EKSKLUZIVNO - Terzić: Fudbal je biznis i to malo ljudi razume

Najavio je pre sedam godina da će stvoriti moćnu Crvenu zvezdu i klub iz Ljutice Bogdana 1 danas je moćniji nego ikad. U Srbiji neprikosnovena, u evropskim klupskim takmičenjima redovna, Zvezda je ovog leta već zasenila Zenit i Fenerbahče, a na beogradskom predstavljanju novog tima i trenera Baraka Bahara demonstracijom moći ponizila slavnu Fjorentinu, pretvarajući u stvarnost bajku koju je 2015. počeo da piše Zvezdan Terzić.

Gostujući u sredu redakciji Sportskog žurnala, prvi put od preuzimanja rukovođenja Crvenom zvezdom, Terzić je objasnio zbog čega je angažovao upravo Baraka Bahara za novog trenera i šta je predočio izraelskom stručnjaku prilikom prvog razgovora u Izraelu. U iščekivanju žreba grupa Lige šampiona, neskriveno je poručio da bi voleo da se već ove godine u Beogradu pojave Real ili Barselona, Mančester junajted, ali i da ga iskustvo opominje na oprez zbog euforije nastale odličnim igrama Crvene zvezde na startu sezone.

Pričao je Zvezdan Terzić i o finansijama, uvek tabu temi za mnoge sportske poslenike. Ne i za njega, jer brojkama barata bez zadrške…

Eliminacija Dinama iz Zagreba donela vam je još milion evra…

- Još 1.137.000 evra… Računamo da ćemo na kraju prihodovati između 28.000.000 i 30.000.000 evra. Jer, UEFA isplaćuje bonuse učesnicima u Ligi šampiona po tri osnova. Prvi osnov je 16.000.000 evra dobijaju svih 32 učesnika. Drugi osnov je koeficijent. Od 32. se kreće i on ima 1.137.000, pa 31 ima 2 puta po 1.137.000, treći- tri puta po 1.137.000. Crvena zvezda je danas između 6. i 8. mesta sa dna, znači 6 ili 7 množimo sa 1.137.000. Svaki klub koji ispadne, a potencijalni je učesnik, donosi Zvezdi još 1.137.000. Tako da smo sad na koeficijentu 7 puta 1.137.000, negde na 7.959.000, sa  startnih 16 miliona dolazimo do 24 . Treći osnov je “Market pul”, koji tek kad se napravi obračun u oktobru znaćemo koliko novca možemo da dobijemo. U masi novca kojeg UEFA napravi, koliko je šer teritorije s koje mi dolazimo, odnosno Srbije. Znači koliko država Srbija učestvovala u tom novcu, odnosno koliki je kupac TV prava od UEFA..

Pominjanje novca, odnosno Zvezdinih dugovanja, ne deluje kao prijatna tema za vas, da li ste i koliko taj minus povećali, smanjali, pominju se različite opcije: od 30, 50, 70 miliona, kolikije sada dug?

- Meni je to prijatna tema i drago mi je da se priča o tome. Kad smo preuzeli klub, bili smo osam godišnjih budžeta Crvene zvezde. Crvena zvezda je bila dužna osam svojih godišnjih budžeta. Danas je dug Crvene zvezde na pola svog budžeta. Nikada se ne sme gledati u nominalnom iznosu. Jer, nekada je za Zvezdu, recimo, osam miliona evra bila ogromna, ogromna cifra. Nama je danas osam miliona evra mnogo dostupniji iznos, jer Crvena zvezda danas generiše 54 miliona evra. Kad sam došao u klub Crvena zvezda je imala prihod od 8 miliona evra godišnje, danas imamo prihod 54 miliona evra. Ne može da se gleda dug u nominalnom iznosu, nego u odnosu na to kako si sposoban da praviš.

Koliko potrošite u toku godine?

- Sve. Sve. Kao i svaki klub na svetu. Ne postoji klub na svetu koji ne troši sve. Jer, narod mora da zna, mi nismo akcionarska društva pa da je cilj našeg postojanja da pravimo profit, odnosno dobit i da delimo našim akcionarima. Fudbalski klubovi postoje da bi pravili što bolje sportske rezultate. I sve što zaradimo mi ne trošimo, mi investiramo u što bolji sportski rezultat. Totenhem napravi 800 miliona, pa neće 600 miliona evra da potroši, a 200 da ostavi. Zašto da čuva? Nego će za 200 miliona da kupi još bolje igrače, Premijer ligu da osvoji. I da osvoji Ligu šampiona. Tako da svi klubovi na svetu, sve što zarade, sve potroše. Ne potroše, nego investiraju u još bolje igrače, zato što javnost, navijači, mediji to očekuju od njih. I uvek pravljenje što boljih sportskih rezultata je generator novih prihoda. Ako nemaš rezultate, ne možeš da generišeš prihode. Postoji tabela kako se dele prihodi od TV prava. Ako Čelsi igra loše, neće dobiti bonus od Lige šampiona. Znači, ne možeš da generišeš veliki novac ako nemaš rezultat. A rezultat možeš da imaš samo ako investiraš u dobre igrače. Crvena zvezda danas u strukturi svojih prihoda zarađuje 30 miliona od UEFA Lige šampiona. Mi taj prihod nemamo ako imamo loše igrače i ako ne dovodimo dobre.

Angažovanje previše dobrih igrača može da bude i kontraproduktivno jer ne mogu svi da igraju…

- Naravno, ali su dobri igrači preduslov pravljenja dobrog tima, a samo dobar tim može da pravi dobar rezultat. Ako ne budeš doveo dobre igrače, ne možeš da napraviš dobar tim, a ako nemaš dobar tim ne možeš da napraviš dobar rezultat. To su te karike u lancu, imaš igrače, tim, rezultat, prihod. To su četiri karike koje prave celinu. Jedno bez drugog ne možeš. Fudbal je jako specifičan biznis i to malo ljudi razume. Kad sam došao 2014. znao sam šta moram da radim, napisao sam na tabli veliku rečenicu: “najveći rizik je ne rizikovati”. Zvezda je mogla da platiti 10.000 evra mesečne plate maksimalno. Predložili su da bi se stabilizovao klub, da se smanji na 5.000. Stručnjaci koji su tada bili u Zvezdi… Pitao sam: “šta ćete sada, i šta to za godinu, dve, tri donosi”? Potrošićete tih 5.000 puta 30 ili 20 igrača i šta onda? Rekao sam, ne, nemojte trošiti 10.000. Dajte po 30.000 evra svakom igraču. Kažu: odakle? Ne znam, da nađemo, zadužite se. To je bila prekretnica kada sam napravio veliku Zvezdu. Rekao sam: ljudi, mi smo dužni 64 miliona evra, dajte da se zadužimo još 20 miliona, da budemo dužni 84, a za tih 20 miliona evra, da napravimo dobar tim, da dovedemo dobre igrače. Dobri igrači i dobar tim prave dobar rezultat, a dobar rezultat ti onda donosi godišnje 30 miliona evra od Lige šampiona. Ako ne budemo šampioni, Crvena zvezda će se ugasiti! Moramo da budemo šampioni, šampioni, šampioni iz godine u godinu da jačamo koeficijent. Koeficijent će ti doneti da imaš što lakši prolaz do Lige šampiona, da budeš u povlašćenom šeširu, da imaš što manje utakmice u kvalifikacijama i da dođeš do tog trenutka da igraš svake godine Ligu šampiona ili Ligu Evrope. Jer, samo su UEFA bonusi veliki prihod. Druga stvar, nam je posle UEFA najveći prihod od transfera igrača. Ako ne igraš Evropu i ne investiraš u mlade igrače, u omladinsku školu, u pravljenje igrača, ne možeš da imaš prihod od transfera. U proseku oko 12 miliona evra po našem finansijskom planu, moramo da imamo prihod od transfera.

Dovođenje dobrih kvalitetnih fudbalera iz inostranstva, pomalo guši ili bi moglo da uguši omladinsku školu?

- Mogao bih knjigu da napišem i predajem na Univerzitetu na tu temu. Samo klinci bez kvalitetnih stranaca ne mogu ništa. Tim mora da bude sastavljen od sedam-osam iskusnih igrača koji mogu da donesu kvalitet i dva-tri talentovana fudbalera koji mogu da imaju tržišnu vrednost. Samo klinci – ne mogu ništa.

Navijači verovatno veruju da Crvena zvezda u ovoj sezoni može da pobedi sve… Da li ste razgovarali sa trenerom na tu temu i  ima li Bahar obavezu da titulu osvoji sa određenim brojem trijumfa, možda i svim pobedama u šampionatu?

- Obaveza Baraka Bahara je da proba da pobedi sve protivnike. Obaveza Baraka Bahara i Crvene Zvezde je da postavljaju nove rekorde. Vi ste zaboravili koliko je Crvena zvezda srušila i postavila rekorda u ovih 9 godina. Mi smo prvi klub koji je osvajao preko 100 bodova, davao preko 100 golova, u bodovnoj razlici osvajao šampionsku titulu. Prvi put u istoriji Crvena zvezda je vezala četiri šampionske titule, pa pet šampionskih titula, pa 6 titula. Sad gazimo ka sedmoj uzastopnoj tituli. To su sve rekordi koje je neko postavljao. To su sve rekordi koji su postavljani od strane nekih trenera Crvene zvezde. Da li je to bio Grof Božović, Dejan Stanković, ali mnogi rekordi su postavljani. I normalno je sad da i Barak Bahar postavlja neke nove rekorde. To se očekuje od Crvene zvezde. Ne zaboravite da smo mi rušili evropske rekorde. Prvi put u istoriji evropskih takmičenja 2017. da je neki klub krenuo od prvog kruga takmičenja i ušao u grupnu fazu. To se prvi put desilo 2017. Obično od prvog kruga kreću autsajderi i ispadnu u prvom, kada su autsajderi u drugom ili trećem. Da neko prođe u četvrtu fazu, to se prvi put u istoriji UEFA desilo 2017. Pa onda 2018. se desilo prvi put u istoriji da neki klub krene kao potpuni autsajder od prvog kruga i uđe u Ligu šampiona. To je Crvena zvezda uradila. Zvezda iz godine u godinu postavlja nove rekorde, neke nove lestvice.

Znači, Barak Bahar ima gomilu izazova ispred sebe…

- I on je svestan velikih očekivanja i spreman je da odgovori tim izazovima. Veliki je intelektualac, pametan čovek, ozbiljan psiholog, timski radnik, zna on, ukapirao je šta je Crvena zvezda. I spreman je da se suoči sa svim tim izazovima koje nosi Crvena zvezda.

Postoji li neki teren u Srbiji gde vam je teško da igrate?

- Naša liga uopšte nije laka za igranje. Nama su svi protivnici laki kad dođu na Marakanu: širok teren, velik, hibridna trava… I dok nije bila hibridna, bila je ravna trava… Nama su najveći problem: dimenzije terena, ona školska dvorišta, seoska igrališta, kvalitet trave koji je, mogu da kažem, sramotan. I onda ovde ljudi kažu, a kako je to nekad bilo? Pusti kako je nekad bilo. To je bila svađa nekoliko godina unutar Bajerna iz Minhena da li trava treba da se šiša na 2,1 ili na 2,2? To je bila svađa unutar Bajerna. Jer je Gvardiola tražio da se šiša na 2,1, a onda sledeći trener je tražio na 2,2 milimetra. Bila je ozbiljna diskusija i svađa unutar Bajerna. To su detalji, jer zavisi kako i kojom brzinom lopta ide, kako odskače, kako igrače treniramo na jednim terenima a igramo na drugim. Nama su pomoćni tereni kao tepih, onda odemo da ne nabrajam klubove, a onda lopta skače, spora je…Tamo namerno ne šišaju  travu, puste…. Teren džombast, odskače lopta, ne može da se igra. Crvenoj Zvezdi nije problem protivnik. Zvezdi su problem loši teren, loša liga. Očekujemo od novog rukovodstva FSS Srbije jer ima mogućnost da povuče novac od UEFA, iz raznih razvojnih projekata, da se naprave svuda hibridni tereni za sve klubove Superlige. I da se klubovima zabrani da treniraju tu. Da se napravi javno preduzeće ili da FSS napravi preduzeće koje će da brine o tim terenima, na kojima će moći samo igranje utakmica.

Insistiralo se da svi stadioni imaju reflektore i da se igra u večernjim terminima zbog TV prava, sponzora, ali ne i da svi klubovi imaju normalne uslove za igranje?

- Da, potrošene su pare za reflektore. Svedoci smo da se najveće utakmice igraju u dnevnom terminu, u Engleskoj, Nemačkoj, svuda. Ali nema veze, napravili su se reflektori. Teren je osnovno sredstvo za rad. Osnovno sredstvo za svakog fudbalera. Da bi se odigrao dobar meč, mora biti dobar teren, dobra trava. I to se mora prioritetno uraditi. UEFA ima novac, mi smo razgovarali sa čelnicima UEFA. UEFA je spremna da odobri sredstva za projekte kao što je hibridni teren. Uz uslov da se čuva…

Kako ćete u nekim sredinama rešiti taj problem kad ni obične terene ne održavaju?

- To se sve reguliše kroz proces licenciranja klubova. I kaže se: ne može niko da igra Super ligu ako nema hibridni teren i ako nema grejače terena. Ima para, FSS će povući novac od UEFA, aplicirajte ovde, novac će vam biti obezbeđen. Klubovi nemaju ništa s tim terenima. Samo će koristiti to na utakmicama. I nema tu treninga. Realno, kako nije realno? Obavili smo već razgovore sa Zoranom Lakovićem na tu temu. I to je Grčka uradila. Grčka je svuda uradile hibridne terene, grejače, sve što je potrebno i najmodernije. Napravili su preduzeće od strane FS  koje brine o održavanju i nema tu treninga. Samo utakmice se igraju.