Nikolić: Imamo tim za medalju!

Od Olimpijskih igara u Atlanti 1996. Miroslav Nikolić je, kao najbliži asistent Željka Obradovića i Aleksandra Đorđevića, bio akter u osvajanju sedam od deset odličja reprezentacija Jugoslavije i Srbije. Pride je dodao svetsko zlato sa juniorima u Novom Sadu 2007. i evropsko zlato sa mladima godinu dana ranije.

Uporedo, u klubovima je stvorio nekolicinu važnih šrafova reprezentacije, jedan od njih je i Stefan Jović, jedini klasični plejmejker u Pešićevom sastavu. U predvečerje duela naše reprezentacije sa Kinom, koji predvodi Aleksandar Đorđević pozvali smo čuvenog Mutu i upitali „može li Saša da nas neprijatno iznenadi”?

- Gledali smo ih, nemaju oni kvalitet, majstore. Mi smo najbolja ekipa u tom delu. Bolji smo i od Italijana, ne treba nam bolji dokaz od toga da smo vodili 20 razlike. Mi smo jedna od boljih reprezentacija na prvenstvu! Verujem da možemo do medalje! - iskren je, kao i uvek Nikolić.

U tome što smo bez Jokića, Micića, Kalinića... ne vidi razlog da smanjujemo ambicije.

- Pa i drugim reprezentacijama su otkazivali igrači, svi imaju taj problem, kao i mi. A mi imamo igrače koji žele da se dokažu i odrade svoje zadatke. Zato sam veliki optimista.

Argumente svog uverenja nije prestao da niže:

- Da su oni tu, neko bi morao da otpadne. Ko, pitam vas. Dobrić, koji je sjajan? Ili Gudurić sa svim svojim kvalitetima. Imamo mnogo kvalitetnih bekova, koji su neophodni. Pravi reprezentativci. Krivo mi je što Smajilagić nije mogao da trenira, jer on je ratnik. Kao i Nikola Jović. A imamo i Petruševa, naravno Milutinova. Igrače koji su ranije bili tu na pripremama ili sa malom minutažom, čekajući da prezumu bitne uloge i sada su gladni. Situacija se potpuno iskristalizovala i nema priče više o bilo kome ko nije tu. Znamo da je Bogdanović šef, primio je kapitensku traku sa velikom odgovornošću. Ekipa se zbog nedolaska igrača o kojima smo pričali, skupila i rezultat toga mora da bude dobar.

Iskusni stručnjak je direktan je svedok da ni 1997. i 1998. godine, pa i od 2014. do 2019. nismo nikad bili kompletni. I kaže da se nikad u tome nije tražilo opravdanje.

- Nikad. Nema toga. Jer, ako si prihvatio da vodiš, onda radiš i ne kukaš. Ako tražiš u tome opravdanje, onda nemoj ni da vodiš. Znači, ova ekipa je fenomenalna, kao i one koje smo mi imali.

Za Nikolića se uvek vezivalo da je kreator sjajne atmosfere u ekipi. On je „krivac” za šuteve sa polovine terena u kojima se nadmetao sa igračima, koje smo videli i sada na snimcima iz Šenzena.

- Svi kažu da ja kao pravim atmosferu. A sve što oni oni pričaju igračima na dugim sastancima, rešim za 20 minuta. Uprostim sve, nema potrebe da izmišljam toplu vodu, jer igrači koji dolaze u reprezentaciju, znaju da igraju košarku, najbolji su i ne treba im mnogo crtati. Znaju sve, selektirani su godinama, imaju iskustvo, imaju sve. Samo treba ih okupiti i praviti dobru atmosferu, da ne budu pod nabojem i pritiskom. Najbolji primer za to je, recimo, Jokić za kog ste krivi i vi mediji sa dodatnim pritiskom i teranjem da igra. Ta atmosfera „moranja” dovede do toga da na kraju mentalno ne može da podnese pritisak. Ne treba ljude terati na silu da igraju, za reprezentaciju se uvek dobrovoljno igralo. I to je još jedan razlog što ističem da sad imamo odličnu ekipu. Baš bih voleo da mi neko objasni šta joj fali? Oni sposobni da igraju jedan na jedan, sposobni su reše sve situacije. U svemu tome treba samo da imaš sreće da im budeš trener.

Nikolić je otvoren i po pitanju kolega. Smatra da smo se posle Đorđevićeve ere u reprezentaciji vratili korak unazad.

- Sa Kokoškovom nismo uspeli da se plasiramo na Olimpijske igre. I ne može da se kaže, nema veze. Jer, mi smo košarkaška nacija, unosimo emocije, nerviramo se zbog košarke. I ova priča oko stranca u reprezentaciji je bezvezna. Pa imamo toliko talenata, a i umesto koga bi taj igrao? Umesto Jokića ili možda sutra Topića? A kad stranca platiš, onda treba da platiš sve igrače! Mislim treba da se vratimo na postavke kad smo Željko i ja bili u stručnom štabu, a Čović predsednik. Volontirali smo, a za prvo mesto smo imali premije 300.000 maraka, za drugo 200 hiljada, treće 100 hiljada. I ne samo da smo ih delili sa igračima, već i davali u humanitarne svrhe. Da ne treneri budu plaćeni, a kad se neko od igrača ne javi priča kako nije patriota.

Razgovor je zaključio ponovivši:

- Neću da slušam priče da nemamo dobru reprezentaciju, jer to nije tačno. Naprotiv, od ovog tima očekujem jednu od medalja!