Osvajanjem zlata na Olimpijskim igrama u Tokiju i povlačenjem dotadašnjih nociosa iz reprezentacije, stavljena je tačka na najuspešnije poglavlje u srpskom vaterpolu.
Krenulo se sa nekim novim licima, ciljevima i verovanjima da će jednog dana Filip Filipović, Duško Pjetlović, Andrija Prlainović i ostali dobiti naslednike.
Put je trnovit, često deluje nemoguć, naročito kada se na Evropskom prvenstvu takmičenje okonča na devetoj poziciji, ali što bi rekli poetičari „najtamnije je pred svitanje”. Srbija je na Svetsko prvenstvo u Fukuoki otišla kao autsajder, ekipa koja je na Svetskom kupu poražena od Rumunije, ali je u Japanu viđen sasvim drugi tim, reprezentacija koja odiše hemijom i spremna je da ide do kraja.
Kao predvodnik čete Uroša Stevanovića iskristalisao se Nikola Jakšić, koji je i formalno i praktično ispunjavao ulogu kapitena. Bek Srbije je često preuzimao odgovornost u kritičnim situaciama i nosio Delfine na leđima. Jakšić je u razgovoru za Sportski žurnal sumirao učešće Srbije na planetarnom šampionatu.
- Slegli su se utisci, ostaje neka gorčina što nismo uzeli medalju i što smo završili kao četvrti. Na kraju smo ipak prošli četvrtfinale, koje nam je predstavljalo mentalnu barijeru. Prolaskom u polufinale smo se opustili i mislili da će sve da ide lakše, a zapravo to je bio pravi test. Većini igrača ovo je tek prvi veliki turnir i neprocenjivo iskustvo. Stojim iza toga da smo najbolja reprezentacija na svetu, ma koliko nas neko potcenjivao i mislim da će to da se vidi već na sledećem takmičenju - rekao je Jakšić.
Osvrnuo se kapiten Delfina na loše izdanje Srbije na Svetskom kupu u Los Anđelesu, kao i na mentalnu pripremu ekipe.
- Svetski kup bih najradije zaboravio. Prvo smo u četvrtfinalu izgubili dobijenu utakmicu od Amerikanaca, a onda je došao i težak poraz od Rumunije. Shvatili smo da za nas nema opuštanja, bez obzira da li je protivnik Španija ili Južna Afrika. Došla je pobeda protiv Crne Gore, a na toj utakmici smo gubili 5:0. Posle toga smo na penale savladali i Italiju, naraslo nam je samopouzdanje. Međutim, i na tom polju ima još prostora za napredak i predstoji nam još dosta rada da bi se vratili na onaj stari nivo, pa da pokažemo koliko možemo - naveo je bek naše reprezentacije.
Za uzdizanje reprezentacije ključno je jedinstvo, a naš sagovronik ističe da je upravo to ono što pokreće vaterpoliste Srbije.
- Atmosfera u ekipi je bila odlična. Sve su to momci koji igraju zajedno ceo život, što u klubovima, što u selekcijama. Imamo samo jedan cilj, da pokažemo da je reprezentacija Srbije i dalje najbolja na svetu i da može da se bori za odličje, kako god to nekom izgledalo. Atmosfera i jedinstvo su stvarno na najvišem nivou, a sve će se podizati kad igra bude još bolja, pa ćemo u u januaru na Evropskom prvenstvu biti odlični. Ako je bilo onih koji su sumnjali zbog poraza od Rumunije ili Gruzije, onda je posle Fukuoke sasvim drugačije. Svi koji su mislili da smo ekipa koja nije za velika dela, onda im je sad jasno da jesmo. Moram da istaknem još jednom da nikako ne sme da bude opuštanja, jer kad se malo opustimo, upadamo u problem, jednostavno smo takvi. Posle Svetskog prvenstva došlo je do spoznaje nekih stvari, a mislim da je vreme da naučimo iz naših grešaka i budemo još bolji - zaključio je Jakšić.
BITI KAPITEN JE ČAST, A NE PRITISAK
Nikola Jakšić od ove reprezentativne sezone ima novu ulogu, a to je uslovno rečeno kapitenska traka koju mu je poverio Uroš Stevanović.
- Što se tiče uloge kapitena, to mi ne predstavlja pritisak, jer sam sa momcima sa kojima igram ceo život i ne osećam se kao da imam novu ulogu. Biti kapiten najbolje reprezentacije na svetu je čast i motiv da pokažemo šta smo i koliko vredimo.
U GLAVI SAMO MEDALjA
Nikola Jakšić je od starta zastupao tezu da je medalja nešto što je realno i dostižno, a kapiten Delfina nije menjao narativ ni u najtežim momentima.
- Apsolutno sam uveren da je ova ekipa pravljena za najviše domete, a to je osvajanje medalje na svim takmičenjima, iako to drugi ne misle. U reprezentaciji apsolutno ne postoji osoba koja nije mišljenja da Srbija može da osvoji medalju, što se i pokazalo u Fukuoki. Naravno, dosta je bilo padova prouzrokovanih neiskustvom i greškama, pa smo završili četvrti. Uveren sam da ćemo na Evropskom prvenstvu u Izraelu biti pravi i bolji nego u Japanu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
