„Vojvodini mesto uz Zvezdu i Partizan”

Proteklo je mnogo vode Dunavom otkad je Lazar Rosić napustio Vojvodinu i otisnuo se u inostranstvo. Od jula 2016. godine, odnosno odlaska iz Novog Sada, igrao je za Bragu, Nasional i Moreirense, da bi prošle godine karijeru nastavio u Ujedinjenim Arapskim Emriratima, noseći dres Kor Fakana. Ovog leta ugovor mu je istekao, otvorila se mogućnost da ponovo zaduži opremu Novosađana i on je to oberučke prihvatio.

- Srećan sam zbog povratka u Novi Sad – priznao je 30-godišnji rođeni Kragujevčanin. – Uvek me je pratilo razmišljanje o povratku u Vojvodinu, jer je ona veliki klub i odgovara mi po svemu. U najboljim godinama sam, nabijen iskustvom i siguran sam da mogu da pomognem ekipi, ali i mlađim igračima, kako bi i oni jednog dana izašli na internacionalni put koji sam ja već prošao.

Vojvodina je, uprkos nešto slabijim rezultatima na početku sezone, napravila kombinaciju od iskusnih i mladih momaka iz sopstvene škole?

- Uvek je takav spoj dobar i zanimljiv, ali pod uslovom da mlađi hoće da čuju i slušaju nas starije. Samo u tom slučaju sve to dobija pravi smisao, jer ne mogu da se prave željeni rezultati samo s mladima. Vojvodina je poznata po tome što svake godine „izbaci” po tri ili četiri talentovana momka, koji mogu pravilno da se razvijaju uz dobrog trenera i nas iskusnije. Možemo da pomognemo nekim novim klincima, što je dobro i za klub, kao i za njih same.

Vašim dolaskom, Novosađani su dobili jak par srednjih bekova. Imate kvalitet, snagu i znanje. Koliko vam odgovara da igrate zajedno sa Đorđem Crnomarkovićem?

- Nas dvojica do sada nismo imali priliku da zajedno treniramo ili igramo. Radimo nekih desetak dana, sve je još na početku i, iz trenutne vizure, deluje mi to sasvim korektno. Za ono, međutim, čemu mi težimo, biće nam potrebno još malo vremena i uigranosti, jer Vojvodina nije bilo koji klub. Ona prosto mora da se vrati na mesto odmah uz Crvenu zvezdu i Partizan. Tamo je, međutim, niko neće vratiti, osim nas igrača, pa nam je zadatak da zaslužimo poštovanje rivala. Tačnije, da ponovo postanu svesni da igraju protiv ozbiljnog tima koji  uvek ide na pobedu. U tom slučaju, njima će zadatak da postane mnogo teži, a nama će stvari da postanu u velikoj meri lakše.

Nedavno se vaš bivši klub Braga sastala sa TSC-om u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a pred revanš susret je prenoćila u novosadskom hotelu „Šeraton“. Da li u njenom sastavu ima igrača s kojima ste zajedno igrali u popularnom „Kamenolomu“?

- Ima još nekolicina njih i, baš pred utakmicu u Bačkoj Topoli, posetio sam ih u hotelu. Iskoristio sam priliku da se pozdravim s njima, kao i sa  predsednikom kluba. Što se kvaliteta Brage tiče, sve ste videli i mogli da se uverite s kakvom je lakoćom po veličini četvrti portugalski klub izašao  na kraj sa vicešampionom Srbije. I dve godine pre toga igrala je s Crvenom zvezdom izjednačene susrete, što dodatno svedoči u prilog njenoj veličini i činjenici da konstantno napreduje.

Posle šest sezona provedenih u Portugaliji, pomalo je iznenađujući bio vaš odlazak u UAE?

- Pojavila mi se finansijska ponuda koju jednostavno nisam mogao da ignorišem. To se, uostalom, dešava i ovih dana, s tim što sam u takvoj situaciji bio godinu dana ranije. Kad čovek stigne u zrele godine, u smislu toga da ne može da igra u velikim klubovima i na nivou koji mu je za to potreban, trudi se da se finansijski obezbedi i u tome je čitava filozofija. Sada sam, evo, ponovo u Novom Sadu i posvećen sam mom novom-starom klubu, kako bi on stigao do mesta na kojem mu je po svemu i mesto, odnosno u sam vrh srpskog fudbala – zaključio je Lazar Rosić.