Floro: Navijači nas pogurali do pobede

Nema tog optimiste koji je mogao i da pomisli, posle burnog prvog poluvremena, kako će biti svedok četiri gola u drugom i velike i zaslužne pobede Novog Pazara nad Vojvodinom. Jedino je postojala bojazan da bi obilata upotreba pirotehnike u desetom minutu mogla negativno da utiče na igrače oba tima. Bilo bi razumljivo da je došlo do usporavanja ritma utakmice, koja je do 13. minuta i odluke internacionalca Srđana Jovanovića da igrače pošalje u svlačionicu, bila na izrazito visokom nivou. Suprotno očekivanjima to se nije desilo, iako je pauza potrajala 54 minuta!

Sadržaj igre kakav su priredila oba rivala bio je takav da je zaslužio da se samo o njemu i naširoko govori, a neće zbog svega što se dešavalo na tribinama. Umesto da od velike igre i pobede klub profitira u svakom smislu, može se desiti da ne izvuče nikakvu drugu korist osim one izražene kroz bodove. Oni (bodovi) i dalje će morati da se osvajaju, a da li će i koliko moći da ih se ubere u atmosferi ako fudbal i dalje bude u drugom planu, e, to je pitanje na koje se odgovor nažalost i ne nazire.   

Retko ko se ponadao posle vanrednog i produženog predaha da će u drugom poluvremenu gledati još rastrčaniji i razigraniji Novi Pazar. Za takvu igru igrači i nadasve trener Siniša Dobrašinović zaslužuju samo pohvale. To se posebno odnosi na deo utakmice od 56. minuta i retko lepog debitantskog gola Rafaela da Silve Flora. Prva dva pogotka plavo–belih stigla su sa iste pozicije, gotovo da se jedino razlikuju u metrima s kojih su postignuti, još su obe lopte ušle u isti bliži ćošak gola Carevića.

Siniša Dobrašinović je bio dalekovid i ne mnogo primetnog u ovom prvenstvu Rafaela Flora na teren poslao od prvog minuta, umesto do ove utakmice standardnog Anana. Ovaj mu je za  poverenje uzvratio na najbolji način. Bio je to šut koji izlazi iz okvira običnih, takav kakvi se ne viđaju često. Neposredno pre nego će lopta skoro pocepati mrežu, zarotirao se taj sjajni spoljni fleš i ostavio Carevića bespomoćnim i pored toga što se našao u pravom uglu. Nije Floro bio jedini pun pogodak Dobrašinovića kad je reč o izboru igrača. Trener Novog Pazara tačan je bio i kod izmena. Od petorice, koji su u igru ušli s klupe, trojica su na direktan način učestvovala u postizanju drugog i trećeg gola (strelci Karaklajić i Razak i asistent Suma). Da je pogodak Portugalca bio prelomni trenutak duela na neki način potvrdio je i Sejduba Suma zgrabivši čvrsto za ramena Flora dok je ovaj pred novinarima iznosio utiske o meču. Oduševljen pobedom i svojim velikim udelom nije bio mnogo pričljiv.

- Protiv Vojvodine sam igrao teške utakmice sa mojim tadašnjim klubom Panevežisom pre dve godine u Ligi konferencije. I ova je bila teška, s tim da je u našem gradu i pred našim navijačima ovo bio specijalan užitak. Navijači su nas pogurali do ovog rezultata – rekao je Floro.

Adem Ljajić je na terenu proveo 80 minuta. U trenutku kada je izlazio iz igre praćen ovacijama s tribina rezultat je glasio 2:0, a nije bio ni strelac, ni asistent. Zvučaće paradoksalno, ali istinito, da je u obe gol situacije uradio mnogo više. Još je snagom svoje ličnosti rešio potencijalno krupan problem razgovorom sa navijačima kako bi se omogućio nastavak utakmice. Verovatno da je to bio i najvažniji potez u meču, da do njega nije došlo pitanje je da li bi uopšte i bilo velike pobede. Šta tek reći za njegove nevidljive asistencije koje ne ulaze ni u jednu statistiku. I Floro i Karaklajić su verovatno imali nameru da mu kao njima najbližem igraču proslede loptu, da bi munjevito snimivši Ljajića kako mudro privlači protivničke igrače k sebi koristili prazan prostor za napredovanje. Košarkaškom terminologijom bi se reklo da im je napravio livadu.

Pobeda Novog Pazara, lepi golovi i dugački prekid, koji teško da će doneti nešto dobro klubu, jesu obeležja utakmice o kojima će se pričati i pisati. Njima se pridružio još jedan jak utisak, sa trenerom Novopazaraca Sinišom Dobrašinovićem u glavnoj ulozi. Na konferenciji za štampu po završetku meča bio je direktan kao ni jedan trener plavo–belih u superligaškoj istoriji kluba. I bez postavljenog pitanja na nedvosmislen način izneo je mišljenje povodom u poslednje vreme sve učestalijeg spominjanja njegovog imena u kontekstu koji nije prijatan. Jasno je stavio do znanja šta misli o učestalim pričama da su mu trenerski dani u Novom Pazaru odbrojani, rekavši da je spreman za svaki dogovor. Još kao dečkić Dobrašinović je u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka bio najtalentovaniji stonoteniser Crne Gore i  njen prvak u pionirskoj konkurenciji. U jeziku svetske diplomatije ping-pong je termin koji se koristi za otopljavanje odnosa, da li će i u sportskom rečniku imati isto značenje saznaćemo vrlo brzo. Zbog reprezentativnih termina fudbaleri će pauzirati do srede, a taj dan Dobrašinović je najavio samo rečju – videćemo!

Predasi zbog reprezentativnih utakmica u Novom Pazaru ni najmanje nisu dosadni. Septembarski će se pamtiti po spektakularnom dočeku Adema Ljajića, a šta će i da li će nešto doneti oktobarski – pa, videćemo!