Iz Australije do dresa Srbije - Igraj kao Tajla

Život često napiše priču za film. Tajli-Džej Vlajnić film je napisao životni scenario. Zahvaljujući „sedmoj umetnosti“ dobila je život o kakvom je sanjala.

Kao u svakoj dobroj priči, početak nije nagoveštavao ono što će se kasnije dešavati. Lopta nije bila igračka koju je prvo dobila, ali ju je oduvek najviše želela.

- Mama je uvek želela da budem njena princeza. Vodila me je na balet, oblačila u najlepše haljine, slala me na ples... A ja kad bih videla loptu odmah bih za njom potrčala. Na raspustima koje sam provodila kod dede i babe na obodu Kikinde po ceo dan sam sa dečacima trčala za loptom. Kući sam se vraćala kad bi pao mrak. Mama mi je govorila da mi nikada neće dozvoliti da igram fudbal, a ja sam se nadala da će se predomisliti - seća se reprezentativka Srbije i fudbalerka Vestern junajteda.

U aprilu 2002. u bioskope je stigao film „Igraj kao Bekam“. Devojčice su punile sale širom sveta da gledaju film u kome se pojavljuje slavni Englez, pa je na kraju zaradio 15 puta više novca nego što je koštalo snimanje.

Vlajnićeva film nije gledala u bioskopu. Priču o Džes čiji roditelji ne dele njenu ljubav prema fudbalu gledala je jedno veče kod kuće sa majkom.

- Usred filma majka je rekla „kakvi su to roditelji koji ne daju detetu da igra fudbal“. Stala sam ispred nje, raširila ruke i rekla „Hej, a ja! Pa ja sam to dete!“. Pobuna je uspela. Majka mi je rekla da mogu da treniram fudbal. Ujutro sam otišla u najbliži fudbalski klub. Nije bilo teško da ga nađem klub. Ima ih mnogo u Australiji. Primili su me iako sam relativno kasno počela. 

Dogodilo se ono čemu se nadala.

- Fudbal mi je dao sve što sam želela. Obišla sam svet, videla najlepše gradove sveta, upoznala mnogo divnih ljudi, putovala tamo gde mi nikad ne bi palo na pamet... Igrala sam u Francuskoj i Americi. Zahvaljujući fudbalu dobila sam život kakav ne bih mogla da imam da sam radila nešto drugo. 

Samo zbog jednog žali.

- Trebalo je ranije da sa mamom gledam film - kaže uz glasan smeh.

Za ljubav prema fudbalu kaže da je genetskog porekla.

- Otac je bio golman. Igrao je u malim, lokalnim klubovima, a karijeru je završio pre nego što sam ja postala svesna svog postojanja i nikad ga nisam gledala na terenu. Otac me nikada nije nagovarao da igram fudbal, ali očigledno da sam povukla neki gen zbog koga su mi kopačke udobnije od lakovanih cipelica.

Fudbal žena u Australiji je veoma dobro razvijen. Koliko je ispred Srbije viđeno je na ovogodišnjem Prvenstvu sveta koje su zajedno organizovali Australija i Novi Zeland. Vlajnićevoj je trebalo samo da uđe „u sistem“, da postane član fudbalske organizacije, dalje je put za napredovanje bio širok.

- Verujem da mi je pomoglo to što mogu da igram na više pozicija, mada lično najviše volim da sa na krilu. Volim da vidim aut-liniju, izgubim se kad uđem u sredinu terena. U klubovima uglavnom igram levo ili desno krilo, dok sam u reprezentaciji često levi bek. Nije mi važno šta trener traži, samo neka me pošalje na teren. Mogu i mnogo da trčim. Jednom su me u reprezentaciji upozorili da mi je puls „otišao u crveno“ i tražili da usporim. Začudila sam se šta traže, jer na tom nivou igramo utakmice i nisam bila umorna.

Upornost i ljubav prema igri doneli su trofeje. Sa Melburn sitijem je osvojila četiri titule šampiona Australije. Očekivali su je u društvu Matildi, ali poziv za reprezentaciju Australije nije dobila.

- Ne tvrdim, ali reći ću ono što mislim. Da je pre nekoliko godina selektor Australije bio sadašnji, Toni Gustavson, verovatno bih igrala za zemlju u kojoj sam rođena. Prethodni selektor Alen Stajčić imao je grupu svojih igračica među kojima meni nije bilo mesto. Kad je Gustavson došao u Australiju ja sam već bila reprezentativka Srbije.

Skretnica za promenu reprezentativnog smera Tajle-Džej Vlajnić je pokrenuta doslovce s drugog kraja sveta. Iz Norveške. Milica Mijatović je u leto 2019. odradila ugovor sa Arne-Bjernarom. U potrazi za novim klubom dalje nije mogla da ode. Stigla je u Melburn siti.

- Jednog jutra, dok sam pila kafu u klupskom restoranu, kondicioni trener mi je prišao i pitao me da li govorim srpski. Odgovorila sam da govorim, a on je rekao „odlično, došla nam je jedna Srpkinja“. Tako sam se upoznala sa Milicom i postale smo najbliže prijateljice.

Mijatovićeva, trenutno fudbalerka Fjorentine, brzo je u FS Srbije poslala vest da je u Melburnu pronašla pojačanje za reprezentaciju. Poslušali su je, a poslušala ju je i Vlajnićeva.

- Nije joj trebalo dugo da me nagovara, mada Milica ume da bude veoma ubedljiva. Lako sam prihvatila. Srećna sam zbog toga.

Kaže da je imala tremu pred dolazak na prvo okupljanje.

- Malo sam se plašila, jer ne govorim srpski najbolje. Nije bilo razloga za strah. Devojke su mi odmah objasnile da odlično govorim. Naravno, odlično za nekog ko je skoro ceo život proveo u Australiji.

Brzo se uverila da je prihvatanjem poziva da igra za Srbiju donela dobru odluku.

- U Srbiji sam zatekla divnu grupu devojaka i veoma talentovanu. Mislim da sam ja najviše patila što nismo uspele da se plasiramo na svetsko prvenstvo, jer je igrano u Australiji, ali i to je deo fudbala. Nadam se da ćemo igrati na Prvenstvu Evrope 2025. To bi bio vrhunac moje karijere.

Za ostvarenje snova neophodno je dobro odigrati u Ligi nacija i kroz komplikovan sistem kvalifikacija stići do turnira u Švajcarskoj.

- Sve verujemo da ćemo uspeti da se plasiramo na evropsko prvenstvo. Trenutak je idealan. Imamo igračice koje igraju u najjačim evropskim ligama, iskusne su i veoma kvalitetne, a stižu i mlađe. Napravili smo dobru kombinaciju iskustva i mladosti, imamo odličnu hemiju i sve to bi trebalo da donese dobre rezultate. Na poslednjem okupljanju smo razgovarale i napravile plan kako da prođemo do Prvenstva Evrope. U završnici kvalifikacija za svetsko prvenstvo smo „izgorele“, imale smo dosta povređenih igračica. Sada smo pametnije i znamo kako da rasporedimo snagu. Ako uradimo kako planiramo, za dve godine letovaćemo u Švajcarskoj - uverena je Tajla-Džej Vlajnić.