O... kako je lepo biti Srbin u Korči, drevnoj varoši na jugoistoku Albanije. Ne iz nostalgičnih razloga, nekadašnjeg srpskog naziva Gorica; već nesvakidašnjeg vaskrsnuća Skenderbega. Neee... Đurađa Kastriota, najznamenitijeg albanskog heroja srpskog korena i jednog od sedam najvećih svetskih vladara bez krune; nego, zbog takmičarskog podviga trenera od jaka talenta – Ivana Gvozdenovića.
Elem, obamrlog tamošnjeg fudbalskog velikana je volšebno oživeo i sa sedmog mesta uzdigao do pijedestala, dva kola pre kraja prvenstva i do elitnog ranga. Zavredeo najviše palanačke i crkvene počasti, građansku pažnju.
- Svuda je živo i euforično, ljudi srdačni i galantni – s čujnim osmehom akcentuje pitonje.- Šanse nema da platiš ceh, a selfiji samo pucaju. Taksisti jedini odolevaju tome, naplate svaki metar ha, ha...
Kao i vi, svaku utakmicu?
- Jes vala... zaslužili smo, nema šta.
Kako?
- Nelako... Krenuo sam iz početka, lagano klaj - klaj. Drukčije nije moglo. Zatekao sam letargičnu atmosferu, igrače bez samopouzdanja. Ravnodušne u takmičenju, bilo da igraju kod kuće ili u gostima. Pobedili ili izgubili, njima svejedno.
I, šta ste uradili konkretno?
- E, sad, ne bih da otkrivam...
Jaka stvar..?
- Šalim se... Isprva sam permanentno apostrofirao veličinu kluba, zatim usiljeno insistirao na najvišim ambicijama. Hvalio njihove igračke kvalitete, ukazivao na mane i sistematski otklanjao greške u igri, sistem 5-3-2 promenio u 4-3-3 s raznim varijacijama. Brzo su kapirali, individualno i timski napredovali da nismo izgubili nijednu utakmicu – od, 14! Presudna je bila prva moja, u smislu praktične potvrde dotad pričanog i rađenog. Apoloniju smo pobedili u Fjeriju, potom posvećenije trenirali i slikovito rečeno: zalaufali, bez stajanja. Ništa manje ključna i podrška agilnog predsednika Ardijana Takaja, meni omiljenog još iz igračkih dana.
Zadovoljstvo ispoljava ili iskustveno tvrdi pazar u vezi produženja ugovora?
- Likuje stalno, a... ugovor ne spominje. Rano je, ističe krajem maja. Pričaćemo, u naredne dve nedelje.
To već nije dobro. Šah igrate bezmalo svako veče i...
- Da ne bude pacerski mat, u četiri poteza.
Može i pod maskom?
- Mislite, konja da žrtvuje i uzme damu.
Neee, kad ste kralj na njegovoj tabli?
- Spreman sam na sve, verujte.
Čak i da partija nalikuje Zvezdinoj s trofejnim Milošem Milojevićem?
- Sve je moguće u fudbalu, zato se i ne zamajavam ovim uspehom. Miran sam, čvrsto oslonjen na tlo i, naravno, uživaću dok bude trajalo. Večno neće, tako je u nas trenera – zaceni se i na kraju.
SVEŠTENICI KAO TALIJA
Gvozdenovićevo učestalo druženje s pravoslavnim sveštenicima u Korči je poprimilo i obrise anegdote.
- Mene je trener omladinaca Skenderbega nedavno video s četvoricom sveštenika, gledali smo odbojkašku utakmicu našeg kluba s Partizanijem, prišao i rekao: sad znam zašto nisi izgubio nijednu utakmicu! Pitao sam zbunjeno, zašto. Kazao je što sam non-stop u njihovom društvu. Inače... sve naše utakmice prate, druže s predsednikom Takajem. Njemu su u šali rekli: čim ste doveli pravoslavca za trenera, Bog je otad uz vas.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
