Napad s leđa, suzavac, metalna šipka, Urgentni centar - Šta je istina oko najnovijeg obračuna na srpskim terenima, kamere znaju istinu

Izjave iz Smederava 1924, želja da se bude u centru pažnje ili da se stavi u ulogu neveštog režisera horor filmova, izazvale su gnev kompletnog rukovodstva, igrača i navijača Poleta, svih Čačana, ali i brojnih pristalica Oklopnika koji su bili svedoci najlepših sportskih scena viđenih proteklog vikenda na srpskim fudbalskim terenima. Više od 1.500 svedoka, nikada ih nije bilo toliko u Ljubiću, ulepšali su ambijent koji će dugo da se pamti.

- Niko i ništa, a najmanje Sava Šašić, trener Smedereva, ne mogu lažima baciti senku na utakmicu koja je s punim pravom očekivana kao centralni sportski događaj godine u Čačku i okolini. Izvesno je, sa istom dozom optimizma i među Oklopnicima i ljubiteljima fudbala u Smederevu. Kompletno rukovodstvo Poleta protekle sedmice provelo je više vremena na stadionu i sastancima, nego u svojim domovima. Najveća briga bila je organizacija, ali i želja da se izađe u susret svima. Tražila se karta više, izašli smo u susret gostima da bi mogli da prisustvuju, za njih, takmičarski i rezultatski važnijem meču. U takvim okolnostima, podrazumeva se, uložili smo i maksimalne napore da bi se i gosti, rukovodstvo, pa i navijači, osećali bezbednim tokom boravka na našem stadionu – ljut kao ris posle neargumentovanih optužbi, reagovao je Momčilo Dragićević, generalni sekretar Poleta.

Niko, pa ni Smederevci u Ljubiću nije dočekan kao neprijatelj, kako je javnosti pokušao da servira trener gostiju.

- Ako bi neko trebao da se stidi, onda je to, pre svih, Šašić, a potom i Miroljub Kostić koji je dobro poznat čačanskoj javnosti jer je izvesno vreme bio na privremenom radu u Borcu. Morao bi trener Smedereva da shvati da ogledalo nije krivo za neku samo njemu viđenu iskrivljenu sliku i ponaša se dostojanstveno, kao što su to učinili Goran Stanojević, Predrag Sikimić i ostali članovi uprave gostiju. Uostalom, snimak sa kamera montiranih na našim službenim prostorijama već je prosleđen u FS RZS. Dobro se vidi namera i pokušaj Šašića da se fizički obračuna sa Nemanjom Savićem i sraman gest Kostića koji sa leđa „cepa“ majicu našem predsedniku – kaže Dragićević.

Nastavak je kasnio nekoliko minuta, navodno, zbog suzavca i povrede Bojića posle udarca metalnom šipkom?

- Ništa ne može da se sakrije, pa ni istina o Bojiću koji je povredu zadobio tokom igre i to blažu od povreda Igora Veljovića i Đorđa Popovića i završili su u Urgentnom centru u Čačku. Štangla i suzavac su neistine, da upotrebim i težu reč, izmišljotine Šašića, ne znam iz kojih razloga pokušava da obmane javnost, pa čak i da baci senku na ugled i istorijat nekadašnjeg osvajača kupa, klub svetle tradicije i ljude koji se nalaze na njegovom čelu. Ne znam šta je Šašić očekivao, možda da se sklonimo i pustimo Smederevo da bez sportske borbe osvoji tri boda. Da smo tako radili, ne bismo prvenstvo, kao povratnici u ligu, sa velikim kadrovskim problemima, završili na petom mestu, i iza sebe ostavili finansijski, možda i igrački, moćnije klubove. Ponavljam, svaka čast navijačima, našim i gostujućim, na spektaklu za nezaborav, kao i članovima rukovodstva Smedereva, sa kojima smo se rastali uz stisak ruku. Neka se Šašić stidi, ako uopšte zna za reč – sramota – pun gorčine kaže Dragićević.