GOST ŽURNALA – Petar Puača: Da deca ne ostanu na ulici

Početkom devedesetih važio je za fudbalsko čudo od deteta. Uvek na pravom mestu, s osećajem za gol kakav je u mlađim selekcijama Crvene zvezde malo ko imao,  Petar Puača bio je talenat iz bajke. Kao najbolji omladinski strelac sanjao je najlepše snove i valjda zato danas pokušava da talentovane dečake iz svoje škole fudbala usmeri na pravi put. Ovih dana otišao je korak dalje:  formirao je klub koji će takmičenje početi od najniže – šeste lige , sastavljen od momaka koji su prošli njegovu fudbalsku školu. Zajedno sa direktorom novoformiranog kluba Davorom Todorovićem, Petra Puača gostovao je u Sportskom žurnalu i predočio planove verujući da će java postati lepa bar približno koliko su snovi…

- Moja škola fudbala postoji 18 godina i jedna je od najtrofejnijih u Srbiji. Sad smo je pretočili u fudbalski klub, imamo sve selekcije: seniore, prvi tim koji će se takmičiti u poslednjoj - šestoj ligi, Imamo omladince, kadete, pionire koji se takmiče u kvalitetnoj ligi Vojvodine zajedno sa Vojvodinom, Inđijom… od TSC do Spartaka, dobra je liga. U školi imamo decu od 4 do 12 godina.

Jasno je – klub će se zvati “Petar Puača”, ali je nejasno kako će finansijski izdržati velike izazove s obzirom na to da je fudbalska škola s istoimenim nazivom jedna od retkih – besplatnih za dečake koji žele da igraju fudbal.

Odgovor na ovo pitanje dao je direktor Davor Todorović, zadužen između ostalog i za finansije ovog amaterskog kluba?

- Grad Novi Sad ima 88 registrovanih škola fudbala i sve se bave decom do 14-15 godina. Pošto u Srbiji nemamo razvojnu ligu od 18 do 21, najviše nam se deca gube u tom periodu odrastanja, kad treba da pređu iz omladinske u seniorsku fudbalsku kategoriju. Neki nisu ni fizički ni psihički zreli da bi igrali seniorski fudbal, a roditelji i menadžeri, svašta im pričaju: “oni su sad Ronaldo, Mesi” itd. Pojavila se ogromna grupa 200 -300 momaka, koji imaju kvalitet, ali još uvek nisu dovoljno dobri da bi igrali u Vojvodini ili za TSC, na primer.

Upravo se zbog tih momaka i javila ideja o formiranju fudbalskog kluba:

- Škola “Petar Puača” ima jako talentovane momke: kadete, omladince koji su već sa Vojvodinom i sa TSC-om, Spartakom… igrali na turnirima, koji imaju taj pobednički mentalitet i zaista su kvalitetni.  Našli smo dva, tri iskusnija igrača, opet pričamo momcima koji imaju 20 godina  i dve, tri sezone seniorskog fudbala, da nose taj tim. Naša ideja je da imamo razvojni klub koji će se pre svega baviti mladim igračima koje ćemo kasnije da usmeravamo u neke druge klubove. Sastavili smo ekipu delom od igrača koji su iz tih novosadskih klubova, delom igrača iz omladinske škole Petra Puača i praktično 70 minuta smo odigrali egal utakmicu sa srpskoligašem, gde ljudi sa tribina nisu mogli ne da veruju da je to neka ekipa koja prvi put igra zajedno. Igrali smo protiv Bečeja koji je stabilni trećeligaš i bili egal, dali su nam dva gola iz prekida koje još nismo ni uvežbavali, pritom nam je glavni trener na moru…

Petar Puača veruje da će i ostale škole fudbala narednih godina krenuti njegovim stopama…

- Kad imaš 200-300 klinaca kao bazu u svojoj školi fudbala, svakako možeš da budeš konkurentan u nekim petim ili četvrtim ligama. Dosta pratim 4. vojvođansku ligu gde se jednostavno dovode igrači koji imaju 30-35, čak i 40 godina, plati se neki novac, onda oni nešto igraju, a tvoja deca tu ne mogu da igraju. Obezbediš neke bodove za opstanak, i onda u sledećoj polusezoni puštaš decu da igraju polunameštene utakmice. Tu opet gubiš decu. Jednostavno najbolje rešenje bi bilo uvođenje razvojne lige od 18. do 21, gde bi ti svi momci imali šansu da napreduju, da se razvijaju i da se polako spremaju za seniorski fudbal. Jer tu nam se veliki broj dece gubi. A potencijala je ogroman. Pričamo o 88 škola fudbala u Novom Sadu, to je preko 6.000 dečaka. Fudbalski savez grada Novog Sada ima registrovanih 6.000 igrača –dece.

Šta motiviše Petra Puaču da drži besplatnu školu fudbala i da posle svega oformi i fudbalski klub, pitanje je na koje odgovara kao odličan đak u školi:

-  Osvojili smo pregršt turnira sa svim selekcijama, u 2018. i 2020. godini igrali smo baraž za ulazak u ligu sa Novim Sadom. I izgubili smo, nismo ušli u ligu Srbije i malo sam se i razočarao, mada ne mogu ništa da kažem, bilo je sve pošteno… Poželeo sam da imam fudbalski klub. Nikada neću biti u Super ligi pored Zvezde i Partizana, ne govorim o tome. Ali, želim da doguramo makar do Srpske lige, treće lige. To mi je neki cilj. Žao mi je što mi deca odlaze sa 18-19 godina. Sada su mi na primer Toroman rezervni golman u Vojvodini,. Zukić je kapiten Vojvodine. To su deca koja su bila 7-8 godina kod mene. Uroš Kabić će sutra-prekosutra biti prodat u Bolonju To su sve deca koja su prošla kroz moju školu.

Nepopravljivi optimista Puača veruje da će sponzori prepoznati iskrenu fudbalsku nameru:

- Našli smo neke sponzore za početak, a Davor bi trebao da nađe u narednih deset dana generalnog, ne sponzora, nego partnera iz Austrije, koji bi uložio u petogodišnjem planu neku veću sumu novca. Imamo plan A, plan B, plan C, u zavisnosti kako budemo stajali. Svaki početak je težak ali, siguran sam da za šest meseci kad postavimo taj sistem, da će deca dolaziti kod nas svakako, jer bićemo im najbolje rešenje.

Puačina fudbalska škola obuhvata raspon starosti dečaka od 4 do 19 godina. S ponosom kaže da ima punu podršku legendi jugoslovenskog fudbala: Darka Pančeva, Dejana Savićevića, Predraga Mijatovića, Dejana Stankovića, Roberta Prosinečkog i da mu je svaki njihov savet i poziv dečacima da se bave fudbalom – zlata vredan.

- Oni su promotori kampa i ima ogromnu težinu kad pošalju poruku deci “šutni loptu, a ne život”, kad bez pogovora dođu da otvore ili zatvore kamp… Kada bih ja mogao da dovedem kamp Milana, da nije Dejana Savićevića, ili Reala bez Peđe? To su takve ljudske veličine, da bih mogao tri dana da pričam o njima. Nisam video u životu skromnije, a moćnije veličine – zaključio je Petar Puača.