Na ledu u ritmu Moravca

Ako se za neki sport može reći da je prava muška i ratnička igra onda je to svakako hokej na ledu. Kad se zakorači na led i pogleda se protivnik u oči jasno se vidi ko je od kakvog materijala sačinjen.

Prava je šteta što ovaj sport nije u Srbiji više razvijen iako je armija ljubitelja okršaja oklopnika - mnogobrojna. Razlog je sasvim jednostavan, reč je o izuzetno skupom sportu pa tako u našoj zemlji postoje samo dve ledene dvorane, u Beogradu i Novom Sadu. Znači, leda ni za viski.

I dok recimo na Bledu hokejaši treniraju na klizaljkama i tokom leta „Lale” u SPENS-u dobijaju ledenu podlogu tek kad lišće opadne. Ipak, jedno je sigurno, a to je da i te kako imamo potencijal za velika dela na ledu. A da su Srbi rođeni borci i na ledu potvrđuje činjenica da tamo daleko „preko bare” odrastaju generacije naših iseljenika, od kojih se veliki broj odlučio da upravo život posveti ovoj igri.

Kad nekom kažete hokej na ledu i Srbija, automatski se rađa spojnica između ova dva pojma, a to je svakako Milan Lučić. Legendarni Luč je čovek koji se upisao u red besmrtnih ovog sporta, jer je 2011. u dresu Boston Bruinsa uspeo da osvoji „sveti gral” hokeja, prestižni Stenli kup namenjen pobedniku Nacionalne hokejaške lige.

- Kad odete prvi put na ledeni trening, za vas postoji samo jedan san, samo jedna želja - osvajanje Stenli kupa. Imao sam sreće da ostvarim taj san. Sa Bruinsima sam se popeo na sam vrh ledenog brega i to je svakako moj najsrećniji dan na klizaljkama. Najbolji osećaj na svetu. Toliko maštaš o tom trenutku i kad se on dogodi, nebo se otvori. U finalu smo igrali sa Vankuverom svih sedam utakmica. I zamislite, podigao sam pehar baš u mom rodnom gradu. To je zaista bila moja najveća sportska radost.

Lučić je godinama nosio dres juniorske selekcije Kanade, ali nikad nije krio da mu je Srbija u srcu, a to je potvrdio i kad je došao u zemlju predaka i pomolio se u Hramu Svetog Save.

Daleko od toga da je Lučić jedini Orao koji uspešno pleše na ledu, naprotiv, ima ih još mnogo. Aleks Nedeljković, golman Detroit Red Vingsa, postao je poznat u NHL krugovima kad je u dresu Karolina Hurikejnsa priredio sjajnu predstavu i nije dozvolio tadašnjim šampionima Tampa Bej Lajtingsima ni da pomisle na pak u njegovoj mreži.

- Morate da budete srećni zbog ovog klinca. Dugo je deo ovog tima i nekako je uvek plaćao svoje račune. Izgledao je dobro i bio je spreman da počne. Bile su mu potrebne neke velike odbrane i imao ih je - istakao je trener Karolone Rod Brindamur za golmana srpskih korena.

Nedeljković, baš kao i Lučić, nikad nije krio da je u duši Srbin, i da je za njega otadžbina samo jedna.

- Rođen sam u Americi, ali znam ko sam i šta sam. Moram da kažem da se ponosim poreklom. Moji baka i deda su iz okoline Ljubovije, i tamo imam dosta familije. Rođen sam na Božić 7. januara 1996. Krsna slava moje porodice je Sveti Nikola, i držimo do srpskih običaja - ponosno je svojevremeno isticao golman koji je u karijeri 103 puta branio na mečevima najjače hokejaške lige, a po svemu sudeći, ima još dosta toga da ponudi.

Spisak se nastavlja sa Džonatanom Džonijem Kovačevićem. Momak rođen u Ontariju, je bek Montreal Kanedijansa, najtrofejnije franžize u NHL istoriji, a ove sezone je prosto eksplodirao. Džoni je 2017. draftovan od Vinipeg Džetsa, a baš kao i svi, odmah je prosleđen u razvojnu ligu na kaljenje.

Za Mlaznjake je odigrao samo četiri meča, da bi se prošle godine na letnjem kampu nametnuo Kanedijansima i sa njima potpisao trogodišnji ugovor vredan 2.300.000 dolara. Kao primarni defanzivac, ove sezone je na 77 utakmica zabeležio tri gola i 12 asistencija, a s obzirom da ima 25 godina, kristalno je jasno da njegovo vreme tek dolazi. Ovaj skoro dvometraš je u razgovoru za kanadske medije često isticao da su njegovi roditelji Novica, poreklom iz Crne Gore i majka Edžni, ili po našem Anđelija, srpkinja iz Bosne. Njega, sestru Danijelu i brata Rajan odgajali u duhu tradicije.

Skoti Perunović, defanzivac Sent Luis Bluza, na svojoj zvaničnoj Vikipedija stranici ističe da je srpskih korena. Ovaj momak rođen u Hibingu u Minesoti je tek zakoračio u najjaču ligu, a Bluzeri su ga izabrali za kapitena razvojnog tima. Međutim, nije ostalo samo na tome. Nosio je dres Sent Luisa 19. puta, a njegov razvojni put je usporila povreda ramena. Časopis „Britić” glasilo Srba u Velikoj Britaniji, detaljno je objasnilo Perunovićevo poreklo.

- Srbi su među onima koji su izgradili Hibing, a mala zajednica od nekoliko stotina žitelja je okupljena oko Srpske pravoslavne crkve Svetog Arhangela Mihaila. Parohija je osnovana 1958, a sadašnja zgrada crkve datira iz 1968. Danas su službe uglavnom na engleskom i privlači multietničke pravoslavne sledbenike, uključujući Grke, Ruse i američke preobraćenike. Međutim, tradicije poput prodaje sarmi, sežu do njenog srpskog nasleđa. Njegov pradeda i prababa po ocu, Nikola i Stana Perunović, došli su u Hibing iz Crne Gore. Nikola je veoma daleki potomak starog pješivačkog roda, koji se pre više vekova borio protiv osvajačkog Osmanskog carstva - navodi „Britić”.

Aleks Petrović je nekad bio stena u odbrani Florida Pantersa, a sada u veteranskim danima je član razvojnog tima Dalasa. Petrović je tokom bogate karijere odigrao 263 utakmice u NHL karavanu i zabeleži pet golova i 45 asistencija.

Iz svega navedenog vidi se da potencijala imamo, a ako ostavimo mašti i željama na volju, onda se postavlja samo jedno pitanje, a to je koji bi bili dometi Srbije, da svi naši sinovi brane boje otadžbine predaka.