Umiljati Mile kradljivac srca - Nataša, lepa, uspešna i „neprimetna”

Otkako je Ivan Todorov postavio osnove i sistem, džudo je jedan od najstabilnijih i najperspektivnijih sportova u Srbiji. Osim svetski uspešnih takmičara i takmičarki, savez brine o svakom segmentu. Tako se Džudo savez Srbije može pohvaliti da ima damu - internacionalnog sudiju.

Nataša Bošković, jedina je žena sa zvanjem kontinentalnog B sudije iz naše zemlje. Istovremeno je i sekretar u DžS Vojvodine, ali i trener koji ljubav prema ovoj veštini usađuje najmlađim Novosađanima.

Iza nežne i krhke devojke, krije se žestoki borac, nosilac crnog pojasa (treći dan). Povreda kolena, takve težine da je i čuveni profesor dr Miroslav Milankov bio iznenađen, u 15. godini joj je prekinula takmičarsku karijeru. Ali, ne i vezu sa džudoom - prvo je 2010. počela da sudi, zatim i da radi s decom u rodnom Temerinu, bila je i odabrani profesor u projektu IDžF i DžSS - „Džudo u škole”, a od 2015. završila je master za profesora sporta i fizičkog vaspitanja.

Mada neke stvari izgledaju kao slučajnost, nije slučajno što su nekoga sa takvim „kurikulumom” i radnim kvalitetima, primetili iz Evropske federacije. I posle Svetskog školskog prvenstva, održanog u Šumicama, pozvali je da polaže ispit za internacionalnog sudiju.

-Polagala sam u oktobru 2021. u Dubrovniku. Mentor mi je bio Siniša Škrbić. Prvi dan je na rasporedu bio intervju, posle toga ocenjuju kako sudiš. Na sastanku, kad su saopštavali rezultate, nizali su one koji su prošli. Na kraju nas je ostalo troje, a jedna kravata i jedan bedž... Iščekivanje je bilo najteže. Kad su me prozvali, sav trud je dobio smisao - istakla je šarmantna Novosađanka.

I od tada je sudila na nekoliko turnira, u Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci... Mada ne želi da priča o tome, može da se pohvali više nego dobrim ocenama. Na pitanje kako dama zasluži poštovanje i respekt boraca, posebno gorostasnih, kojima sudi, Nataša odgovara:

-Stavom, jer uvek gledam da budem pravedna. Svaki sudija može da napravi grešku, kad se to desi, treneri cene što priznam da sam pogrešila. Kažem izvinite, prihvatim kritiku i većina njih mi je po završetku pružila ruku. Bude mi krivo, ali nikad nisam uradila s namerom. Trudim se da budem fer i korektna i uvek sam stala iza svoje odluke.

Kad priča o suđenju, osmeh odaje koliko je srećna u džudou.

-Zato što volim naš sport. Sasvim slučajno sam kao dete ušla u salu i od prvog treninga se zaljubila. Kad sudim, ponekad imam osećaj da mogu da to radim i dva dana u nizu. Upravo, zbog te ljubavi.

Posebno voli da arbitrira najmlađima.

-Čista želja za pobedom deci se vidi u pogledu. Dolaze punog srca, sa tremom, istinski žele da pokažu najbolje od sebe. Volim naravno i velika seniorska takmičenja, vrhunski džudo, vrhunske zahvate, u njemu za razliku od dečjih borbi, ima i taktike. Ipak, kad posmatram borbe, nikad ne gledam sudiju, mislim da je on najmanje bitan. Dobar arbitar je neprimetan, zato sam uvek gledala takmičare. Volela bih da i mene ne primete, to bi značilo da dobro radim posao i da su greške svedene na minimum.

Na pitanje kad je devojka, a kad žestoki borac sa crnim pojasom, odgovara:

-Konstantno sam borac, ne samo u džudou. Pre svega to dolazi iz kuće, odrasla sam tako da sam uvek morala da se borim za nešto i da radim. A u džudou kad radiš i boriš se za ono što želiš, na kraju i dobiješ. Po prirodi sam prilično nestrpljiva, volela bih da znam kraj pre početka, ali me je džudo naučio strpljenju. Sve što sam želela, a dobila pre vremena, nije se pokazalo dobrim. Sve mora da dođe u svoje vreme.

Iza „oklopa_čvrstog borca” krije se veliki emotivac.

-Trebalo mi je mnogo vremena da sebi to priznam, gurala sam stvari pod tepih sve dok više nije mogao da trpi. I shvatila sam da je mnogo lakše isplakati se... Ne činim to često, koliko bi možda trebalo, ali plačem.

Ne deli uvreženo mišljenje da je ženama, zbog izgleda, lakše da naprave karijeru.

-Ceo život učim. Nije tačno da pristojna i lepa devojka ne mora ništa da zna, naprotiv, mislim da mora još više da se edukuje i izgrađuje, da bi mogla da opstane. Znam da iza mene stoji rad i trudim se da me ne pogađa tuđe mišljenje, ali i to se ponekad dogodi - zaključila je Boškovićeva.

Po svemu što smo čuli od nje, ali i ljudi iz džudoa, nećemo se iznenaditi ukoliko je za desetak godina vidimo u sudijskom odelu na olimpijskom turniru. Posle svih snova koje je realizovala, ne treba sumnjati da će tiha i uporna Novosađanka i taj ostvariti.