Bilo je velikih dana u dugoj istoriji novopazarskog fudbala o kojima se i danas s ponosom priča. Još su u jasnom sećanju slike nekih masovnih euforija, poput one iz 2011. kad je Novi Pazar konačno postao superligaš ili posle prvih pobeda nad Crvenom zvezdom i Partizanom.
Bili su to dani sreće, ali ni izbliza takve kakva je mogla sinoć da se vidi na licima onih koji su došli da pozdrave najveće fudbalsko ime koje je ovaj grad ikada imao.
Adem Ljajić je u četvrtak u kasnim večernjim satima, dve nedelje pre nego će proslaviti 32. rođendan, potpisao prvi ugovor sa Novim Pazarom. Od tog trenutka klub nije više isti i ne može da bude s virtuozom koji je baš odavde krenuo da osvaja fudbalsku Evropu.
Na ispunjenoj zapadnoj tribini stadiona sjajan kolorit, praćen pesmom o Novom Pazaru, aplauzi, skandiranje klubu i visoko podignuti telefoni da slučajno ne bi promakao neki kadar istorijskog događaja.
- Kad je zvanični spiker najavio izlazak igrača prolomio se snažan i dugotrajan aplauz uz navijačku pesmu „Pazare jedini, najbolji, nikad nećeš biti sam, mi smo tvoji sinovi...
A onda se pojavio on - Adem Ljajić sa visoko podignutom rukom i uz neviđen vatromet i huk sa tribina: „Ti si ponos naše čaršije” - prolamalo se iz hiljada grla.
- Hvala vam na ovako prelepom dočeku - bile su prve reči asa koji će u Pazaru nositi dres s brojem 88. Boga mi, nije lako sada pričati. Nadao sam se i sanjao da će doći ovaj dan. Bilo je i vreme da se vratim. Sad je ostalo da svi zajedno napravimo nešto za ovaj grad - reče obraćajući se navijačima s terena držeći mikrofon u ruci velemajstor Adem Ljajić.
Spektakl je završen novim vatrometom koji su igrači zajedno sa Ljajićem ispratili, ne krijući oduševljenje onim što vide.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
