GOST ŽURNALA - Prvi čovek Subotičana: Ako je Lester bio šampion, što ne bi Spartak u Evropu

Od oca je ostanulo sinu...

Pamtljiv stih iz epske poezije, s porodičnom simbolikom zasnovanom na negovanju tradicionalnih vrednosti, inspirisao je Dragana Simovića da rukovođenje Spartakom, dugogodišnjom mu svetinjom, prepusti nasledniku Nikoli neposredno po okončanju studija u Italiji, čvrsto verujući da će, bez obzira na svežinu krštenice, da ostane u pravim rukama.

Međutim...

Iz čuvara subotičkog brenda i prvog čoveka vojvođanskog fudbala pri opisu predsednika Golubova, nedavno u Žurnalovoj redakciji, progovori roditeljsko: „Završio je ekonomiju u Rimu, a osam sati priča sa Keržakovim...”

- Dobro, nije baš osam sati... – uz osmeh očeve „pola u šali” reči komentariše Nikola, na 12. spratu Politikine palate u društvu slavnog Rusa i, od ovog leta, trenera Spartaka. - Trenirao sam fudbal 11 godina, bio „golmančić” od šeste do sedamnaeste, poslednje dve planirao da prekinem, bilo mi žao – zbog društva i, generalno, bavljenja sportom. Nekoliko meseci po selidbi u Beograd „okačio” sam rukavice i okrenuo se obrazovanju – u glavnom gradu Srbije završio srednju školu, u Rimu diplomirao na američkom fakultetu. Posle razgovora sa ocem postao sam predsednik sa 22 godine!

Prihvatili ste, shodno i poziciji u timu, „na keca”?

- Ne, prvo sam se nećkao, bilo mi je rano! Otac mi je to predložio nekoliko meseci pre završetka studija, nisam očekivao, malo se i šokirao! Posle mesec, dva prelomio sam – prihvatam, bila mi je to dobra odluka.

Kako drugačije - fudbal vam je odmalena u krvi?

- Nisam stručan kao treneri i sportski direktori, ali... Amaterski fudbaler.

Ko je iz vaše generacije, u Spartaku i Radu, postao uspešan?

- Eto, Ćalasan, dobre igre u Spartaku lansirale su ga u Čavez, posle četiri i po godine u Portugaliji vratio se u Srbiju, u Čukarički.

Vi birate golmane, ne – sportski direktor?

- Golman mora da ima bar 194 centimetra, što se da videti: Dubljanić 200, Manojlović 197, Dulić 196, novajlija Vulić 202! Prosek - 198, visina je bitna stavka, najbolji čuvari mreže takve su građe: Kurtoa, Donaruma...

Razumete „kolege” kad pogreše?

- Naravno, otkad sam na čelu kluba mnogo mlađih golmana dobijalo je priliku, čak i tokom sezone. Prvo, Ostojić, sad u Radničkom iz Sremske Mitrovice, onda Dokić (2000. godište), pa Dubljanić i Dujmović (1999)... Generalno, kao klub želimo da „istrpimo” mlade, kao što golman pogreši i primimo gol - može i štoper. Sve je to proces, Spartak nema preveliki pritisak u smislu rezultata, po tom pitanju – drugačiji smo.

Još „koja” o ocu... Koliko vam znače Draganovi saveti?

- U početku bilo mi je potrebno mnogo očevih saveta i pomoći, kako je vreme odmicalo – postajao sam samostalniji, u poslednje dve godine – 99,9 odsto stvari radim sam.

Onih 0,1 rezervisani su, pretpostavljamo, za crvenu lampicu?

- Normalno je da pri krucijalnoj odluci, najčešće u vezi visine transfera, razmenimo mišljenja.

Umeša li se Simović stariji... nekad?

- Ne!

Poznati otac, generalno, plus ili minus?

- Sve ima prednosti i mane, uvek će neko da prokomentariše da je deci poznatih roditelja mnogo lakše. Ima istine, s druge strane, zna da bude i teret - vršnjaci te gledaju: „Vidi ga ovaj, nema pojma, tu je zato...” Ne obazirem se, znam šta radim i koliko mogu. Dovoljno da mi je savest mirna, da sam zadovoljan... ili nisam, nekad, samim sobom. Znam da dajem sve od sebe, u tom smislu sam - okej.

Teško je biti na čelu kluba u Srbiji?

- Sigurno! Neko će da kaže: sponzor lige, kladionice, TV prava – da, imamo uvećane prihode, nekad su te cifre bile smešne i nema sumnje da su sad dostigle neki nivo, ali... Poskupelo je sve i svašta! Finansijski – nije lako, plate igrača nenormalno su skočile poslednje dve sezone. Superligaškim fudbalerima, čak i ako nisu „vau”, više se isplati igranje u Srbiji - ima klubova koji daju plate kakve „napolju” mogu samo da sanjaju. Opet, to je i pozitivno – liga nam je jača, nije slučajno što smo visoko na UEFA listi i imamo pet klubova u Evropi, dva u Ligi šampiona. Tačno, to je zasluga Crvene zvezde, dobro – i Partizana, ali siguran sam da TSC i Čukarički neće da se obrukaju i da će da pokažu kvalitet.

Potpredsednik Goran Drača otkri: Spartakov budžet je 2,2 miliona evra. Treba to „napuniti”?

- Moje prve godine u klubu budžet je bio 1,2 miliona, naredne 1,4, pa 1,7, sad... 2,2! Polovinu, ili nešto manje, imamo iz fiksnih priliva – od lige, Zajednice, TV prava, naslovnog i naših sponzora, grada... Ostatak moramo da obezbedimo kroz transfere, što, takođe, nije lako. Ovog leta dva smo realizovali: Srećković u Poljsku, Ado u Zvezdu... Imamo imidž u Evropi, ne zna za nas Real Madrid, ali klubovi srednjeg nivoa... imaju u glavi Spartak: u Subotici mogu da nađu perspektivnog. U poslednjih šest godina prodali smo 25 igrača!

Iz prve ruke: kako ste doveli Aleksandra Keržakova, najboljeg strelca u istoriji ruske reprezentacije, na sever Bačke?

- Prijatelji / agenti rekli su mi da Keržakov traži klub, u tom momentu bili smo u potrazi za šefom struke. Uspostavili smo kontakt: probaću, nemam šta da izgubim. Pričali smo pet-šest dana do detalja, pogledao je sedam naših utakmica, napravio analizu... Vizija nam se poklopila u velikom procentu, uspeli smo da se dogovorimo.

Keržakov je optimista: „Napašću sa Spartakom gornji dom”, šta vi kažete - - možete li i u Evropu?

- Spartak po svaku cenu mora da igra plej-of, kao klub po svemu to zaslužuje. Videh u Žurnalu tabelu od 2006: na kojoj smo četvrti / peti. Četrnaest sezona zaredom igramo Super ligu, jedino više u kontinuitetu imaju Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina. Po tradiciji, morali bismo da budemo u prvih osam, što se tiče Evrope – TSC i Čukarički plasmanom u grupne faze evropskih takmičenja dodatno su se i finansijski odlepili. E, sad, u fudbalu se nikad ne zna – ako je Lester osvojio Premijer ligu, što ne bi mogao Spartak da igra Evropu? Uspeo je to dve godine, iako to niko nije očekivao. Potajno se nadamo, izuzev toga... moramo i da se pojačamo.

Na dobrom ste putu?

- Kerkez, Mijić, Tanasijević, golman Vulić... Pa, Kolins, snažni Nigerijac (2004), za budućnost... Nameće se i Jocić (2006), došao iz Jagodine i nedavno bio na EP, ofanzivni vezni, baš dobar...

Još neko?

- Pojačaćemo se u veznom redu, doći će dva igrača, plus – bočni, pošto ćemo da igramo s trojicom pozadi... – otkrio je Nikola Simović, uverismo se – s prisutnom elokvencijom i neposrednošću, delić, u Subotici veruju, dobitnog mozaika sa Aleksandrom Keržakovim.