromet, odnosno večernju bakljadu. Pristalice su potom sa Niškim kulturnim centrom organizovali tribinu „O Radničkom nekad i sad”, a sinoć su u centru Niša spremili i održali koncert pod vedrim nebom uz učešće lokalnih muzičkih grupa i pojedinaca.

I niko više. Najkraće i najblaže rečeno, sramota.

Niti se oglasilo i nešto preduzelo rukovodstvo kluba, niti je bilo kakav korak, što je potpuno neobjašnjivo, načinio grad kako bi se obeležio vredan i zaista jedinstveni jubilej sportskog kolektiva koji je proslavio grad proslavio širom Evrope.

Već danas jubilej Radničkog biće prošlost. Jedino se ne zna hoće li se neko postideti zbog propusta i nečinjenja!? Zbog nemerljive štete nanete i niškom sportu i Radničkom, a najviše gradu.