Tanjević: Srbija sa Jokićem ne bi bolje igrala

Bogdan Tanjević je jedan od najvećih živih stručnih autoriteta kada je košarka Starog kontinenta u pitanju, možda i najstariji, selektor čak četiri državna tima, sa tri je osvajao medalje na velikim takmičenjima – sa SFRJ srebro na Evropskom prvenstvu 1981. u Pragu, sa Italijom zlato na EP u Francuskoj 1999. i sa Turskom srebro na Mundobasketu 2010. Klupski šampion Evrope bio je sa Bosnom 1979, šampion i osvajač Kupa u Jugoslaviji (Bosna i Budućnost), Italiji (Milano) i Turskoj (Fenerbahče).

Po obrazovanju profesor svetske književnosti, po vokaciji doktor košarke. I ima li boljeg sagovornika od ovog vitalnog 76-godišnjaka - građanina sveta čija adresa je od osamdesetih godina prošlog veka u Trstu - na temu završnice Mundobasketa u Manili. Naravno, pod lupom su reprezentacije Srbije i Kanade, koje će se boriti za mesto u finalu, ali i Svetislav Pešić, naš selektor koga je za igračkih dana Tanjević trenirao u Sarajevu.

Kako će se dalje razvijati situacija? – neutralnim pitanjem započeli smo razgovor.

- Jako lako, u Italiji bi rekli kao pucati po hitnoj pomoći.

Kako Vam izgleda izabrani tim Srbije?

- Igra izuzetno, ostvaren je izvanredan rezultat samim plasmanom na Olimpijske igre. Ne sećam se da sam ikada od 2007. kada je Srbija postala samostalna država gledao reprezentaciju da bolje igra. Pobeđena je Litvanija koja je možda bila i najpripremljenija ekipa na Mundobasketu, igrala je sjajno, bila je bez poraza. A razbijena je, zaista najboljom izvedbom Srbije. Svetislav Pešić ima ogromno znanje, strašno je pripremio ekipu.

A Kanada?

- Boga mi ne znam da li je Amerika bolja od Kanade. Uopšte nisam siguran. Đordi Fernandez, selektor Kanade, Španac, jedan od najboljih njihovih trenera, imaju ih i za izvoz očito, odlično je pripremio tim, igraju visokokvalitetno, drže formu, isijavaju neviđenu energiju. Najbolji igrači su im u NBA, protagonisti su. Zaista ne znam da li su slabiji od SAD.

Kanada u košarkaškom smislu nije bila mnogo poznata u Srbiji…

- Zato što njihovi najtalentovaniji igrači odlaze da studiraju i igraju u SAD. Po svemu to je američka škola, nema razlike ni specifičnosti. Sećam se nastupa Kanade na Olimpijskim igrama u Sidneju, kada ju je predvodio omaleni Stiv Neš. Vukao je čitav tim dok je imao snage… Francuska je ako se ne varam preko njih došla do srebra, kasnijih selekcija se ne sećam, ali ova je najbolja koju sam video. Igraju i ponašaju se kao evropski timovi.

Kako igrati protiv Kanade?

- Isto kao protiv Litvanije. Pešić je sjajno postavio igru, ne bi Srbija igrala bolje ni da su tu Nikola Jokić i Vasilije Micić. Bila bi jača sigurno, ali bolju košarku ne bi demonstrirala. Ovi momci zajedno dišu sve vreme. Nikada nisam voleo igrače sa posebnim statusom?

A Mirza Delibašić?

- Ma ni Mirza… Govorio sam kasnije igračima u klubovima tokom karijere da moji igrači u Bosni su jeli do pola meseca dok su im trajale stipendije, a posle su možda bili i gladni. Uvek me sećanje na moju raju razneži, ti divni momci su igrali za bombone. Ma ja sam se pred Mundobasket u Japanu 2006, odrekao NBA igrača, Hidajeta Turkoglua i Memeta Okura. Hteli su da dođu na pripreme 15 dana kasnije, mogao sam da ih pripremim za 30 dana, ali sam im rekao niste potrebni pod tim uslovima. Niko mi nije zamerio zbog toga, ni predsednik Federacije Turske, ni novinari, ni tamošnja javnost. Niko mi reč nije rekao…Ako svi idemo iza kuće, onda svi idemo, a ne neko će u engleski toalet.

Pešić je bio Vaš igrač, ima li sličnosti u Vašem radu?

- Radimo slično, rezonujemo da ne kažem isto, takav nam je i način vođenja, hvatam sebe kako bih se i ja poneo tako u određenim situacijama.

Ko Vam se dopada od igrača?

- Bogdan Bogdanović je otvorio Litvance kao konzervu, potom ih je izbušio. Odigrao je liderski. Stefan Jović ih je najbolje kažnjavao, kada su ga namerno ostavljali samog. Filip Petrušev je odličan, za Nikolu Milutinova se zna, Aleksa Avramović ima neviđenu energiju…

Da li je psihološka priprema za utakmice koje donose i medalju i najvažnija?

- Nema specijalne psihološke pripreme, to se preteruje, igrači ne smeju da se previše opterete. Igrati kao i do sada, po principima koje smo videli, agresivna odbrana, visok intenzitet, skok…Recimo, kao protiv Litvanije, ili barem 90 odsto ponoviti viđeno protiv nje. To neće biti lako, ali možda bude dovoljno. Ma Srbija je sve utakmice osim 10 minuta protiv Italije igrala izvanredno. Bolju i kvalitetniju igru odavno nisam video.