Kad smo po završetku seniorskog Prvenstva sveta u rvanju razgovarali sa Nenadom Lalovićem, predsednikom Svetske rvačke federacije (UVV), došli smo i do imena Georgija Tibilova, Rusa koji od početka godine brani boje reprezentacije Srbije. Osvojio je treće mesto na Evropskom prvenstvu, aprila u Zagrebu.
- Neverovatan je, odličan, ima šampionski mentalitet - kazao je Lalović.
A, pre Zagreba, kad smo u prisustvu Željka Trajkovića, čelnika Rvačkog saveza Srbije, upitali Tibilova šta očekuje na debiju za srpski tim, lakonski je odgovorio.
- U Zagrebu hoću da osvojim medalju, to je moj cilj!
Pet dana do početka Svetskog prvenstva u beogradskoj Areni nije se znalo da li će Tibilov da se bori u kategoriji do 60kg, koja je olimpijska, ili u 63.
- Nadao sam se da će ruski Olimpijski komitet proslediti dozvolu da se borim u olimpijskoj kategoriji. Do toga nije došlo, a ja sam zadovoljan sa ostvarenim. Verujem da će MOK doneti odluku do kvalifikacionih olimpijskih turnira narednog proleća i da ću se naći na listi boraca za Igre u Parizu.
Medalja sija zlatnim sjajem?
- Srećan sam i veoma zadovoljan, osvojio sam drugu medalju za Srbiju i mnogo mi znači. Spremao sam se za nastup u 60 kilograma, regulisao telesnu težinu i onda je rečeno da ne mogu da nastupim i da nemam dozvolu za olimpijsku kategoriju. To me nije pokolebalo, napao sam i osvojio medalju u 63 kilograma.
U tri prva meča bili ste superiorni, iznosili rivale sa strunjače, u meču sa Mamadovim, izgubili ste finale?
- Nisam dobro „napravio” hvataljku, uspeo je da se izmakne. Da sam bolje odradio parter, plasirao bi se u finale. Uvek dajem maksimum i nikad se nikome nisam predao. Ne mogu da žalim, nije moja kategorija i nadam se da ću sve nadoknaditi u narednom periodu.
Vaši protivnici iz partera okreću za dva boda, vi protivnike iz zahvata, nosite na rub strunjače i bacate za četiri poena?
- Tako sam radio i ranije, u mlađim kategorijama. Nije to jedini način da iz partera dođem do bodova, ali je dominantan i uliva veliku dozu samopuzdanja. Na svako takmičenje izlazim maksimalno spreman, jer želim da pobedim.
Čuli smo kad su članovi UO RSS rekli da ostavljate srce na strunjači i da nikad trenera niste upitali, ko je i kakav naredni protivnik?
- Pobedio sam Salimova tehničkim tušem, potom Mohamadia, pa Lizatovića, svi su stariji i iskusniji, ali, ne gledam ko je na suprotnoj strani. Uvek hoću najviše, želim vrh i ne zanima me prosečnost. Kad sam na strunjači, razmišljam kako da dođem do trijumfa. Tako je i u glavi protivnika. Mislim da sam u pravu.
Treneri vas hvale, na pripremama ste bili maksimalni?
- Svi smo, u Španiji, Mađarskoj i Turskoj bili odlični, imali smo dosta sparinga i moram da pohvalim atmosferu i zajedništvo. Imamo dobar tim, deluje kako treba i na strunjači i mimo nje.
Bili ste treći na Evropskom prvenstvu aprila u Zagrebu, sad na Svetskom šampionatu u Beogradu i kome ide zahvalnica?
- Jasno mi je pitanje - nasmejao se Tibilov. - U odnosu sa Rvačkim savezom i sa svim ljudima u srpskom rvanju, ne mogu ništa reći, osim činjenice da sam veoma zadovoljan. Ako mogu, želeo bih da zahvalim predsedniku Željku Trajkoviću i ono što je učinio za mene, ne mogu da iskažem ni na maternjem jeziku. Uvek je za mene bio tu. Hvala reprezentativnim trenerima i posebno Đorđu Miolskom i Dušku Popetru, iz omladinske škole Proletera, koji su me prvi prihvatili i podržali do neba. Uzvratio sam sa dve medalje u kratkom vremenskom intervalu, za gostoprismtvo i prijem, biće još više.
Za sve u srpskom rvanju vaša bronza sija poput zlata. Zna li se kome ste namenili medalju?
- Želeo sam najsjajniju medalju, ali sam zadovoljan i bronzom. Konkurencija je bila žestoka i na najvišem nivou, i to treba istaći. Medalja je posvećena srpskom narodu i kod mene dilema ne postoji. Kad sam čuo kako me sa tribina podržavaju i skandiraju ime, znao sam da ću do odličja. Sve što sam uradio na šampionatu, učinio sam za ljude koji su od prvog dana bili uz mene i, naravno, za Srbiju.
Sledi odmor, kako nameravate da ga provedete?
- Kako, pa to se zna. Za nekoliko dana idem u Rusiju u porodični dom, kod mame Izabele i sestre Tamare. Čestitali su mi na medalji, čekaju da me zagrle. Ponosne su na ovo što radim i uvek su ogromna podrška. Kad počnu pripreme, biću na prozivci - rekao je Georgij Tibilov.
VLADA MILOŠEV JE POSEBAN
Kad smo pomislili da je razgovor sa izuzetno skromnim reprezentativcem završen, usledila je „dopuna”.
- Molim vas, moram da kažem nešto o Vladi, našem fizioterapeutu. Uvek se nađu neke sitne povrede, a on je divan čovek, svi ga u timu mnogo volimo i svima pomaže i često mu se ispovedimo. Kad ustanem i kad krenem na spavanje, uvek pita kako se osećam i da li mi nešto treba. Takav je i prema drugima i koliko sam ja želeo da ostvarim uspeh, toliko je i on. Malo je takvih, iskrenih i odanih - pohvalio je Tibilov, Vladimira Miloševa, dugogodišnjeg fizioterapeuta državnog tima.
OSAM POBEDA ZA DVE MEDALjE
Tibilov je debitovao za Srbiju na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 22. aprila ove godine. Osvojio je bronzanu medalju pobedama nad Petrikom (Ukrajina), Tračom (Poljska), Abuladzeom (Gruzija), a u polufinalu je poražen od Moldavca Čobanua. U repesažu se iskupio i trijumfom nad Turčinom Kamalom (7:3), osvojio je bronzano odličje.
U Areni na SP gotovo identična slika, samo u kategoriji više (do 63). Bio je bolji u četiri duela, samo je Mamadov iz Azerbejdžana, uspeo da ga savlada.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
