Nenad Stefanović, selektor zlatnih srpskih junoša, ponosan!
– Košarka se vratila kući. Nemam šta da kažem. Dominantno… Nijedna utakmica u egalu. Sve rešeno na vreme. Svaka čast momcima. Za mesec dana smo napravili koheziju, napravili smo 12 ratnika koji su spremni da poginu jedni za druge, da igraju odbranu, da uđeš da igraš odbranu pet minuta, da ne pipneš loptu i da izađeš srećan. To je donelo rezultat danas. Pogledajte statistiku, nismo najbolji u šutu za tri. Među gorima smo, veerovatno. Ali imamo u svakoj utakmici nekoga drugoga koji je iskočio. Timska igra je donela trofej.
I lično mu znači ovaj trofej.
– Sigurno najveći u dosadašnjem delu karijere. Ne postoji veća satisfakcija. Ja sam jedan od retkih koji i kada je postao trener, želja mi je bila da vodim reprezentaciju, a ne…
Kako je rekao, više se brinuo u polufinalu, nego u finalu.
– Sada nisam imao dilemu kakav će da bude ishod nakon otvaranja utakmice. Naš cilj je bio da pobedimo Francuze i Špance. Uz svo poštovanje, nećemo da se merimo sa drugima. Naravno, trebalo je pobediti sve te timove. Svi rade. Videli ste, Nemci su treći. Nekako se videlo u momcima da veruju da možemo da ih dobijemo. Iako su oni bili favoriti.
Publici se odmah posle utakmice zahvalilo na podršci, istakao da ovaj uspeh bez njih ne bi bio moguć.
– Iskreno, ovo mi nije bilo ni u najluđim snovima. Da će da bude puna hala, ovoliko dece. Ovi momci su kao Bitlsi… Nestvarno iskustvo za njih. Ponašanje publike, navijanje, sve je bilo fenomenalno. Za igrače uspomena za ceo život.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
