NOVE GENERACIJE – Šaponjić i Jović: Vidimo se u Kataru

Sećate li se Tomasa Brolina i Martina Dalina? Debeljuškasti dribler i surovo precizni golgeter tamnog tena, uz pomoć plavokosog gorostasa Keneta Andersona, odveli su Švedsku do trećeg mesta na Mondijalu u Americi 1994. godine.

A Rožea Mile i Fransoe Omam-Bijika? Kamerunski heroji sa planetarne smotre u Italiji 1990. bili su sjajni koliko i četiri leta kasnije Rašidi Jekini i Danijel Amokači u egzotično šarenim dresovima Nigerije.

Kako zaboraviti Marsela Salasa i Ivana Zamorana? Sa po 11 golova u kvalifikacijama odveli su Čile na Prvenstvo sveta u Francuskoj 1998, gde su namučili Italijane i stigli do meča sa velikim Brazilom.

Poslastica za mlađe ljubitelje fudbala bile su igre Dijega Forlana i Luisa Suareza u Južnoj Africi 2010, golovima u seriji  pogurali su Urugvaj do polufinala. Nećemo ovom prilikom o čuvenim tandemima Bebeto – Romario, Ronaldo – Rivaldo, Klinsman – Feler...

Tačka na prošlost – zamislimo budućnost i Srbiju na Mondijalu u Kataru 2022. godine. Možemo li da se radujemo kao Skandinavci, Afrikanci, Brazilci, Nemci i Urugvajci?

Ako sadašnji najmlađi prvotimci Partizana i Crvene zvezde naprave karijere u skladu sa predviđanjima, Ivan Šaponjić i Luka Jović mogli bi da budu udarne igle napada Orlova i garant uspeha.

Dugogodišnji hroničari zbivanja u mlađim selekcijama složni su u oceni – takav tandem odavno nije viđen.

Nisu još ni punoletni, a značajni su za rezultate najvećih klubova na ovim prostorima. Luka je od jesenas važan adut Crvene zvezde i postao je najmlađi akter u istoriji večitih derbija, Ivanova uloga za Partizanovu sudbinu drastično je porasla posle odlaska u inostranstvo Lazovića i Škuletića.

Vodiće ovog proleća borbu za titulu, a već krajem marta zajedničkim snagama pokušati da Srbiju lansiraju na Prvenstvo Evrope za omladince na kvalifikacionom turniru u Holandiji. Koliki je talenat u njihovim nogama govori i podatak da će igrati sa godinu dana starijima od sebe.

- Igramo zajedno za omladinsku i mlađu omladinsku reprezentaciju, nadamo se da ćemo biti i na Svetskom prvenstvu za omladince na Novom Zelandu, a jednog dana i u seniorskoj selekciji – u glas poručuju Jović i Šaponjić posle bratskog zagrljaja u redakciji „Sportskog žurnala“.

Jović je bio deo tima Srbije koji je prethodnog leta, plasmanom u polufinale EP u Mađarskoj, izborio učešće na planetarnom takmičenju na najmanjem kontinentu. Biće iznenađenje ukoliko se i Šaponjić ne nađe na spisku putnika.

- Ako budem postizao golove u Super ligi neće izostati ni poziv selektora Paunovića, da ostvarim san velikog broja fudbalera da zaigraju na svetskom prvenstvu, makar to bilo i u omladinskoj konkurenciji. Bilo bi lepo da ostvarimo uspeh kao generacija iz Čilea – kaže Šaponjić.

Ivan je stariji četiri meseca i 25 dana od Luke, rođen je 2. avgusta 1997. godine. Kao osnovci doselili su se u Beograd kako bi se fudbalski školovali u najtrofejnijim srpskim klubovima.

- Dugo se poznajemo, prvi zajednički turnir u reprezentaciji nam je bio u Azerbejdžanu. Protivnici su nam bili klubovi, Šapa je dao gol Levanetu, ja Galatasaraju i Fejnordu – prisetio se Jović.

Zbližile su ih sve redovnije reprezentativne akcije...

- Nismo se mnogo družili do prošle godine i kvalifikacija u Novom Sadu, kad smo bili cimeri. Tada smo se sprijateljili. Čujemo se telefonom, izbegavamo da izlazimo po noćnim klubovima, odgovara mi da se družim sa Lukom – objasnio je Šaponjić.

Idealni su partneri za formaciju 4-4-2, sličnosti i razlike se prepliću i stvaraju skladnu celinu.

- Dobro se slažemo i dopunjujemo na terenu. Kad golman Vanja Milinković-Savić ispuca loptu, ja je spustim glavom i znam da je Luka iza leđa i da samo treba da je lepo prebacim iza sebe. Protiv Nemačke smo na taj način dali gol.

Zvezdina nada hvali nesebičnost drugara iz Partizana:

- Više prilazim po loptu, gledam da je dodam Šapi, koji je lepo sačuva i odloži. Kad izađe na stranu dobro centrira. Retke su utakmice u reprezentaciji da Srbija nije dala golove kad smo zajedno na terenu.

Kad se ima u vidu kakva im se budućnost predviđa, nije ni čudo što su i Crvena zvezda i Partizan pokušavali da ih spoje na klupskom nivou.

Malo je nedostajalo pre oko sedam godina da crno-beli iskoriste nesporazum između Jovićeve porodice i trenera sa Marakane angažuju bisera – presudila je želja igrača da nosi crveno-belo. Prethodnog leta u Ljutice Bogdana su pokušali da „uzvrate udarac“ i ponudili su Šaponjiću ugovor, ponovo je prevagnuo stav igrača.

- Posle kvalifikacija kontaktirao me je direktor Zvezdine škole Vasiljević, uz predlog da dođem na Marakanu jer je video da se dobro slažem sa Lukom. Ubrzo sam potpisao ugovor za Partizan. Možda ćemo jednog dana da igramo u istom klubu u Evropi, nemoguće je u Srbiji.

Kako i obično biva u pokušajima da se naprave krupni transferi, akcija Crvene zvezde da dovede Šaponjića bila je obavijena velom tajne za širu javnost. Jović je znao da se „nešto kuva“:

- Rekao mi je da ima ponudu Zvezde, nadao sam se da će pristati i doći da budemo tandem i u klubu. Krivo mi je što nije došao.

Čak i u narednoj sezoni imaju pravo da igraju u ligama mlađih selekcija, potencijalni duel mogli bi da imaju u nedelju u derbiju Omladinske lige Srbije.

- Očekujem da igram za prvi tim u Subotici, nije mi najavljeno da ću da igram u večitom derbiju omladinaca – veli Jović.

Šaponjić bio mogao da bude adut crno-belih i trenera Nikice Klinčarskog:

- Više bih voleo da igram protiv Građevinara u Super ligi, ako se ukaže prilika i ne bude umora možda ću da igram derbi za omladince. Trener Klinčarski me je pitao da li bih mogao da igram, konačnu reč daće šef Nikolić. Imao bih, naravno, veliki motiv ukoliko se nađem u timu.

San obojice je da im se 25. aprila nađe prezime na semaforu stadiona „Rajko Mitić“.

- Pristajem da Šapa i ja damo po gol, ali da pobedimo 3:1 – rasplamsao je uz osmeh „varnice“ Jović.

Odgovor se nije dugo čekao:

- Znaš i sam da teško možete da nas pobedite, samo to nećeš da priznaš.

Jovićev debi u večitom derbiju pretvorio se u noćnu moru, promašajem iz zicer pozicije usmerio je Crvenu zvezdu prema porazu.

- Želim da golovima zaslužim učešće u novom večitom derbiju i ispravim greške iz prvog dela sezone. Bilo su to teški dani, ne ponovili se. Nesanicu posle prvog derbija pamtiću uvek, ako osvojimo na kraju titulu moći ću sa osmehom svega da se sećam.

U dugu fer-pleja i drugarstva, dobio je Luka podršku i od Ivana:

- Čuli smo se posle derbija i videli na reprezentativnoj akciji. Nezgodna situacija, prvenstveno mi je bilo drago što je Partizan pobedio i u isto vreme krivo što je baš Luka postao tragičar.

Napadački potencijal Partizana i Šaponjićev talenat usmeravaju momka iz Nove Varoši prema debiju u svetkovini srpskog fudbala.

- Prihvatiću sve savete starijih pred derbi. Drinčić i Babović su uvek tu. Stefan me hvali, rekao mi je: „Sada si pravi špic“. Video je kako sam radio sa Vargom završnicu glavom, danima. Znam da je trener Zvonko kao igrač imao odličnu igru glavom, mnogo mi znači što sad znanje prenosi na mene.

Na superigaškoj individualnoj tabeli Jović je u prednosti. Postigao je golove protiv Vojvodine u ovom i prethodnom šampionatu, Šaponjić čeka na prvenac. Partizanov biser imao je manje prilike da provede na terenu.

- Nadam se golu, radim dobro. Ulazio sam u šanse, znači mi i asistenicija kod gola protiv Voždovca. Na meču sa Radničkim iz Niša imao sam šansu kad mi je Ilić gurnuo loptu, ali nisam je dobro primio. Prihvatio bih da protiv Rada izvedem i jedanaesteraac i tako se upišem u strelce, iako je lepše iz igre.

Zbacio je Jović veliki teret sa leđa kad je poslao loptu iza leđa Vanje Milinković-Savića u derbiju sa Vojvodinom.

- Pogodilo se da sam tri dana ranije bio sa Vanjom u reprezentaciji, a zatim ga savladao. Gol mi mnogo znači, još 12 utakmica je ispred nas i verujem da mogu da postignem barem pet. Startovao sam do sada dva puta u prvenstvu, nadam se da ću zaslužiti još veću šansu. Podiže se samopouzdanje kad pogodiš iz prve šanse, nervirao sam se kad mi nije išlo.

Partizanu predstoji gradski duel sa Radom, Šaponjić priželjkuje prvenac:

- Luka je poveo u našoj internoj golgeterskoj trci, verujem da ću da ga stignem već ovog vikenda, zašto da i ne prestignem – uz osmeh kaže Partizanov napadač dok pred objektivom fotoaparata rukama drže karton sa natpisom „broj 1“, kao simboliku šampionske trke kao retko kad mladih aduta.

Nema dilemu Šaponjić kako će da proslavi prvi gol na zvaničnoj utakmici u prvom timu Partizana:

- Otrčaću prema južnoj tribini. Imam prijatelje koji sa najvatrenijim navijačima prate mečeve, dok nisam igrao u prvom timu gledao sam sve utakmice sa juga.

Jović nije uspeo da stigne do severne tribine, sustigli su ga saigrači u erupciji radosti...

- Neće mi biti problem da im pobegnem. Ako treba trčanju sa gola kraj severa prema jugu...

Luki je pred očima slika proslave gola, trenutak je i da opiše kako se osećao:

- Zaboravio sam u tom trenutku i bol zbog otoka u zglobu i listu. Nezgodno je kad ti Parker skoči na leđa. Kao stena je, podiže 100 kilograma iz benča.

Tuga srpskog fudbala je da biseri poput Jovića i Šaponjića ne sastavljaju ni tri-četiri sezone u Super ligi, finansijski uzdrmani klubovi moraju da se opredele za ranu prodaju. Nedavno se pričalo da bi Partizanov mlađani napadač mogao da nastavi karijeru u Anderlehtu.

- Koncentrišem se samo na igre u crno-belom dresu. Menadžer je zadužen za razgovore sa inostranim klubovima. Plan mi je da se u Partizanu dokažem i dajem golove za titulu. Voleo bih da barem dve sezone budem standardan špic crno-belih, tada i mogu da razmišljam o transferu. Najviše pratim englesku i belgijsku ligu. Veliki je pritisak na meni i Kojiću posle odlaska Lazovića i Škuletića, mislim da ćemo izdržati. Zato smo i u klubu kakav je Partizan.

Plan Crvene zvezde i Jovića je da se ugovor produži...

- Rano je za inostranstvo, kad  jednog dana bude odlazio važnije od zemlje u kojoj ću igrati je ime kluba i da li forsira napadačku igru – trezveno razmišlja Jović.

A kad otvore inostrane stranice karijera, ljubiteljima fudbala koji čeznu što Orlova nema na velikim takmičenjima još od Južne Afrike ostaje da im „drže palčeve“. Jović i Šaponjić projektovani su da povedu Srbiju na planetarnu smotru u Kataru kao 25.godišnjaci. Mogu li da se nađu i u Rusiji 2018? Zašto da ne!