PENAL: Da li su kolači u Duljajevoj pekari besplatni?

Ponesen emocijama i ovacijama navijača posle pobede nad Vojvodinom, Igor Duljaj je posle novosadskog derbija izgovorio tri rečenice koje će ostati upamćene i svrstane pod vinjetu “ispeci pa reci”…

“Ja ću pozvati i zamoliti one koji su uzeli članske karte da ih vrate, da im se vrati novac i omogući besplatan ulaz, ili da bude nešto simbolično. Ništa nema cenu kao podrška. To je moja poruka ljudima, ali i navijačima da dođu u što većem broju”.

Tako je besedio Igor Duljaj na konferenciji za medije posle utakmice Vojvodina – Partizan...

Birajući između mogućnosti da postane „gospodar neizgovorenih, ili rob izgovorenih reči“ Duljaj se možda i nesvesno odlučio za drugu opciju iz arapske poslovice. Nesvesno, jer je u želji da „jeftino kupi“ simpatije navijača izabrao pogrešan način, zaboravljajući pritom da je direktni, verovatno i glavni krivac što Partizan umesto da igra večeras u Bragi kvalifikacije za Ligu šampiona, iščekuje odlazak u vreli Baku na prvu od četiri teške utakmice koliko ga deli do Lige konferencije... Katastrofalnim greškama prilikom sastavljanja tima i vođenja crno-belih, porazima u mečevima s direktnim rivalima, čak i od znatno slabijih protivnika, prokockao je proletos ne samo drugo mesto, nego i treće s kojeg bi se Partizan ovog leta upustio u borbu, bar za Ligu Evrope...

Da je razmišljao o onome šta izgovara, Igor Duljaj bi verovatno izračunao da samo 3.000 prodatih sezonskih ulaznica za južnu tribinu košta 30 miliona dinara, ili oko 213.000 evra. Onih 213.000 evra zbog kojih je recimo Dijabate pobegao iz Humske... Da kojim slučajem Partizan može da računa na još 3.000 prodatih sezonskih ulaznica za „Istok“, kasa crno-belih postala bi punija za još 33 miliona dinara, odnosno 280.000 evra. Pa još toliko za „Zapad“ i eto novca za kupovinu solidnog fudbalera za kojim Duljaj vapi, a ne „mačke u džaku“ spremne da utekne prvom prilikom kad joj se ukaže prilika... Ovo nije plod megalomanskih želja već realna slika stadiona Partizana sa samo 9.000 gledalaca na tribinama koji bodre voljeni klub, ali klub koji mora i da pobeđuje da bi neko poželeo da plati da bi ga gledao.

Nigde u svetu ništa ne može da se dobije za džabe. Sumnjamo u to da je Igor Duljaj u svojoj ili očevoj pekari - svejedno je, delio hleb i kolače besplatno zato što narod voli i želi peciva baš iz njegove pekare. Uostalom, ni fudbaleri Partizana, a ni Duljaj, nisu u Humskoj samo zbog ljubavi prema crno-belim bojama...

Mešajući sopstvenu ulogu s terena sa kompetencijama ostalih zaposlenih u Partizanu, Igor Duljaj je smetnuo sa uma analizu pogubljenosti njegovih fudbalera u poslednjim minutima oba poluvremena u Bačkoj Topoli kad je TSC u debeloj nadoknadi vremena dva puta stizao do izjednačenja! Ponesen emocijama zbog pobede u Novom Sadu, očas je zaboravio i konfuziju ispred Partizanovog gola posle vođstva kad se samo zahvaljujući nespretnosti fudbalera Vojvodine nije dogodilo isto što i u Bačkoj Topoli... O tome treba da razmišlja Igor Duljaj.

Jer, zamislite kad bi na primer direktor Partizanovog marketinga izjavio da bi crno-beli postali jači magnet za publiku kad bi ekipa igrala ofanzivnije - s jednim, a ne dva zadnja vezna fudbalera... Što je defakto činjenica... Ili još veća: da bi Partizan na sledećoj utakmici u Humskoj bodrilo 10.000 gledalaca, inače nezadovoljnih visinom cena ulaznica, da na kontu ima svih šest bodova sa dva vruća gostovanja, da je trener znao da privede derbi kraju u Bačkoj Topoli.

Dobar fudbal, a ne besplatne ulaznice moraju da budu lajt motiv za popunjavanje tribina. Ne moraju ni Duljaj, ni Kralj ni bilo ko treći iz fudbalskog kluba Partizan da lutaju u potrazi za potvrdom ove tvrdnje, košarkaški klub im je jako, jako blizu. Nijedna ulaznica u prošloj košarkaškoj sezoni nije bila besplatna, a tribine „Arene“ bile su pune. Ili, neuporedivo punije nego tribine stadiona u Humskoj 1.