Karadžić: Važno je, nema euforije

Poslednji put reprezentacija ove zemlje na velikim takmičenjima je bila prva - pod imenom SR Jugoslavija, činile su je Srbija i Crna Gora - još 2002. na Svetskom šampionatu u Indijanapolisu. Čovek koji je tada bio selektor državnog tima, Svetislav Pešić predvodiće Plave i na Mundobasketu koji u petak počinje u tri azijske zemlje, Filipinima, Indoneziji i Japanu. Sve ostalo s obzirom da je između 21 godina, logično – različito je.

Poprilična enigma je šta može da se očekuje od reprezentacije Srbije – nedostaju čak četvorica koji bi po rejtingu imala mesta u prvoj petorci, a jedan od njih je najbolji košarkaš sveta Nikola Jokić. I za zemlje sa većom bazom bio bi to hendikep.

Naravno, sva pažnja je usmerena na izabrani tim koji će reprezentovati Srbiju u Manili, po principu koga nema bez njega se mora i može. A nije ni prvi put da ćemo na velikim takmičenjima biti nekompletni...

Od trenutka kada se reprezentacija Srbije okupila na pripremama za Mundobasket došla je u žižu zanimanja barem poklonika košarke u našoj zemlji, to je sigurno uz individualna dostignuća Ivane Vulete i Novaka Đokovića sportska tema broj 1.

Direktni akteri poprilično su zakopčani, ali i ljudi koji su vezani za igru pod obručima se ustežu da iznose svoje mišljenje, čast izuzecima...

Stevan Karadžić, savetnik u Šopronu, koji je sa pokojnim Acom Petrovićem bio dvojac Pešićevih pomoćnika u Indijanapolisu prihvatio je poziv iz Žurnala. Uzgred Karadžić je bio asistent i Dušku Vujoševiću na Evropskom šampionatu u Švedskoj 2003. i Draganu Šakoti na Mundobasketu 2006. u Japanu. Bio je i selektor naše ženske reprezentacije, znači stručnjak je sa kredibilitetom.

- Posle dužeg vremena naš državni tim ide na veliko takmičenje bez pritiska javnosti koja je prošle godine videla miljenike na pobedničkom postolju evropskog prvenstva i kad je to izostalo usledilo je razočarenje. Igrači sad ne nose to breme favorita, proklamovani cilj je plasman na Olimpijske igre u Parizu 2024... a znam da su dobro pripremljeni i da je atmosfera dobra, tako da opušteno mogu da deluju iz drugog plana, što je uvek bolje.

Karadžić produžava misao:

- Ko je lani očekivao da će Španija trijumfovati na Evrobasketu? Malo ko. Prema tome Srbija može da bude jedno od najprijatnijih iznenađenja.

Vraća se Karadžić i na prošli Mundobasket:

- Te 2019. smo pričali samo o finalu, a izbacila nas je Argentina u četvrtfinalu, koju je naša javnost u tom duelu videla kao autsajdera. Važno je da sada te euforije nema.

Čovek koji je ostavio košarkaški trag najdublji kao igrač Crvene zvezde, potom i trener crveno-belih i Hemofarma iz najboljih dana, iznosi na čemu zasniva svoj optimizam.

- Nikola Milutinov je po meni najbolji centar Evrope, nije bio u fokusu javnosti s obzirom da je bio član CSKA, a o Bogdanu Bogdanoviću ne bi trebalo trošiti reči. Uz njih su i igrači sa višegodišnjim evroligaškim iskustvom, Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Vanja Marinković, pa i Filip Petrušev...Oni su imali uloge u timovima čiji su članovi.

Ne beži da iznese i mane...

- Koliko sam video problem je skok, ne može da učestvuje samo petica u borbi za odbijenu loptu, već i ostali moraju da zagrađuju i daju doprinos u borbi pod obručem.

A pozicija plejmejkera, samo je Stefan Jović klasični organizator igre? – prekinuli smo Karadžića.

- Trofeji su se osvajali i bez klasičnog plejmejkera. Uostalom, ta uloga se poprilično promenila u savremenoj košarci. Recimo, u Indijanapolisu kada smo trijumfovali na poziciji jedan su bili Marko Jarić i Miloš Vujanić, uskakao je po potrebi i svestrani Dejan Bodiroga. Jarić je bio najviše profilisan kao plejmejker, ali i on je u osnovi skorer, kao i Vujanić...

Karadžić se potom vratio u sadašnjost:

- Gudurić je dobar deo sezone igrao u Fenerbahčeu plejmejkera, Španci su sa Lorencom Braunom osvojili Evrobasket, a nije ni on klasični plejmejker na koga smo navikli. Svi mogu da budu dodavači, elem Jokić je sa pozicije pet kreirao igru Denvera, šampiona NBA lige. Međutim, da ne bih bio pogrešno shvaćen jako smo oslabljeni na tom mestu – odsutan je Micić, najbolji igrač Evrolige.

Završio je sa nekom vrstom poruke:

- Najvažnije je da igrači u sastavu budu zdravi, da se bore za svaku loptu i da se spremaju samo za svaku narednu utakmicu. Da ne idu više od toga. Da ne podlegnu emocijama kao prošle godine...kada su nas Italijani „ubili“ trojkama. Visok kvalitet imamo i to – zavidan. Sa izbalansiranim ulogama.