Čarobnjak veruje u ljubav

Ova priča je kao pesma. Veruj u ljubav, jer ljubav je sve. Pročitaćete i zašto.

Nikola Marković, 41-godišnji rođeni Kragujevčanin je uz Sarajliju Predraga Krunića, jedini srpski trener u Bundesligi. Od decembra 2022. šef je struke popularnih Čarobnjaka, Merlinsa, iz grada Krajlshajma sa 35.000 žitelja u saveznoj državi Baden Virtemberg. Uspeo je prošle sezone da izbori opstanak i poslodavci su mu produžili ugovor na još dve godine. Cilj je opet isti, opstati u najelitnijem rangu nemačke košarke, u zemlji novih svetskih šampiona.

- Pobedio sam Bon, odolevao Albi i Bajernu, ali za ovdašnje prilike imamo skroman budžet, 4,5 miliona evra, to je zbog poreza oko dva. I sada smo ispod radara, a kada opstanemo svima to deluje senzacionalno. Odavde se kreće u potragu za afirmacijom, recimo Ti Džej Šorts je iz Krajlshajma prešao u Bon  – priča Marković koji prvi put u seniorskoj košarci deluje kao prvi trener.

Taj podatak govori koliko se dugo probijao. Vodila ga je ljubav prema „basketari“, od 2002. je trener, kada je vodio mlađe kategorije kluba Kolonac, u kojem je recimo počeo Andrija Milutinović...

- Zoran Cvetanović me uzeo za asistenta u Radničkom 2004, bio sam sa njim do 2008, kada su se Lajonsi sa Miroslavom Nikolićem preselili iz Vršca u Kragujevac. Čekao sam u dvorani Jezero da predam ključeve Miroslavu Nikoliću koga nisam poznavao. Pitao sam ga da li mogu da gledam trening. Upitao me ko sam ja, a kad sam rekao da sam trener uputio me na teren da radim sa ostalim kolegama. U narednih 11 godina bio sam Mutin pomoćnik. U Radničkom, Dinamiku, Partizanu, pa opet Dinamiku... Istovremeno sam bio asistent u mlađim reprezentativnim selekcijama i osvojio sam čak sedam medalja na velikim takmičenjima.

Onda je 2019. dobio ponudu iz Nemačke.

- Pozvao me pokojni  Ademolo Okuladža, preko našeg čoveka Milana Nikolića, da radim u njegovoj akademiji u Berlinu. Lepo je krenulo, ali je korona sve prekinula. Posle prinudne pauze prihvatio sam da budem trener mladog tima Lokomotive Kubanj, bili smo treći na Prvenstvu Rusije, ali sam onda od kolege Sebastijana Glajma pozvan da mu budem pomoćnik u Merlinsima i vodim juniorski tim. Prihvatio sam i kad Uprava nije bila zadovoljna rezultatima, izvršila je smenu na klupi...

Osim ljubavi prema košarci vodila ga je i ljubav prema jednoj Jeleni, odrasli su zajedno, nju je privlačila muzika. Već 20 godina je pevačica Nevernih beba. U međuvremenu je svom prezimenu dodala Marković. Pre četiri godine rodila se Nika.

- U finalu 3K dura na Trećem kanalu bila je sa Jelenom Tomašević. I ona je kao i Marija Šerifović iz Kragujevca. Tadašnja pevačica Nevernih beba je otišla u SAD i Milan Đurđević je pozvao Jelenu da je zameni.

Trenutno je porodica Marković kompletna u Kralshajmu. Kad krenu koncerti ići će u Srbiju. Nije to jedina zanimljivost iz života Nikole Markovića.

- Pomoćnik mi je Daniel Herbert, sin Gordona Herberta, selektora Nemačke. Kanađanina koji živi u Finskoj, u šumi. Daniel kaže njegovom ocu po načinu života bolje bi pristajalo ime Garden.

Naravno, interesantno je kako Marković vidi poduhvat Herberta starijeg?

- Pre samo dve godine Nemačka se mučila u kvalifikacijama, onda se Herbert zahvalio starijim igračima i napravio projekciju nove reprezentacije. Naravno, Denis Šruder je dobio ključeve nacionalnog tima, svako od igrača svoju jasnu ulogu, a po meni braća Vagner su ubrizgala tu čudesnu snagu.

Nove svetske šampione nije dočekao veliki broj ljudi...

- Košarka je u Nemačkoj tek četvrti sport, iza neprikosnovenih fudbala, rukometa i hokeja na ledu. Pitanje je da li će se nešto suštinski izmeniti, s tim da se ljudi iz košarke nadaju da će zlatna medalja privući veći broj sponzora. Recimo, BMV  je nakon Audija, glavni sponzor Bajerna.

Verujem da Vam je posle ovog razgovora jasno zašto treba verovati u ljubav. Jer ljubav je sve.