EKSKLUZIVNO – Dragan Džajić: Odgovornost za sve!

Bio je nepredvidiv fudbaler. Toliko da ni Berti Fogts nije uspevao da ga stigne, kamoli oduzme loptu... Kao funkcioner – tajnovit, ali uspešan u meri da su procene potencijala i angažovanja Pančeva, Savićevića, Belodedića, Binića i trenera Ljupka Petrovića... direktno uticale na ostvarenje nezamislivog uspeha za decenije narednih generacija. Ni kao evropski i svetski prvak, ni kasnije u ulozi predsednika Zvezde Dragan Džajić nije menjao stil ponašanja.

Tih, nenametljiv s autoritativnim pogledima na fudbalsku problematiku ali bez želje da nameće mišljenje, zvanično najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena, 14. marta ponovo je dospeo u centar pažnje ne samo srpske fudbalske javnosti – izabran je za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Posle prvomajskog praznika zaokružiće 50 dana provedenih na čelu srpske kuće fudbala i verovatno konstatovati ono što je apostrofirao i u prazničnom intervjuu za čitaoce Sportskog žurnala svodeći strateški plan na pet segmenata s jasnim ciljevima: 1) Plasman na EURO; 2) Poboljšanje infrastrukture; 3) Podizanje nivoa suđenja; 4) Podizanje odgovornosti rukovodilaca Istoka i Zapada; 5) Zaokret u mlađim selekcijama...

Intervju sa predsednikom saveza, sticajem okolnosti i brojnih pitanja trajao je kao poluvreme posle kojeg je u nadoknadi vremena otkrio da odavno nije potrčao za fudbalskom loptom, ali da i danas igra tenis, dovoljno dobro da komšiju na moru redovno pobeđuje...

Možete li da podvučete liniju posle eto, 47 dana, ide li sve kako ste planirali?

- Nisam želeo da dajem intervjue dok ne prođe neko vreme. Ovde sam od 14. marta, to nije dug period, ali, dešavale su se neke stvari: odigrane su dve kvalifikacione utakmice koje su mnogo značile za reprezentaciju, održana su dva sastanka Izvršnog odbora i neke odluke morale su da se donesu. Ne mogu da kažem da je ovo period adaptiranja jer sam posao rukovođenja radio i u Zvezdi. Slično se radi i u klubovima. Jednostavno, šta će biti u budućnosti, to ćemo tek da vidimo, a ja ću se dražati plana koji sam izneo na Skupštini. Nisam previše obećavao, to ne volim... Više volim da iza mene ostanu neki rezultati...

Uvek je lepše manje obećati, a više napraviti.

- Apsolutno! Generalno, moj pristup životu je takav, pogotovo kad je sport u pitanju. Ne možete da kažete pobediću 2:0, ili 3:0. Novinari imaju običaj da mi kažu: „recite rezultat“!? Nikad nikome nisam rekao: pobedićemo 1:0, ili 3:1, uvek sam voleo da skočim pa da kažem hop!

Vaš izbor ne može da se tretira kao skok, pre kao iskorak ili zaokruživanje prebogate igračke i funkcionerske karijere na pozicijama direktora i predsednika Crvene zvezde... Šta je teže: igrati ili rukovoditi?

- Nije lako voditi ni klub, ni reprezentaciju, ali, najlepši i najbolji period je bio kad sam igrao fudbal. Kao funkcioner morate da vodite računa o mnogo više stvari, imate neuporedivo veću odgovornost. Mada, igrao sam u velikom klubu u kojem sam uvek i na svakoj utakmici morao da budem odgovoran. Traže se trofeji, dobre igre... Ovo što sada radim ne razlikuje se mnogo od onoga što sam radio u Zvezdi. Ali, ovde sam tek 50 dana... nisam ni 100 da bih mogao konkretniju ocenu da dam... I kad prođe 100, mislim da će se svesti na ovu priču... Imam cilj i ono što sam rekao posle izbora, gledajući kompletnu sliku srpskog fudbala i našu reprezentaciju i Svetsko prvenstvo, razmišljao sam šta je najvažnije uraditi kad uđete u ovako veliku kuću? To su pre svega rezultati reprezentacije. To je apsolutno pod brojem jedan...

Jer, rezultati kreiraju raspoloženje i u savezu i u javnosti...

- Apsolutno... Stvari koje sam zapazio ne znajući ni da ću doći ovde, vezane su za infrastrukturu. Treće: kad sam već došao ovde – suđenje. Četvrto: Regioni Istok i Zapad i ljudi koji su tu. Za to sam da svako ima odgovornost za deo koji radi. Ne može da se desi da neko dosudi penal u bilo kom gradu i da mi bilo ko kaže: „šta je predsedniče, šta je ovo“?. Imamo organe zadužene za takmičenje i kad su suđenje i VAR u pitanju. Gledamo utakmice na televiziji, nekad, aje „za dlaku“ odluka na jednu ili drugu stranu i nećemo sada to da pretvorimo u rat:  „jeste – nije“, i da se o tome priča. Komisije i odgovornost za suđenje moraju da budu na vrhunskom nivou. Primeti li se nešto, mora odmah da se reaguje... Treba im dati slobodu, ima kod nas dobrih sudija... Ne treba ih opterećivati, ali, komisija, delegati i svi koji odlučuju o tome – moraju da imaju punu odgovornost. Što se tiče regiona, ti ljudi moraju da nas obaveštavaju šta se tamo dešava... Da li ima problema, da li su ih rešili. Imaće punu podršku za rešavanje.

Postoji li neki problem koji ste uočili od preuzimanja saveza?

- Ne! Bio je prekid na jednoj utakmici.... kad je navijač utrčao i udario trenera... Organi moraju da reaguju. Disciplinski sudija je tu. Neću da utičem, ali ako je negde bilo povrede regularnosti – kažnjavajte!

Da li možete da obećate da ćete kao predsednik saveza, iako to predsednik ne radi, insistirati da u Srbiji pravila važe za sve klubove. Nestvarno je da se procesuiraju zbog sumnje u nameštanje rezultata samo prvoligaški klubovi, a da superligaši ostanu netaknuti iako je bila javna tajna da su neke ekipe označene od strane UEFA? Ti slučajevi su pre dve-tri godine ostali u nekoj od fioka u savezu, možda i u ovoj kancelariji?

- Naravno da tretman svih klubova treba da bude isti. Ne igra se fudbal samo u jednoj ligi, postoje takmičenja na teritoriji cele Srbije. Postoje organi, takmičenja, tretman morada bude identičan. Svi moraju da imaju odgovornost i ulogu. Jer, ako se takmiče, moraju da poštuju i pravila.  FS mora da kontroliše preko svojih organa, za razne oblike odgovornosti tih ljudi sa područja: Zapad, Istok i sve drugo... Nije lako, znam, ali, mora tako da bude.

Koliki su problem u našem fudbalu roditelji, i opsesivna želja da od svoje dece naprave fudbalske vedete?

- Često sam u Zvezdi gledao predigre pionira i video reakcije roditelja. Nekad to mogu da budu mnogo opasnije reakcije nego na prvenstvenim utakmicama seniora.  S jedne strane, čovek mora da razume roditelja jer on voli svog sina, ali, obično ako mu dete ne igra, roditelji pričaju da ga ne voli trener ili da mu se ne poklanja dovoljna pažnja! Ili, ko zna šta...  U čitavu problematiku ne mogu da uđem, ali, svoj deci treba omogućiti da igraju fudbal, a odgovornost je na trenerima, pedagozima. Zato morate da imate puno poverenje u čoveka koga postavite da trenira decu. On mora da bude stručan, obrazovan i kvalitetan... Bilo je zaista utakmica mlađih kategorija na kojima je dolazilo do ozbiljnih incidenata i tuče na tribinama zbog dece.

Da li imate sličan problem u mlađim reprezentativnim selekcijama, da li se vrše pritisci roditelja i menadžera na selektore?

- Imam raznih dojava, ali dok se ne uverim, ne mogu da diskutujem. Ovaj kaže da „igra igrač onoga“, onaj da „igra nekog drugog“... Nema dileme da takve stvari moraju da se sankcionišu još u pomisli da neko može da progura nekog igrača kod nekog trenera. Moram da kažem i da sam gledao samo dve utakmice otkad sam postao predsednik...

Dobro je da niste gledali mlađe kadete koji su izgubili od Španije 0:7...

- Auuu, hteo sam, ali imao sam obaveze i nisam mogao da stignem zbog gužve... Bolje što nisam gledao...

Da li ste nekad u mlađim selekcijama izgubili tolikim rezultatom?

- Ne. Čuo sam razne verzije: „to su pripreme, prijateljska utakmica“ i tako dalje...

Nijedna utakmica za igrača nije prijateljska!

- Nije, naravno. To je odjeknulo. Video sam da je Žurnal dao dosta prostora tome...

Ne može samo da se hvali...

- Naravno, ja bar znam i jednu i drugu stranu iz igračke i funkcionerske karijere.... Moramo da posvetimo punu pažnju omladinskom fudbalu i mogu da kažem da će doći do nekih promena u kadrovima, radi se na tome. Ali, prioritet svih prioriteta je „A“ reprezentacija i plasman na Evropsko prvenstvo. Nema opuštanja za bilo koju utakmicu.

U jednom delu javnosti provejava dilema šta će se dogoditi sa srpskim fudbalom kad se povuku Tadić i Mitrović... ako su im potencijalni naslednici ovakvi?

- Ne treba gledati toliko pesimistički: Srbija je talentovana zemlja što se fudbala tiče... Imamo talente i treba im pružiti punu podršku i omogućiti dobre uslove za razvoj i zato je bitna infrastruktura. Ne rađaju se igrači samo u Zvezdi i Partizanu. Dobri i veliki igrači rađaju se u provinciji u malim klubovima. Akcenat treba baciti na trenere i skaute koji prate mlađe uzraste. Ne verujem da smo netalentovani! Naprotiv, siguran sam da smo izuzetno talentovani. Šta fali generalno od mladih do „A“ selekcije da se nešto postigne, drugo je pitanje i za neku drugu analizu...

Vi ste stručni u svim fudbalskim segmentima, odgovorite molim vas, kako je moguće da jedan Nemanja Matić na primer, nije mogao da prođe ni u Zvezdinoj, ni u Partizanovoj omladinskoj školi i da su „stručnjaci“ procenili da nije igrač za ova dva kluba. Neki Partizanovi stručnjaci su, pokojni su, i Nemanju Vidića propustili Zvezdi kad im je nuđen iz Užica ...

- U tim godinama može to da se desi. Može trener da ga ne proceni dobro. Ti momci dolazili su uglavnom u 13-14 godina i kažete: nije to – to. Ne mogu ja iz kancelarije da procenim da li će dete uspeti, treneri procenjuju. Sa druge strane, nama je Toma Milićević bio izvanredan u proceni, puno igrača pod njegovom komandom u najmlađem uzrastu, stasalo je kasnije u dobre igrače koji su igrali u Zvezdi.

Plašite li se da bi relativno laka grupa, mada smo milion puta spoznali da u fudbalu nema lakih protivnika, mogla da nas uspava na putu ka Evropskom prvenstvu, pogotovo na takmičenju...

- Upravo sam razgovarao sa ljudima zaduženim za reprezentaciju i apostrofirao baš to pitanje, ali, nema uspavljivanja! Ne može niko da nam kaže „Bugari nemaju pojma, ni Litvanija nije ništa“, a videli smo da su Litvanci u Beogradu igrali izvanredno. Moglo bi da bude pogubno ako pristup bude takav. Stalno u glavi moramo da imamo da moramo da odemo na Evropsko prvenstvo. Ne sme da se desi razmišljanje; „idemo u Bugarsku, Bugari nemaju pojma“! Ja tako gledam na fudbal: moraš da se dokazuješ stalno! Uvek od sebe moraš da tražiš više! Nema lakih protivnika, ne postoje lake reprezentacije. Ja ne kažem da igramo u najtežoj grupi, ali lakih protivnika nema, a prvi cilj je odlazak na Evropsko prvenstvo. To sam rekao i kad sam predstavljan na izbornoj sednici Skupštine FSS.

U Srbiji je krenula ozbiljna infrastrukturna revolucija izgradnje stadiona. To bi moglo da bude veliki podsticaj da se deca zaljube u fudbal i tamo gde nisu bila?

- Kad vidite stadione u Leskovcu, Zaječaru ili u Loznici.. kako da ne  poželite da kročite tamo... To je za svaku pohvalu... U planu je i Nacionalni stadionu... Sve je to veliki podsticaj za sve nas u fudbalu. I dobro je što imamo ljude koji vode računa o fudbalu. Voleo ga neko ili ne, ali kapa dole predsedniku za sve što je uradio za fudbal, a ti stadioni neće doneti dobrobit samo fudbalu, nego i drugim segmentima društva...

Kakve imate odnose se Zvezdom i Partizanom? Sa Zvezdom bi morali da budu idealni...

- Normalno je to, do juče sam bio tamo... Sa Partizanom – normalne, znam ljude iz uprave, bivše igrače... I nikad nisam imao neki problem sa njima. Fudbalski, uvek sam želeo da pobedim Partizan. Da li smo nekada zbog nekih izjava dolazili u konflikte – jesmo. Ali, bavili smo se fudbalom. Kad uđeš u polemiku, gotovo je. Partizan je šest godina bio prvi, ne vredi ti nijedno saopštenje kluba što je rival prvi, nego da radiš da bi ti postao šampion. Zvezda je maksimalno iskoristila svoj rad i sad je dominantna. Sa ove pozicije iz saveza, neću da pričam šta bi Partizan trebalo da uradi ili popravi! Ne pada mi na pamet. Moraju da se izdignu, da pronađu način kako to da urade, ali, bilo bi ružno da im ja solim pamet. I Zvezda je bila u sličnoj situaciji i uspela je da se digne...

Da li se nervirate dok gledate utakmice?

- Uvek! Nikad nisam miran ni pred jednu utakmicu! Prestao sam da igram s 32 godine. Dvadeset godina sam bio tehnički direktor, posle toga šest godina predsednik, pa počasni predsednik, opet predsednik… Nikad, nikad nisam pošao na stadion da u meni nije proradilo nešto…

Da li je istina da ste posle utakmice sa Bajernom umalo skočili iz lože među navijače na Zapadu?

- Jeste! Mogao sam da padnem, popio sam viski-dva kad su izjednačili. Mahnuo sam i neko je rekao – „pašćeš“! Da sam znao da mi ništa neće biti ako padnem međ navijače, možda bih i skočio, ali, bilo je previsoko... Ljudi  koji su stajali oko mene, vraćali su me za svaki slučaj...

Ako napravimo dobar rezultat na Evropskom prvenstvu, nemojte ni da pomišljate na to, možda vas ne bi uhvatili...

- Ne možete da kažete svejedno mi je i da se bavite kritikom bez emocija. A najgore mi je kad čujem: „ovo će biti lako“...

Verujem da vam je bilo neprijatno prilikom obraćanja Mirka Poledice na Skupštini FSS i njegova rečenica da je „vaša današnja pobeda ustvari vaš najveći životni poraz“?

- Ne bih ga diskutovao. Niti je prvi ni poslednji... Neću da se bavim time...

Ne doživljavate ovu funkciju kao opterećenje koje vam možda nije bilo potrebno?

- Dok sam razmišljao, a još nisam bio prihvatio, jedna je stvar. Kad sam prihvatio, prestao sam da razmišljam o tome.

Podvukli ste crtu...

- Da, podvučena je crta. Ne  bih da ulazim u bilo kakvu polemiku ni sa onima koji su kritikovali, ni sa onima koji su hvalili. U životu sam uvek imao planove i ciljeve, ali, ne želim naknadnu priču o tome.

Kako su supruga i kćerke reagovale na vašu odluku da postanete predsednik FSS, da li su vas odvraćale od toga?

- One gledaju da li sam ljut, ili ne, kad se izgubi utakmica, samo u toj meri... Ne mešaju se dublje... Odluke sam uvek donosio sam...

Dragan Džajić. Zakopčan do grla. A ipak jasan i konkretan.