Đorđe, budi kao Van der Sar

Ima li lepše stvari za učitelja golmana od vesti da mu je učenik potpisao za Čelzi?

Slobodanu Šaranovu, 34-godišnjem vlasniku najviše UEFA licence i već deceniju i po priznatom treneru, puno je srce zbog uspeha Đorđa Petrovića!

- Đorđe je sredinom 2014. iz Kostolca došao kod nas – u golmansku B1 akademiju. Hteo je u Beogradu da upiše školu i radi sa mnom. Prethodno, bio je u Presingu, posle nekoliko meseci postao član Čukaričkog – jezdi „kočijom sećanja” mlađi brat iz čuvene vršačke, golmanske loze Šaranov.

Da li se naslućivalo da će da postane vrhunski čuvar mreže?

- U startu se videlo da je talentovan, ali niko nije mogao da pretpostavi da će da dođe do ovog nivoa. Naravno, trenirali smo kao da ga pripremamo za sazvežđe, konstantno radeći i na psihološkoj pripremi.

Iz prve ruke, veliki radnik?

- Vežbali smo na Adi Ciganliji i u balonu „Koin” na Novom Beogradu. Po četiri treninga dnevno - dva u klubu, dva kod nas, u devet i 15. Nije propuštao nijedan, od ponedeljka do petka. Razmišljao je samo o treningu i nedostacima.

Na čemu je bio akcenat?

- Hteli smo da, s obzirom na visinu, ubrzamo noge, radili mnogo na koordinaciji. Usavršavali smo golmansku tehniku i posle nekog perioda – centaršut. Plus: „jedan na jedan”, kako je odrastao – video se napredak u svim segmentima.

Upijao je i – primenjivao?

- Sa Đorđem smo prve godine u akademiji radili: Aleksandar Sarić, Stefan Kovačević i ja. Posle toga, najviše vremena proveo je sa mnom. U B1 bio je do potpisivanja profi ugovora s Čukaričkim – 2019.

Ko ga je trenirao na Banovom brdu?

- Jedno vreme Miljan Vesić, po ulasku u prvi tim – Oliver Kovačević.

Pamtite li anegdote?

- Pozitivan, redovan i na kampovima: u SC Stara Pazova, na Ubu... Otac ga je, po Bufonu, zvao Điđi, mi – Donaruma, podseća konstitucijom.

Bilo je trenutaka kad nije sve izgledalo ružičasto?

- U omladincima Čukaričkog bio je rezerva. Tad je najviše dolazio kod nas, uvek sam bio s njim, u lepim i ružnim trenucima.

Odlazak u SAD - pogodak?

- Fantastičan potez, iako je imao još ponuda. „Legla” mu je liga, bio je dominantan, sjajno branio jedanaesterce. Uvek smo na Adi, po završetku treninga, imali takmičenje u penalima.

Javnost je u prvi mah bila sumnjičava da ga želi Čelzi?

- Notingem forest dao je konkretnu ponudu od osam miliona – Nju Ingland odbio. Čelzi? Nije mogao.

Znajući ga – ne planira da se zaustavi?

- Potpisao je na sedam plus jednu godinu. Ne misli da je napravio „ne znam šta”. Prvi korak – da bude prvi golman. Dobro je što nema konkurenciju u vidu De Hee, Kurtoe... Sančez je, takođe, mlad, sve se lepo izdešavalo, sreća te prati kad si radnik. Đorđe se nije uzdigao: „Otišao sam u Čelzi”. Često se čujemo, zove me i dalje: „Šefe”. Rečju - momčina! Skoro se oženio, pred put u Ameriku...

Šta može da se očekuje na Stamford bridžu?

- Što bi rekao i Bred Fridel: kad stane na gol – ustaliće se. Poenta: da se navikne na brz fudbal. Trebaće mu mesec, dva... Dobra stvar: stabilan, svestan situacije i da ide uzlaznom putanjom. Mentalno je zreo za svoje godine, otišao u SAD sa 21. Voleo sam da ga poredim sa Van der Sarom, po meni – najboljim golmanom ikada. To sam mu i rekao: moraš da namestiš glavu kao Holanđanin i do 40 godine budeš najbolji. Ne razmišlja uopšte o novcu, samo da se izbori za broj 1.

Vidite li ga u dogledno vreme i na golu reprezentacije Srbije?

- Vanja Milinković Savić, inače – godinu i po u omladinskoj reprezentaciji sa mnom kad je selektor bio Ivan Tomić, ima dobar momenat, ali ako se Đorđe izbori u Čelziju, onda...