Tata mi je rekao da ne udaram protivnike, nema potrebe da im razvalim facu... (VIDEO)

Džiu džicu, porodica Grejsi, borbe na Marakani, Amerikanci željni krvi... sve to preteča je UFC-a.

Elem, viševekovnu tradiciju istočnjačkih borilačkih veština teško je sažeti u nekoliko redaka, ali i UFC spektakle proistekle iz njih.

Današnje MMA „ludilo“ korene vuče od pre tri decenije i događaja pod nazivom UFC 1 - početak.

Davnog nam 12. novembra 1993. u Denveru, domu NBA šampiona Nagetsa i Nikole Jokića, održan je prvi turnir pred oko 8.000 „krvi željnih Amerikanaca“.

Danas je to sport, a tada je bio zamišnjen kao predstava za zapadnjačko/američko društvo, moglo bi se reći i legalizovana tuča svim “dozvoljenim” sredstvima, faktički bez pravila.

Osam predstavnika različitih borilačkih sportova/veština, sedam grmalja i Brazilac od 75 kilograma, Rojs Grejsi (26), potonji pobednik. Trebalo je da se sazna ko je najjači na svetu.

Porodica je živela u Riju, imali su akademije za džiu džicu (veština nastala na tradiciji japanskih samuraja), razvijali ga generacijama, tu veštinu bez koje se danas ne ulazi u MMA arenu.

Porodica Grejsi se u popularizaciji svoje veštine vodila geslom “ako nije na TV, onda i ne postoji”. Tako je i dobila ideju za UFC 1, prvi MMA turnir.

- Tada nije postojao MMA u današnjem obliku. Ljudi su znali samo za različite discipline. Zato smo odlučili da napravimo završni turnir koji će dati odgovor na pitanje koja je disciplina najbolja - izjavio je nekada davno Renco Grejsi. - Namerno smo napravili kružni kavez, nismo želeli da borcima damo mogućnost da rivala “zatvore” u ugao.

Mlađi, a ni stariji se sigurno toga ne sećaju, pa da podsetimo, Rojs je u četvrtfinalu pobedio boksera Arta Džimersona, u polufinalu MMA legendu, rvača Frenka Šamroka i u finalu Džerarda Gordoa, svetskog šampiona u savateu, koji je na otvaranju turnira za samo 26 sekundi izbio zube Tejloru Viliju.

Grejsi je sva tri rivala “ugušio” i postao bogatiji za 50.000 dolara.

- Tata mi je rekao da ne udaram protivnika, jer kada udaram, izlažem se tome da mi on vrati. Rekao mi je da sam dovoljno vešt da ga držim na podu i prisilim na predaju. Nema potrebe da mu razvalim facu - rekao je Grejsi nakon turnira.