Igor Duljaj u „brucoškom semestru” na klupi Partizana u razdoblju od svega tri meseca imao je sijaset teških ispita i dok dvočlana komisija u sastavu predsednik Milorad Vučelić – generalni direktor Miloš Vazura veća da li ih je, shodno celokupnom, ne samo rezultatskom utisku položio i zaslužuje li da upiše „drugu godinu”, s trenerom crno-belih („Nemam problem da dođe i neko drugi, sve u interesu kluba”) otškrinuli smo svesku s natpisom „analiza igračkog kadra”.
Premijernog pitanja: pored spremanja duela s Crvenom zvezdom, TSC-om, Čukaričkim... morali ste da rešavate i problem iha-haj kašnjenja Fusenija Dijabatea, po mnogima – za nezapamćen prekršaj blago ga kaznivši?
- Blago? Svi su bili ubeđeni da će da bude u protokolu već za meč sa Čukaričkim! Je li bio? Nije! Drugo, verovalo se da će odmah da trenira sa ekipom, da li se to dogodilo? Ne! Ne zato što sam sujetan, jednostavno – mora tako, ne bi bilo fer prema drugim igračima, bez obzira što nam je bio potreban fudbaler takvih kvaliteta. Nisam, pak, želeo da od toga pravim pompu - otvoreno će Igor Duljaj, gost u redakciji Sportskog žurnala.
Može li Parižanin korena iz Malija u kontinuitetu da igra kao u poslednjem kolu s Voždovcem, podsetimo – autorizovao je je gol „lepoticu”?
- Razgovarao sam s Dijabateom po povratku „s pauze”, takve stvari, naravno, ostaju za svlačionicu, otkriću delić sjedinjen u rečenicu: Nisam ti neprijatelj! Kroz karijeru sam sretao „ovakve” i „onakve”, Brazilci u Šahtjoru nisu dolazili po nekoliko dana, ali... Trener uvek ima propise, ko ne poštuje – slede konsekvence. Uporedio sam ga s Duglasom Kostom: kad je došao u Ukrajinu imao je 20 godina, Fuseni, sad, ima 26, ali moj nekadašnji saigrač ubrzo je otišao u Bajern, pa Juventus. Od Rinata Ahmetova sam naučio: ti od 16 do 16 metara koštaš jednu cifru, u kaznenom prostoru drugu. Dijabate, imaš sve, al' potrebni su ti golovi!
I, „nestašni” dribler popravio se i u tom segmentu?
- Kazao sam mu pred Voždovac: sutra, kad budeš dao gol, hoću da mi mašeš. I, to je i učinio!
Posle „prve zvezde”, vratimo se na gol crtu... Popovića ste „oživeli” u finišu proleća, Stevanović je, ponovo, u drugom planu?
- Stevanović se povredio na utakmici sa Crvenom zvezdom i to je jedini razlog zašto je propustio naredne izazove. Sve radim u dogovoru s trenerom golmana, tako sam naučio u klubovima u kojima sam bio.
Živkovića je, s druge strane, koštalo klizanje protiv Vojvodine: Filipović se ustalio na desnom beku?
- Različiti igrači, Živković je mnogo ofanzivniji. Svako, pa i ja, može puno da napreduje, rekoh i njima: od mene u javnosti nećete da čujete nijednu lošu reč, ali zato u svlačionici ima da kažemo sve kako jeste i tu nema kompromisa.
Markovića, evidentnog potencijala, od izdanja po principu toplo-hladno „spasile” su povrede?
- Neee... ne mogu da vas spasu povrede. Veoma je teško komentarisati svakog igrača pojedinačno, ponoviću: znam da svako može bolje!
Vujačić je u kvartetu štopera bio najstandardniji, uprkos slabijoj sezoni od prethodne?
- Život je satkan od uspona i padova, samo veliki majstori mogu da drže najviši nivo.
Dokaz da se niste dodvoravali navijačima: na teren ste slali i Saničanina, anatemisanog zbog skrivljenog penala protiv Šerifa?
- Nije mi namera da teram inat, u tom trenutku bilo je tako. Utakmicu pre i dve kasnije igrao je, na primer, mladi Ilić. Generalno, odbrana je najosetljiviji deo tima – menja se samo u specifičnim situacijama. Poslednja linija i golman – temelj, ostalo – nadogradnja.
Kapiten Urošević jedini, donekle i Rikardo, pamtiće minulu sezonu po ličnom dostignuću: levi bek nadavao se golova?
- Urošević ima veliko srce! Žao mi je što Šehović nije imao veću minutažu: vredan, pošten, eto, nedavno je i on zatresao mrežu. Jednostavno, ne mogu svi da igraju, moraš to da im kažeš, nije poenta da se dodvoravaš, pokušavaš da se nekom dopadneš.
Andres Kolorado je od zimus u Humskoj na pozajmici s pravom otkupa, poseduje li kvalitet da (p)ostane samo Partizanov?
- Pričaću o Kolumbijcu s ljudima iz kluba: zadnji vezni je srce tima, znam – igrao sam na toj poziciji. Svedočili ste koliko smo puta zbog Belićeve ogromne želje i energije, pretočene u žuti karton, morali već posle 15, 20 minuta da razmišljamo: šta ćemo sad? Teško je sve uklopiti, uvek moraš da imaš rezervnu varijantu.
Pomenutog Belića ni ženidba nije primirila?
- Kažu ljudi: „Pričaj s njim”, šta misle – da to ne činim? I Belić je svestan problematike, verovatno mora da prođe određeno vreme da bi sve došlo na svoje.
Pantiću ste po „zbogom” povredi pronašli žicu, međutim, može li, konačno, da postane lider?
- Lideri se rađaju! Dača je dete Partizana, rano je otišao iz Humske i video kako se radi u inostranstvu. Stalno pričam mladima šta ih čeka kad pređu granicu. ako to primene u Srbiji – biće dobro.
Natho, uz nesporno majstorstvo, više nije stari, vreme je za džoker ulogu?
- Znate šta Nathu ne može da se oduzme? Pošten odnos! Pozvao sam ga pred utakmicu sa Crvenom zvezdom: da li si spreman za klupu, imam „tu i tu” ideju? Kazao je: „Vi ste trener: pet minuta – pet minuta!” Natho, nisi ti igrač za samo toliko na terenu... Može on da se mršti, ljuti, ali na treningu i utakmici uvek odradi ono što u datom trenutku može.
Menig nije loš, al' mu, vlada konsenzus, nešto fali?
- Pa, uvek nekome nešto nedostaje, gledajmo to s druge strane: postoji prostor za napredak. Važno: potreban vam je igrač kadar da napravi razliku na terenu. Imao sam privilegiju da u Kijevu dva puta večeram sa De Zebrijem – slušam i, kasnije, zapišem: „Ako želimo da u Ligi šampiona pobedimo Real moramo da imamo izuzetno brza krila”.
Začinimo s Rikardom, gol-mašinom: bez pogotka u derbiju: nije to – to?
- Kad se tako nešto priča, stigne i do igrača i od prevelike želje ne dođete do cilja. Rikardo je postigao veliki broj golova, naravno – imali bi još veći značaj da Partizan na kraju prvenstva nije četvrti. Ono što, možda, niste primetili: u poslednjih nekoliko utakmica, pored egzekucija, počeo je da igra i odbranu!
Igor Duljaj, otvoreno...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
